Moć simbola nije novina niti se može osporiti. Zato je u poslednjih nekoliko dana medijski postala veoma popularna pravna borba oko jednog cvetnog dezena. Priča je postala i geopolitički triler.
Nedavna odluka kineskog suda kojom je lokalni lanac čajeva Molly Tea kažnjen sa 1,5 miliona dolara (10,3 miliona juana) zbog povrede žiga francuske modne kuće Louis Vuitton, pokrenula je lavinu rasprava na azijskom kontinentu. Pitanje koje je zapalilo tamošnje državne medije i internet javnost glasi: ko je stvarni vlasnik istorije i da li zapadne korporacije imaju pravo da monopolizuju simbole starije od same moderne civilizacije?
Kako navode mediji, sud u istočnom kineskom gradu Sudžou presudio je da cvetni logo lanca Molly Tea, prepoznatljivog po napicima od jasmina, previše podseća na čuveni, 130 godina stari monogram brenda Louis Vuitton. Dok pravni timovi slave pobedu zapadnog kapitala na kineskom tlu, kulturni teoretičari i javnost svedoče opasnom presedanu.
Vekovni motivi dinastije Tang naspram francuskog luksuza
Sukobi oko intelektualne svojine između zapadnih i kineskih brendova nisu novost. Kompanije poput američkog New Balance-a već su uspešno vodile bitke pred kineskim sudovima. Međutim, ovaj slučaj je duboko emotivan jer zadire u nacionalni identitet. Državni mediji, predvođeni listom Beijing Daily, javno su otvorili pitanje ozbiljnih propusta u zaštiti drevnog kineskog nasleđa.
„Zašto je kinesko preduzeće završilo plaćajući više od 10 miliona juana odštete francuskoj kompaniji za korišćenje dizajna koji u sebi nosi duh vekovnih kineskih obrazaca?“ stoji u zvaničnoj objavi na platformi Weibo.
Global Times je otišao korak dalje sa naslovom koji direktno optužuje modnog giganta za pokušaj prisvajanja antičkih motiva. Kao ključni dokaz, javnosti je predočena uporedna fotografija: dezen sa tradicionalnog kineskog žičanog instrumenta „pipa“, napravljenog od ružinog drveta u vreme dinastije Tang (618–907. godine), postavljen je tik uz čuveni Louis Vuitton monogram. Sličnost je, blago rečeno, šokirala.
Univerzalni simboli kreativnosti
Sa druge strane elitne barikade, kuća Louis Vuitton slavi tačno 130 godina od nastanka svog čuvenog monograma, dizajniranog davne 1896. godine. Na zvaničnim stranicama konglomerata LVMH, ovaj vizuelni kod opisuje se kao „univerzalni simbol kreativnosti“, a inspiracija za njegov nastanak zvanično se pripisuje „neogotičkoj ornamentici i talasu „japanizma“ koji je krajem 19. veka zapljusnuo Pariz“ kako kažu iz kompanije.
Paradoks je u tome što je i sam pravac japanizma u evropskoj umetnosti crpeo korene iz dalekoistočne estetike, koja vuče poreklo upravo iz rane kineske umetnosti. Tako se krug kulturne razmene zatvorio na najapsurdniji mogući način – kaznom.
Za nauk: Snaga registracije ispred snage porekla
Mladi lanac Molly Tea, osnovan 2021. godine, i dalje drži svoj sporni četvorolisni cvet na zvaničnom sajtu i najavljuje žalbu na presudu. Ipak, za preduzetnike i menadžere širom sveta, ovaj slučaj šalje značajnu pouku.
U modernoj globalnoj ekonomiji, istorijsko prvenstvo i kulturno poreklo ne znače ništa pred pravovremenom i agresivnom pravnom zaštitom žiga. Louis Vuitton nije pobedio zato što je izmislio cvet sa četiri latice, već zato što ga je prvi pretvorio u zaštićeni korporativni kapital. Za savremeni biznis ovo je znak da je estetika bez pravnog pečata samo tuđe vlasništvo koje čeka svog kupca ili sudiju.
Za nauk svima: Ko prvi zaštiti, njegovo.
