Francuska i Nemačka postigle su kompromis o budućnosti evropske automobilske industrije. Pariz je pristao na ublažavanje ekoloških zahteva, dok je Berlin prihvatio stroža pravila koja bi trebalo da daju prednost evropskim proizvođačima. Dogovor bi mogao da utiče na proizvodnju automobila, investicije i konkurenciju na evropskom tržištu.
Evropska automobilska industrija nalazi se pred važnim promenama. Dve najveće ekonomije Evropske unije, Francuska i Nemačka, usaglasile su stavove o merama koje bi trebalo da zaštite proizvodnju i očuvaju konkurentnost evropskih kompanija.
Prema informacijama diplomatskih izvora sa samita EU, kompromis obuhvata dve ključne oblasti. Prva se odnosi na smanjenje emisije ugljen-dioksida iz automobila do 2035. godine. Druga podrazumeva preciznije definisanje principa „Proizvedeno u Evropi“.
Kako prenosi francuski list Figaro, Pariz je prihvatio dodatno ublažavanje zahteva u vezi sa emisijama CO2. Zauzvrat, Berlin je pristao na strožu definiciju evropske industrijske preferencije.
Šta donosi dogovor Francuske i Nemačke?
Suština kompromisa jeste pokušaj da se pomire dva važna cilja evropske ekonomske politike: zaštita domaće industrije i očuvanje konkurentnosti proizvođača automobila.
Francuska se zalaže za snažniju podršku proizvodnji unutar Evrope. Nemačka, čija privreda u velikoj meri zavisi od automobilske industrije i izvoza, insistira na većoj fleksibilnosti u sprovođenju ekoloških propisa.
Dogovor bi mogao da omogući proizvođačima više prostora za prilagođavanje novim tehnologijama i zahtevima tržišta.
Ipak, politički kompromis dve zemlje ne znači automatski i promenu evropskih propisa. Za to su potrebne odgovarajuće odluke institucija EU.
„Proizvedeno u Evropi“ postaje važnije pravilo
Jedan od najznačajnijih elemenata dogovora odnosi se na princip „Proizvedeno u Evropi“. Prema navodima Figaroa, prednost u određenim postupcima nabavke i industrijskim merama mogla bi da bude data proizvodima iz država članica Evropske unije.
Takav tretman mogao bi da obuhvati i bliske evropske partnere, poput Velike Britanije i Norveške.
Cilj je da se veći deo industrijske proizvodnje i dodatne vrednosti zadrži u Evropi. To je posebno važno za automobilsku industriju, koja se suočava sa snažnom međunarodnom konkurencijom.
Međutim, konačan obuhvat pravila i način njihove primene tek treba precizirati.
Šta će biti sa automobilima posle 2035. godine?
Drugi deo kompromisa odnosi se na evropsku politiku smanjenja emisija ugljen-dioksida. Evropska unija je ranije usvojila pravila koja predviđaju smanjenje emisija CO2 novih putničkih automobila za 100 odsto do 2035. godine, u odnosu na referentne ciljeve.
Takva regulativa predstavlja jedan od ključnih elemenata evropske tranzicije ka vozilima sa nultom emisijom iz izduvnih cevi.
Nemačka povlači istorijski potez: Najveća evropska ekonomija odustaje od fosilnih goriva
Ipak, proizvođači automobila upozoravaju na visoke troškove prilagođavanja, potrebu za velikim investicijama i rastuću konkurenciju na tržištu električnih vozila.
Francusko-nemački kompromis nagoveštava veću fleksibilnost u sprovođenju ekoloških ciljeva. Za sada, međutim, nisu precizirani svi detalji mogućih ustupaka.
Zašto je dogovor važan za evropsku ekonomiju?
Automobilska industrija jedan je od najvažnijih industrijskih sektora Evrope. Ona povezuje proizvođače vozila, fabrike delova, čeličane, hemijsku industriju, logistiku i tehnološke kompanije.
Zbog toga promene evropske industrijske politike mogu imati posledice daleko izvan samog tržišta automobila.
Stroža pravila o evropskom poreklu proizvoda mogla bi da podstaknu ulaganja u lokalne proizvodne kapacitete. Istovremeno, kompanije koje posluju kroz globalne lance snabdevanja mogle bi da se suoče sa novim zahtevima.
Za proizvođače automobila posebno je važna predvidivost propisa. Investicione odluke u ovom sektoru donose se godinama unapred, a promene regulative direktno utiču na planiranje novih modela i fabrika.
Kakve posledice dogovor može imati za Srbiju?
Potencijalne promene evropskih pravila važne su i za srpsku privredu.
Srbija je deo evropskih lanaca snabdevanja u automobilskoj industriji. Domaće fabrike i strani investitori proizvode komponente, električne instalacije i druge delove namenjene evropskim proizvođačima.
Ukoliko buduća pravila budu snažnije favorizovala proizvodnju unutar EU, položaj dobavljača iz zemalja koje nisu članice mogao bi da postane važnije pitanje.
Ipak, efekti na Srbiju zavisiće od konačne definicije evropskog porekla proizvoda, obuhvata partnerskih zemalja i konkretnih trgovinskih pravila.
- KFC posle 40 godina napušta Pepsi i prelazi na Coca-Colu: Veliki preokret u ratu dva giganta
- Čovek koji je promenio istoriju: „Tajno oružje“ ili samo mentor?
- Francuska i Nemačka postigle dogovor: Nova pravila za evropsku automobilsku industriju
- Upoznajte Auroru: Najbogatiji plaćaju 10.000 dolara godišnje da neko misli umesto njih
- Dobar lider ne mora da bude heroj: Pet lekcija za sve šefove
Zbog toga je za kompanije koje posluju u Srbiji važno da prate dalji razvoj evropske industrijske politike.
Francusko-nemački kompromis pokazuje da se evropska automobilska politika sve više oblikuje kroz istovremenu potrebu za dekarbonizacijom i očuvanjem industrijske proizvodnje.
Naredni korak biće pretvaranje političkog dogovora u konkretne evropske mere. Tek tada će biti jasnije kakve promene očekuju proizvođače, dobavljače i kupce automobila.
