Kada bismo rukovodioce osiguravajuće kompanije pitali šta predstavlja njenu najvredniju imovinu, odgovori bi verovatno uključili kapital, portfolio klijenata, prodajnu mrežu, iskustvo zaposlenih i reputaciju. U digitalnoj ekonomiji toj listi treba dodati još jednu imovinu čija vrednost svakodnevno raste: podatke!
Svaka polisa, prijava štete, uplata premije i komunikacija sa osiguranikom ostavljaju podatak koji može pomoći kompaniji da bolje razume rizike, unapredi uslugu i donese kvalitetniju odluku. Međutim, posedovanje velike količine podataka nije isto što i posedovanje korisnog znanja. Podatak može imati poslovnu vrednost samo ako je tačan, potpun, pravovremen, razumljiv i dostupan ovlašćenim korisnicima onda kada im je potreban.
Jedna polisa tokom životnog ciklusa može biti povezana sa desetinama informacija: podacima o ugovaraču i osiguraniku, predmetu osiguranja, pokrićima, premiji, naplati, komunikaciji, izmenama ugovora i eventualnim štetama. Kada se to pomnoži desetinama ili stotinama hiljada aktivnih polisa, govorimo o milionima pojedinačnih zapisa. Njihova količina sama po sebi nije prednost. Prednost nastaje tek kada se pouzdano povežu i pretvore u odgovor na konkretno poslovno pitanje.
Kvalitet podataka može se objasniti veoma plastičnim primerom. Zamislimo putovanje automobilom čiji pokazivač goriva nije pouzdan. Vozilo se kreće i vozač možda poznaje prosečnu potrošnju, ali svaka odluka o nastavku puta nosi dodatnu neizvesnost. Slično tome, kompanija s nepotpunim ili neusaglašenim podacima može redovno poslovati, ali planiranje, procena rizika i praćenje rezultata postaju sporiji i manje sigurni. Problem se često ne vidi kao jedan veliki kvar, već kao niz malih zastoja, ručnih provera i različitih verzija istog izveštaja.
Transformacija IT-ja iz operativnog u strateški režim rada
Hipotetički primer pokazuje koliko takvi mali zastoji mogu biti značajni. Ako 100 zaposlenih svakog radnog dana potroši samo deset minuta proveravajući podatke u više sistema ili usaglašavajući dve verzije izveštaja, to predstavlja više od 4.000 radnih sati godišnje, računato sa 250 radnih dana.
Savremeni sistemi poslovne inteligencije omogućavaju rukovodiocima da rezultate prate kroz interaktivne pokazatelje umesto da čekaju veliki broj statičkih izveštaja. Ipak, atraktivan grafikon ne može da popravi nekvalitetan ulazni podatak. Ako dve organizacione celine različito definišu „aktivnog klijenta“ ili ako se isti partner vodi pod više oznaka, dobićemo precizan prikaz neprecizne stvarnosti. Zbog toga je upravljanje podacima prvenstveno organizaciona, a tek zatim tehnološka disciplina.
To podrazumeva dogovorene definicije, vlasništvo nad ključnim podacima, pravila unosa i izmene, kontrole kvaliteta, kao i jasno određena prava pristupa. Poslovni sektori najbolje razumeju značenje podataka, dok IT obezbeđuje arhitekturu, integracije, dostupnost i zaštitu.
Dobri podaci omogućavaju preciznije praćenje portfolija, bolje razumevanje potreba klijenata, brže izveštavanje i rano uočavanje odstupanja. Oni mogu pokazati da određeni proizvod ima rast prodaje, ali i neuobičajeno veliki broj prekida, da kanal donosi nove klijente, ali uz viši trošak, ili da se određena vrsta štete učestalije pojavljuje na određenom području. Vrednost nije u samoj informaciji, već u odluci koju ona pokrene.
Istovremeno, veća upotreba podataka podrazumeva veću odgovornost. Zaštita ličnih podataka, informaciona bezbednost, kontrola pristupa i transparentna upotreba informacija nisu prepreke analitici, već uslov za očuvanje poverenja. Osiguranje počiva na spremnosti klijenta da kompaniji poveri osetljive podatke.
Triglav osiguranje na „Belgrade Business Run & Walk“ podržalo sport i zdrav život
Zato podatke možemo posmatrati kao novu vrstu polise osiguranja. Oni ne štite od požara, poplave ili saobraćajne nezgode, ali štite kompaniju od odluka zasnovanih na pretpostavkama, od propuštenih prilika i od zakasnelih reakcija. Kompanije koje razviju kulturu odgovornog upravljanja podacima moći će brže da prepoznaju promene, bolje upravljaju rizikom i ponude kvalitetniju uslugu.
Budućnost osiguranja zato neće zavisiti samo od količine podataka koje posedujemo, već od poverenja koje u njih možemo imati i sposobnosti da ih pretvorimo u pravovremenu poslovnu akciju.
