Samopouzdanje u poslovnom svetu lako možete da pomešate sa pokazivanjem. Neko govori glasnije, odlučuje brže, nema trunke sumnje i ostavlja utisak da unapred zna da će uspeti. Ali, ono što psihologija ponašanja i postignuća naziva „ultrasamopouzdanjem“ nema mnogo veze sa demonstracijom superiornosti.
Psiholog Kevin Dikinson polazi od vrhunskog sporta i pitanja koje možete lako da prenesete na poslovni život: da li uspevate zato što verujete u sebe ili verujete u sebe zato što ste već uspeli? Istraživanja pokazuju da odgovor nije jednostavan. Uspeh povećava samopouzdanje, ali samopouzdanje istovremeno može da vam pomogne da bolje iskoristite sposobnosti koje već imate.
Zanimljiviji deo priče krije se u tome što ne morate da čekate veliki uspeh da biste počeli da verujete sebi.
Ne morate da budete najbolji, morate da znate da ste spremni
Prethodna postignuća predstavljaju jedan od najjačih izvora samopouzdanja, ali psiholozi Noel Brik i Skot Daglas pod postignućem ne podrazumevaju samo pobedu. Važno je i ono što ste naučili, veštine kojima ste ovladali i napredak koji ste napravili pripremajući se za izazov.
Tu se, po rečima psihologa, menja čitava logika samopouzdanja.
Ako sebi govorite da ste najbolji, potreban vam je svet koji će vam to neprestano potvrđivati. Dovoljno je da se pojavi bolja konkurencija, da izgubite važnog klijenta ili da projekat propadne i temelj počinje da se ruši. Ako, međutim, možete sebi da kažete „spremni ste za ovo“, oslanjate se na nešto mnogo stabilnije.
Kada pred pregovore poznajete sve podatke, kada ste pre prezentacije prošli kroz svako moguće pitanje ili kada pre važne odluke razumete rizike, ne pokušavate veštački da podignete samopouzdanje. Prikupljate dokaze da možete da se oslonite na sebe. Zato „ultrasamopouzdanje“ ne bi trebalo da znači da verujete da ćete sigurno pobediti. Mnogo je zdravije kada verujete da ćete znati šta da uradite čak i ako stvari ne krenu po planu.
Istraživanja pokazuju da vam samopouzdanje može pomoći da budete opušteniji, usmerite pažnju na ono što je važno i ostanete posvećeni zadatku. Ali, vera u sebe i njen uticaj na rezultat nije veliki koliko popularna kultura često sugeriše. Samopouzdanje vam pomaže, ali ne može da nadoknadi nedostatak znanja, sposobnosti, pripreme ili iskustva.
Možete veoma samouvereno da donesete veoma lošu odluku. Upravo zato postoji velika razlika između samopouzdanja i precenjivanja sebe.
Kako da samopouzdanje preživi neuspeh
Najkorisnija lekcija iz psihologije sporta možda je upravo ona koja se odnosi na poraz. Ako sigurnost i veru u sebe zasnivate samo na pobedama, svaki neuspeh postaje dokaz protiv vas. Ako sve to gradite na onome što možete da kontrolišete – pripremi, učenju i sopstvenom napretku – jedan loš rezultat ne mora da promeni ono što mislite o svojim sposobnostima.
Zato Brik i Daglas savetuju da beležite napredak. Pred važan događaj možete i mentalno da prođete kroz situaciju koja vas očekuje – ne samo kroz idealan scenario već i kroz neprijatna pitanja, odbijanje ili problem koji morate da rešite. Možete da učite iz iskustava ljudi koji su prošli kroz slične situacije i da se oslonite na podršku mentora i ljudi čijem sudu verujete.
Nijedna od tih tehnika neće vam garantovati pobedu. Sportski psiholozi zato samopouzdanje porede sa fizičkim treningom: razvijate ga vremenom i sistematskom vežbom. Njegova svrha nije da vam obeća uspeh, već da vas „dovede u poziciju da pobedite“.
Možda je upravo to najbolja definicija „ultrasamopouzdanja“ i u poslu. Ne morate da verujete da ste nepobedivi. Ne morate ni da prestanete da sumnjate u sebe. Sumnja ponekad može da vas natera da još jednom proverite odluku, bolje se pripremite ili primetite ono što ste prevideli.
„Ultrasamopouzdanje“ imate kada znate da neuspeh jeste moguć, ali mu ne dozvoljavate da vas unapred ubedi da niste spremni ili sposobni.
