Američka administracija suspendovala je Microsoft i još sedam velikih tehnoloških kompanija iz programa koji stranim radnicima omogućava dobijanje stalnog boravka u SAD. Odluka bi mogla da promeni način na koji tehnološki giganti zapošljavaju stručnjake iz inostranstva.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa otvorila je novi front u svojoj politici zapošljavanja stranih radnika. Ovoga puta na udaru su se našle neke od najvećih tehnoloških kompanija na svetu, predvođene Microsoftom.
Američki potpredsednik Džej Di Vens saopštio je 8. oktobra da je Microsoft suspendovan iz programa koji kompanijama omogućava da kvalifikovanim stranim radnicima obezbede put do stalnog boravka u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kako prenosi Rojters, vlasti sumnjaju da su pojedine kompanije zloupotrebljavale sistem zapošljavanja stranaca na štetu američkih radnika.
Microsoft u centru spora zbog otpuštanja i zapošljavanja stranaca
Vens je posebno kritikovao Microsoft zbog broja otpuštenih američkih radnika i istovremenog korišćenja imigracionih programa.
Prema njegovim navodima, kompanija je tokom prethodne godine otpustila oko 6.000 američkih zaposlenih. Istovremeno je koristila 6.300 H-1B viza i gotovo 3.000 zelenih karata.
Američki potpredsednik smatra da takva praksa otvara pitanje da li velike korporacije koriste imigracioni sistem kako bi smanjile troškove rada.
Evropa dobija snažniju AI infrastrukturu: Microsoft i Mistral proširuju saradnju
Ipak, sama statistika ne dokazuje da su otpušteni američki radnici direktno zamenjeni stranim zaposlenima. Za takav zaključak potrebni su dodatni podaci o radnim mestima i zapošljavanju.
Microsoft je odbacio tvrdnje da sistem koristi za potiskivanje domaćih radnika.
Kompanija je saopštila da se oko 80 odsto njenih H-1B zahteva tokom prethodne fiskalne godine odnosilo na produženje ili promenu statusa postojećih zaposlenih. Naglasila je i da strani stručnjaci dobijaju uporedive zarade kao njihove američke kolege na sličnim pozicijama.
O ovim razlikama između tvrdnji administracije i odgovora kompanije detaljno je izvestio i Axios.
Na udaru još sedam velikih kompanija
Odluka američkih vlasti ne odnosi se samo na Microsoft. Ministar rada Kit Sonderling potvrdio je da se suspenzija proširuje i na druge velike kompanije iz sektora informacionih tehnologija.
Među njima su Adobe, Cognizant, Infosys, Tata Consultancy Services, Wipro, HCL Technologies i Capgemini. Prema rečima Sonderlinga, američko Ministarstvo rada neće prihvatati nove niti obrađivati već podnete zahteve za trajnu radnu sertifikaciju koji uključuju ove kompanije.
Administracija tvrdi da su pomenute kompanije od 2009. godine zajedno podnele zahteve koji se odnose na gotovo tri miliona stranih radnika.
Ta brojka, međutim, ne predstavlja broj ljudi koji su dobili stalni boravak. Reč je o zbirnim podacima o zahtevima tokom dužeg vremenskog perioda.
Šta je PERM program i zašto je važan?
U središtu odluke nalazi se program Permanent Labor Certification, poznat kao PERM. Reč je o postupku kojim američki poslodavac dokazuje da za određenu poziciju nema dovoljno dostupnih i kvalifikovanih domaćih radnika. Takođe mora da pokaže da zapošljavanje stranog stručnjaka neće negativno uticati na plate i uslove rada Amerikanaca.
Za mnoge strane stručnjake PERM predstavlja važan korak ka dobijanju zelene karte.
Suspenzija ne znači automatsko ukidanje postojećih H-1B viza. Međutim, zaposlenima u pogođenim kompanijama može znatno da oteža prelazak sa privremenog radnog statusa na stalni boravak.
Prema Rojtersovoj analizi PERM programa, ova promena mogla bi da utiče na sposobnost američkih kompanija da privuku i zadrže međunarodne stručnjake.
Može li Amerika da izgubi tehnološke talente?
Za tehnološku industriju pitanje imigracije nije samo političko. Ono je i poslovno. Američke kompanije godinama se oslanjaju na međunarodno tržište rada kako bi popunile pozicije u razvoju softvera, veštačkoj inteligenciji i drugim visokospecijalizovanim oblastima.
Ograničavanje mogućnosti dobijanja stalnog boravka moglo bi da utiče na odluke stručnjaka o tome gde žele da razvijaju karijeru.
Deo zaposlenih mogao bi da razmotri prelazak u zemlje sa predvidljivijim imigracionim pravilima. Kompanije bi, sa druge strane, mogle da preispitaju gde će širiti istraživačke i razvojne timove.
Stručnjaci koje citira Reuters upozoravaju da bi restriktivnija politika mogla da oslabi konkurentnost SAD u privlačenju globalnih talenata.
Zagovornici novih ograničenja smatraju da će takve mere podstaći kompanije da više ulažu u domaću radnu snagu.
Ekonomski efekti zato će zavisiti od toga kako kompanije budu prilagodile zapošljavanje i koliko dugo će suspenzija trajati.
Pod istragom i Harvard, Jejl i Stanford
Istovremeno sa merama protiv tehnoloških kompanija, američke vlasti najavile su istrage na devet vodećih univerziteta. Među njima su Harvard, Jejl i Stanford.
Predmet provere je moguće nepravilno korišćenje programa razmene i J-1 viza. Zvaničnici tvrde da postoji sumnja na zloupotrebe koje mogu da utiču na američko tržište rada.
Kako je izvestio Associated Press, potezi administracije deo su šireg preispitivanja programa namenjenih stranim radnicima, istraživačima i studentima.
Neobičan obrt: Tramp odlikovao direktora Microsofta
Posebnu pažnju privukao je trenutak objavljivanja odluke. Samo nekoliko sati nakon što je administracija saopštila suspenziju, Donald Tramp je izvršnom direktoru Microsofta Satji Nadeli uručio Nacionalnu medalju za tehnologiju i inovacije.
Nadela je i sam nekada radio u SAD na osnovu H-1B vize. Ovaj događaj pokazuje složen odnos američke administracije prema tehnološkom sektoru. Sa jedne strane, država želi da podrži inovacije i ulaganja. Sa druge, nastoji da ograniči određene načine zapošljavanja stranih stručnjaka.
Za Microsoft i druge kompanije najvažnije pitanje sada je koliko će ograničenja trajati i pod kojim uslovima bi mogla da budu ukinuta.
Za globalnu tehnološku industriju posledice mogu biti šire od samog viznog sistema. Ukoliko se ograničenja produže, kompanije će morati da preispitaju dugoročno planiranje radne snage, međunarodno zapošljavanje i raspored svojih razvojnih kapaciteta.
