Postoji slika bogatstva koju dobro poznajemo. Novi automobil iz premium segmenta. Sat koji košta koliko i prosečan stan. Velika kuća. Putovanja u prvoj klasi. Garderoba sa prepoznatljivim logotipima. Problem je što sve navedeno pokazuje koliko je neko potrošio. Ne govori nužno koliko je bogat.
Finansijska imovina uglavnom nije vidljiva. Portfolio akcija nema parking mesto ispred restorana. Udeo u kompaniji ne možete staviti na ruku. Novac koji nije potrošen nema logo.
Upravo zato ljudi često mešaju dve potpuno različite stvari: izgledati bogato i biti bogat.
Šta zapravo voze milioneri?
Jedno od najpoznatijih istraživanja ponašanja američkih milionera objavili su Thomas J. Stanley i William D. Danko u knjizi The Millionaire Next Door. Njihovi rezultati postali su osnova popularne ideje da milioneri uglavnom voze polovne automobile. Istina je nešto složenija.
U istraživanju je gotovo 37 odsto milionera navelo da je njihov poslednji kupljeni automobil bio polovan. Samo 23,5 odsto ispitanika posedovalo je automobil iz najnovije modelske godine.
Još zanimljiviji bio je odnos prema ceni. Polovina ispitanih milionera nikada u životu nije platila više od 29.000 dolara za automobil.
Autori su kasnije upozoravali da se njihovi rezultati često pogrešno interpretiraju. Nije zaključak da „svi milioneri kupuju polovne automobile“. Mnogo važnija poruka bila je drugačija.
Ljudi koji efikasno pretvaraju prihod u imovinu često veoma pažljivo odlučuju koliko će novca izdvojiti za stvari koje brzo gube vrednost.
Automobil je odličan primer
Automobil je za većinu ljudi potreba. Ali iz finansijske perspektive ima jednu neprijatnu osobinu. Njegova vrednost uglavnom pada.
Prema podacima Kelley Blue Booka o amortizaciji automobila, novi automobili u proseku mogu izgubiti oko 30 odsto vrednosti tokom prve dve godine. Posle pet godina mogu vredeti približno 45 odsto početne cene.
Drugim rečima, kupac novog automobila ne plaća samo gorivo, registraciju, osiguranje i servis. Plaća i amortizaciju.
A upravo ona često predstavlja jedan od najvećih, a najmanje vidljivih troškova posedovanja novog vozila.
Tu počinje logika imućnog kupca. Ako automobil od 60.000 evra nekoliko godina kasnije možete kupiti za 35.000 ili 40.000 evra, razlika nije samo „ušteda“.
To je kapital koji može biti upotrebljen na drugom mestu.
Cena luksuza nije samo ono što piše na računu
Ekonomisti za ovo imaju izraz: opportunity cost, odnosno oportunitetni trošak. Kada potrošite 50.000 evra, trošak nije samo tih 50.000.
Odrekli ste se i svega što je taj novac mogao da proizvede u budućnosti. Zamislimo dve osobe.
Prva kupuje automobil od 80.000 evra. Druga bira polovan automobil od 30.000 evra i razliku od 50.000 investira.
Pet godina istraživanja milionera: Koji ih je potez učinio bogatim?
Ako bi tih 50.000 evra donosilo prosečan prinos od sedam odsto godišnje, posle 20 godina vredelo bi približno 193.000 evra.
Posle 30 godina bilo bi oko 381.000 evra. To ne znači da će tržište garantovati prinos od sedam odsto. Neće. Primer samo pokazuje koliko dug vremenski period menja ekonomsku cenu današnje potrošnje.
Automobil zato nije koštao samo 50.000 evra više. Postojao je i potencijalni budući kapital kojeg se kupac odrekao.
Bogati kupuju i luksuz. Ali mogu sebi da ga priušte
Naravno, bilo bi pogrešno iz svega izvući zaključak da milioneri ne kupuju Ferrari, Rolex ili kuće od nekoliko miliona evra. Kupuju ih.
Postoji čitava globalna industrija koja upravo od bogatih klijenata zarađuje milijarde.
Rojters je 2026. pisao o tome kako luksuzne kompanije pokušavaju da privuku novu generaciju američkih superbogataša, posebno one čije je bogatstvo poraslo zahvaljujući tehnološkom i AI bumu.
Ali postoji velika razlika između osobe koja poseduje deset miliona i kupuje automobil od 150.000 evra i osobe sa skromnom finansijskom imovinom koja isti status pokušava da finansira kreditom.
Automobil može biti isti. Bilans stanja nije.
Kredit može da stvori iluziju bogatstva
Savremena potrošačka ekonomija omogućila je ljudima da koriste proizvode mnogo pre nego što su finansijski sposobni da ih u potpunosti plate.
To posebno važi za automobile. Podaci Experiana o automobilskom finansiranju u SAD pokazuju da je u prvom kvartalu 2026. prosečan kredit za novi automobil dostigao 43.925 dolara. Prosečna mesečna rata porasla je na 770 dolara.
Gotovo trećina automobilskih kredita imala je rok otplate duži od šest godina. To je važna promena.
Kupac više ne pita: „Koliko košta automobil?“
Pita: „Kolika mi je rata?“
A to su dve potpuno različite stvari. Mala mesečna rata može da učini veoma skup proizvod psihološki prihvatljivim. Duži kredit, međutim, ne čini automobil jeftinijim. Samo raspoređuje trošak kroz vreme.
Sat od 20.000 evra možda nije problem
Ista logika može da se primeni na satove, garderobu ili putovanja. Ali postoji jedna važna razlika.
Bogata osoba luksuz često kupuje iz viška kapitala. Osoba koja pokušava da izgleda bogato može ga kupovati iz budućih prihoda.
To je možda najvažnija granica između luksuza i finansijske neodgovornosti.
Ako neko ima investicionu imovinu od pet miliona evra, sat od 20.000 evra predstavlja 0,4 odsto tog kapitala.
Ako neko ima 10.000 evra ušteđevine, isti sat vredi dvostruko više od njegove kompletne finansijske rezerve. Predmet je isti. Finansijska odluka nije.
Nekretnine dodatno komplikuju priču
Kod nekretnina je situacija složenija jer kuća nije samo potrošnja. Ona može biti i imovina.
Podaci američkih Federalnih rezervi pokazuju koliko nekretnine imaju važnu ulogu u bilansima domaćinstava. Federal Reserve Survey of Consumer Finances tradicionalno prati finansijsku i nefinansijsku imovinu američkih porodica, uključujući nekretnine, poslovne udele, akcije i vozila.
Ipak, ni velika kuća automatski ne znači veliko bogatstvo. Važno je koliko vlasnik duguje banci.
Kuća vredna milion evra uz hipoteku od 800.000 evra znači da vlasnik ima 200.000 evra kapitala u toj nekretnini.
Spolja se vidi kuća od milion. U bilansu se vidi nešto sasvim drugo.
Upravo zato je neto imovina mnogo korisniji pokazatelj bogatstva od vrednosti stvari koje neko koristi.
Imovina se ne meri parkingom
To je možda najveći paradoks modernog bogatstva.Najvidljiviji ljudi nisu nužno i najbogatiji.
Osoba koja zarađuje 200.000 evra godišnje i troši 190.000 može izgledati izuzetno uspešno.
Osoba koja zarađuje 120.000, troši 60.000 i ostatak decenijama investira može izgledati potpuno prosečno.
Posle dovoljno vremena njihove finansijske pozicije mogu biti potpuno suprotne od njihovog spoljnog izgleda.
Federalne rezerve u istraživanjima porodičnih finansija upravo pokazuju da bogatstvo čine različite kategorije aktive. Tu su nekretnine, poslovni udeli, akcije, fondovi, penzioni računi i druga finansijska imovina.
Automobil jeste imovina u računovodstvenom smislu. Ali je uglavnom imovina koja gubi vrednost.
Najskuplja navika je potreba da drugi vide vaš uspeh
Tu priča prestaje da bude samo finansijska. Postaje psihološka.
Luksuzni proizvodi imaju funkciju koju indeksni fond nema. Oni komuniciraju status.
Automobil se vidi. Sat se vidi. Kuća se vidi. Portfolio se ne vidi.
Zbog toga postoji prirodna asimetrija. Ljudi procenjuju tuđe bogatstvo na osnovu onoga što mogu da vide, iako je najveći deo stvarnog bogatstva često upravo ono što ne mogu da vide.
Ne vide dug, kredit, stanje investicionog računa. Ne vide poslovne udele, kao ni novac koji je neko odlučio da ne potroši.
Pravi luksuz možda je nešto drugo
Milioner u polovnom automobilu zato nije nužno čovek koji sebi nešto uskraćuje. Možda samo drugačije računa.
Za njega automobil od 30.000 umesto 80.000 evra ne predstavlja razliku u prestižu od 50.000 evra.
Predstavlja 50.000 evra kapitala koji može da nastavi da radi.
To je suštinska razlika između potrošačkog i vlasničkog načina razmišljanja.
Prvi pita: Šta mogu da kupim sa svojim prihodom?
Drugi pita: Koliki deo tog prihoda mogu da pretvorim u imovinu?
Na kratak rok, prvi često izgleda bogatije.
- Milioneri koji voze polovne automobile: Zašto bogati često troše drugačije nego što zamišljamo
- MAT: Srbija smanjila nezaposlenost sa 23 na 7,2 odsto, od 2013. beleži rast životnog standarda
- China Motor Company i Dongfeng na EV Days 2026
- Kompanija Dreame Technology na IFA 2026 predstavila novu generaciju inovacija za pametni dom
- AI menja tržište rada, ali i odnos prema investiranju
Na dugi rok, matematika može da napravi sasvim drugačiji rezultat.
I zato možda najpreciznija definicija finansijskog luksuza nije imati automobil koji svi primećuju.
Već imati dovoljno kapitala da ne morate nikome da dokazujete koliko imate.
