Kofer obmotan sa nekoliko slojeva providne plastične folije godinama je uobičajen prizor na aerodromima. Putnici tako pokušavaju da zaštite prtljag od oštećenja, prljavštine ili neovlašćenog otvaranja. Međutim, ova navika mogla bi postepeno da nestane sa pojedinih evropskih aerodroma.
Razlog nije samo ekologija. Problem može da bude i praktične prirode. Folija može da oteža rukovanje prtljagom i rad automatizovanih sistema.
Pritisak na njenu upotrebu dodatno povećavaju nova evropska pravila o ambalaži i ambalažnom otpadu.
EU menja pravila o ambalaži
Nova Uredba Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu – Regulation (EU) 2025/40 – počela je da se primenjuje 12. avgusta 2026. godine.
Cilj je veliki zaokret u načinu na koji Evropa proizvodi, koristi i odlaže ambalažu.
Evropska komisija navodi da nova pravila treba da smanje količinu ambalažnog otpada, povećaju ponovnu upotrebu i reciklažu i ograniče određene vrste jednokratne ambalaže. Posebno važna godina biće 2030.
Nova pravila za dronove u Srbiji: Gde će letovi biti zabranjeni i šta se menja od 29. oktobra
Od 1. januara te godine neće biti dozvoljeno stavljanje na tržište određenih formata ambalaže navedenih u evropskoj uredbi.
To, međutim, ne znači da će od tog datuma automatski biti zabranjeno da putnik na svakom aerodromu u Evropskoj uniji umota svoj kofer u foliju. Takva opšta zabrana nije eksplicitno propisana uredbom.
Ali smer u kojem se evropska regulativa kreće veoma je jasan: manje jednokratne plastike i više rešenja koja mogu ponovo da se koriste.
Jedan aerodrom već kaže: bez folije
Za putnike je zanimljiv primer aerodroma u Hanoveru. Na zvaničnom sajtu aerodroma putnicima se izričito savetuje da svoj prtljag ne umotavaju u foliju.
To pokazuje da promene ne moraju da čekaju 2030. godinu. Aerodromi mogu da imaju sopstvena pravila i preporuke, posebno ako procene da određena praksa stvara probleme u transportu i sortiranju prtljaga.
Plastična folija može da se pocepa ili odvoji od kofera. Time nastaje dodatni otpad, ali potencijalno i problem za sisteme kroz koje prolaze hiljade komada prtljaga.
Za velike aerodrome to nije beznačajno pitanje.
Zašto putnici uopšte umotavaju kofere?
Razlozi su uglavnom praktični. Folija štiti površinu kofera od ogrebotina i prljavštine. Može da spreči slučajno otvaranje rajsferšlusa. Putniku daje i dodatni osećaj sigurnosti da neko nije lako mogao da otvori prtljag.
Na mnogim aerodromima od toga je napravljen i poseban biznis. Specijalizovane službe nude profesionalno umotavanje prtljaga neposredno pre prijave na let.
Problem je što se velika količina takvog materijala koristi samo jednom. Posle jednog putovanja folija najčešće završava kao otpad.
Upravo takav model potrošnje sve manje se uklapa u novu evropsku politiku ambalaže.
Šta EU zapravo želi?
Evropska komisija navodi da nova regulativa treba da doprinese smanjenju količine otpada i nepotrebne ambalaže.
Planirane su i konkretne zabrane. Od 2030. biće ograničeni pojedini oblici jednokratne plastične ambalaže tamo gde postoje odgovarajuće alternative. Evropska komisija kao primere navodi određena mala pakovanja hrane, ambalažu za sveže voće i povrće i mala hotelska pakovanja kozmetičkih proizvoda.
Istovremeno se podstiču sistemi ponovne upotrebe i dopunjavanja ambalaže. Za kompanije to znači nove troškove prilagođavanja. Ali otvara i novo tržište.
Proizvodi koji mogu više puta da se koriste mogli bi da postanu zamena za rešenja zasnovana na jednokratnoj plastici.
Šta može da zameni foliju oko kofera?
Putnici već imaju nekoliko mogućnosti. Jedna od njih su zaštitne navlake za kofere od tekstila ili drugih materijala koji mogu da se koriste više puta.
Druga mogućnost su trake za prtljag. One dodatno učvršćuju kofer i smanjuju rizik da se slučajno otvori tokom transporta.
Tu su i katanci namenjeni putničkom prtljagu. Prednost ovih rešenja je jednostavna: ne bacaju se posle svakog leta.
Upravo bi taj princip mogao da postane sve važniji u evropskom vazdušnom saobraćaju.
Promena koja stvara i novi biznis
Ekološka regulativa gotovo uvek ima i poslovnu stranu. Ako jednokratna folija bude postepeno potiskivana sa evropskih aerodroma, kompanije koje danas zarađuju od njenog postavljanja moraće da menjaju poslovni model.
Istovremeno se otvara prostor za proizvođače višekratnih zaštitnih navlaka, sigurnosnih traka i drugih proizvoda za zaštitu prtljaga.
To je mali primer mnogo veće promene koja se trenutno odvija u evropskoj ekonomiji.
- OpenAI predstavio GPT-6 Sol i Luna: Koliko košta korišćenje novih AI modela
- SAD dobile širi vojni pristup Grenlandu: Šta zapravo donosi novi sporazum sa Danskom
- Najbolji lideri koji se ne nadaju najboljem i Stokdejlov paradoks
- Potpisan sporazum EIB-a i Erste Banke vredan 22 miliona eura za podršku digitalnim i zelenim projektima
- Koliko vredi san koji stalno odlažete: Frank Darabont i godišnjica klasika
Propisi koji smanjuju jednokratnu ambalažu menjaju navike potrošača, ali i čitave poslovne modele koji su godinama bili zasnovani na jeftinoj plastici.
Zato pitanje više nije samo da li će putnici moći da umotaju kofer u foliju.
Mnogo važnije pitanje glasi: koliko brzo će jednokratna plastika postati poslovno i regulatorno nepoželjna tamo gde postoji alternativa koja može da se koristi više puta?
