Taksi tržište u Srbiji moglo bi da dobije najveću regulatornu promenu poslednjih godina. U centru novih pravila više nije samo taksimetar. Tu su sada aplikacije, unapred ugovorena cena i znatno jasnija odgovornost digitalnih platformi.
Nacrt zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju predviđa da cena taksi vožnje naručene preko elektronske platforme može da odstupa od tarife koju je propisala lokalna samouprava.
Prema predloženom članu 119, ugovorena cena može biti do 20 odsto niža, ali i do 30 odsto viša od cene u okviru važeće tarife.
To je verovatno i ekonomski najzanimljivija promena u čitavom delu Nacrta koji se odnosi na taksi prevoz.
Ipak, važno je naglasiti da zakon još nije donet. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sprovodi javnu raspravu od 14. avgusta do 2. septembra 2026. godine.
Taksi tarifa ostaje, ali više nije jedina cena
Osnovni model se ne ukida.
Lokalne samouprave i dalje bi određivale taksi tarifu. One bi utvrđivale cenu starta, pređenog kilometra, minuta čekanja, dolaska na adresu i prevoza prtljaga. Mogle bi da utvrde i fiksnu cenu sa lokacija od posebnog interesa.
Taksimetar bi morao da bude podešen u skladu sa tim cenovnikom. Međutim, Nacrt uvodi važan izuzetak.
Kada je vožnja naručena preko elektronske platforme i kada su unapred poznati mesto polaska, odredište i cena, putnik može da prihvati drugačiju cenu.
Granica predložena Nacrtom je od minus 20 do plus 30 odsto u odnosu na propisanu cenu. Tu se otvara prostor za ono što tržište već poznaje kao dinamičko formiranje cena.
U periodima velike tražnje aplikacija bi, u okviru zakonskih ograničenja, mogla da ponudi skuplju vožnju. U periodima manje tražnje mogla bi da ponudi i nižu cenu.
Ali postoji još jedna važna odredba. Nacrt predviđa da lokalna samouprava može da propiše i širi dozvoljeni raspon odstupanja.
Zbog toga konačan efekat zakona neće nužno biti isti u svim gradovima Srbije.
Koliko to znači u novcu?
Ako bi vožnja obračunata prema lokalnoj tarifi koštala 1.000 dinara, cena ugovorena preko aplikacije mogla bi, prema osnovnom rasponu iz Nacrta, da padne na 800 dinara.
Ali mogla bi da poraste i na 1.300 dinara. Kod vožnje čija je tarifna vrednost 2.000 dinara, raspon bi bio od 1.600 do 2.600 dinara.
Za putnika je zato ključna druga promena: cena mora da bude poznata pre početka vožnje.
Prihvatanjem ponuđene cene preko platforme praktično se zaključuje ugovor o prevozu.
To znači da se deo tržišta pomera od modela „uključi taksimetar pa na kraju vidi cenu“ prema modelu „vidi cenu, prihvati je, pa kreni“.
Šta se dešava sa taksimetrom?
Taksimetar ne nestaje. Nacrt propisuje da taksi vozilo mora da ima ugrađen ispravan i overen taksimetar. On mora da bude podešen prema tarifi lokalne samouprave.
Ali tokom vožnje taksimetar ne bi morao da bude uključen kada se naknada određuje putem elektronske platforme.
To je značajna promena. Praktično bi mogla da postoje dva načina utvrđivanja naknade. Prvi je klasični, preko taksimetra. Drugi je digitalni, kada se cena ugovara unapred putem platforme.
Upravo je odnos ova dva sistema jedna od najosetljivijih tačaka Nacrta.
Kamatica navodi da predstavnici Strukovnog udruženja taksi preduzetnika SITAB u ovakvom rešenju vide oblik dinamičkog formiranja cena. Njihova bojazan je da bi u špicu ili tokom kiše i snega putnici mogli da plaćaju više.
Aplikacija više nije samo tehnološki dodatak
Drugi veliki deo reforme odnosi se na same platforme. Nacrt prvi put veoma detaljno definiše njihov položaj.
Operator elektronske platforme nije taksi prevoznik. On je posrednik koji povezuje korisnika i pružaoca usluge.
Ali status posrednika ne znači i odsustvo odgovornosti. Operator koji pruža usluge u Srbiji morao bi da bude registrovan u Registru privrednih subjekata. Na platformi bi morali jasno da budu dostupni njegovo poslovno ime, sedište, matični broj i PIB.
Pre sklapanja ugovora sa prevoznikom, platforma bi morala da proveri da li on ima važeće odobrenje za obavljanje prevoza.
Prevoznik bi platformi dostavljao spisak vozila i vozača koji mogu da koriste sistem. Promene bi morao da prijavi u roku od osam dana.
Platformama bi bilo zabranjeno da povezuju putnika sa nekim ko nema odgovarajuće odobrenje.
Drugim rečima, tehnološka kompanija više ne bi mogla jednostavno da tvrdi da je samo digitalni kanal između dve strane. Dobila bi konkretne zakonske obaveze.
Zašto država menja pravila?
U obrazloženju Nacrta priznaje se ono što je tržište već pokazalo. Mobilne aplikacije promenile su način na koji građani naručuju prevoz. Omogućile su praćenje dolaska automobila, bezgotovinsko plaćanje i dobijanje informacije o ceni pre početka vožnje.
Problem je što postojeći regulatorni okvir nije dovoljno jasno odgovorio na pitanje šta je platforma, ko određuje cenu i ko odgovara kada se preko nje nudi nezakonit prevoz.
Predloženi zakon pokušava da tu sivu zonu suzi. Platforma bi bila posrednik. Taksi prevoznik ostaje nosilac delatnosti. Vozač neposredno pruža uslugu.
Država, sa druge strane, dobija jasniju mogućnost kontrole digitalnog dela tržišta.
Lokalna samouprava i dalje drži važan deo tržišta u svojim rukama
Promene nisu ograničene na aplikacije.
Gradovi i opštine zadržavaju veoma velika ovlašćenja.
Oni bi donosili programe organizovanja taksi prevoza i određivali optimalan broj vozila, kao i broj vozača po taksi vozilu.
Ako takav program nije donet, Nacrt uvodi formulu. U lokalnim samoupravama sa više od 100.000 stanovnika broj stanovnika deli se sa 400. U manjim sredinama deli se sa 600.
Dobijeni broj predstavlja osnov za utvrđivanje dozvoljenog broja taksi vozila.
To znači da predloženi zakon ne ide ka potpunoj liberalizaciji tržišta. Naprotiv, broj vozila i dalje ostaje predmet lokalnog planiranja.
Moguće i minimalno angažovanje taksi vozila
Još jedna odredba mogla bi da bude veoma značajna za taksi preduzetnike.
Lokalna samouprava bi mogla da propiše minimalni obim angažovanja taksi vozila u određenom periodu.
Podaci bi mogli da se prikupljaju putem taksimetra ili elektronske platforme.
Ako se utvrdi da vozilo nije korišćeno u propisanom obimu, nadležna uprava mogla bi da ukine taksi dozvolu za to vozilo.
Time bi lokalne vlasti dobile instrument da kontrolišu ne samo broj izdatih dozvola već i njihovo stvarno korišćenje.
Nova mogućnost za taksi preduzetnike – zakup vozila
Nacrt otvara i mogućnost zakupa taksi vozila pod propisanim uslovima.
Vozač koji ispunjava uslove i registrovan je kao preduzetnik mogao bi da zaključi ugovor o zakupu taksi vozila sa privrednim društvom koje već ima odobrenje za obavljanje taksi delatnosti.
Zakup bi morao da traje najmanje šest meseci.
Vozilo već mora da ima uredno izdatu taksi dozvolu, a obe strane moraju da imaju sedište na teritoriji iste lokalne samouprave.
Takvo vozilo ne bi smelo da se daje u podzakup. Za deo tržišta ovo može biti važna poslovna promena. Ulazak u posao više ne bi nužno zahtevao vlasništvo nad automobilom ili finansijski lizing.
Stroža kontrola vozača i vozila
Nacrt detaljnije propisuje i ko može da vozi taksi. Vozač mora da ima B kategoriju najmanje pet godina, najmanje treći stepen stručne spreme i odgovarajuće zdravstveno uverenje.
U gradovima i opštinama sa više od 100.000 stanovnika ostaje i obaveza polaganja ispita o poznavanju lokalne samouprave.
Predviđene su i periodične provere. Nadležna lokalna uprava najmanje jednom u tri godine proveravala bi da li taksi prevoznik i dalje ispunjava propisane uslove.
