Bernard Koleman je stručnjak za upravljanje timovima i poslovni lider, autor velikog broja analitičkih tekstova za Time, Forbes, New York Times. Za 20 godina karijere radio je u tehnološkoj industriji, politici, neprofitnom sektoru i državnoj administraciji. Sarađivao je sa različitim rukovodiocima i slušao brojne savete o tome kako treba voditi ljude. Neki su se pokazali dragocenim, dok su drugi bili potpuno pogrešni.
U autorskom tekstu koji je nedavno obajvio Koleman piše da je jedna od najvećih opasnosti za jednog šefa upravo prihvatanje lošeg saveta. Iskustvo ga je naučilo da nije dovoljno saslušati ljude koji imaju više znanja ili autoriteta. Potrebno je proceniti koji savet zaista može da pomogne, a koji može da nanese štetu.
Od svega što je tokom dve decenije čuo i naučio, izdvojio je pet principa koji su, prema njegovom mišljenju, presudni za uspešno liderstvo.
Vredi samo ono što ste poslednje uradili
Prva lekcija zvuči pomalo surovo: ljudi vas uglavnom procenjuju prema poslednjem rezultatu.
Veliki uspeh od pre dve godine neće nužno biti dovoljan da sačuva nečiji ugled ako današnji rezultati izostanu. Koleman to objašnjava psihološkom sklonošću da „svežim događajima pridajemo veću važnost nego onima iz dalje prošlosti“. U poslovnom svetu to znači da šefovi ne mogu dugo da žive od stare slave. Jedan izuzetan rezultat može da privuče pažnju, ali poverenje se gradi ponavljanjem dobrih rezultata.
Koleman zato posebno naglašava doslednost koja pokazuje da uspeh nije bio slučajan, već da osoba poseduje sposobnost da kvalitetno radi tokom dužeg perioda. Za lidera je, prema njegovom iskustvu, mnogo vrednije da pouzdano ostvaruje dobre rezultate nego da povremeno postigne izvanredan uspeh koji ne može da ponovi.
Herojski napori nisu poslovni model
Druga lekcija glasi da se poslovanje ne može razvijati oslanjanjem na neprestane herojske napore pojedinaca.
Koleman se u tekstu iz januara 2021. osvrće na pandemiju, kada su mnogi šefovi morali da ulože izuzetne napore da bi sačuvali kompanije, obezbedili plate zaposlenima i nastavili da pružaju usluge klijentima. U kriznim okolnostima takvo angažovanje može da bude neophodno. Problem nastaje kada izuzetak postane svakodnevno pravilo.
Ako poslovanje zavisi od toga da jedna osoba stalno rešava probleme, radi više od svih i preuzima odgovornost za svaku važnu odluku, kompanija nema održiv sistem. Ima pojedinca od kojeg previše zavisi.
Koleman smatra da zadatak lidera nije da neprestano ulaže i povećava sopstvene napore, već da razvija procese i sposobnosti tima. To podrazumeva ulaganje u znanje zaposlenih, prenošenje odgovornosti i stvaranje uslova u kojima ljudi mogu samostalno da donose odluke.
Uspešan rukovodilac zato ne meri svoju vrednost time koliko je nezamenljiv, već koliko je sposoban da izgradi tim koji dobro funkcioniše i bez njegovog stalnog prisustva.
Ugled je kapital koji se teško obnavlja
Treća Kolemanova lekcija odnosi se na ugled.
Ugled, smatra on, predstavlja svojevrsnu profesionalnu vizitkartu. Ljudi vas prepoznaju po načinu na koji donosite odluke, odnosite se prema drugima i postupate kada se suočite sa problemima.
Dobra reputacija olakšava privlačenje talentovanih ljudi, investitora i poslovnih partnera. Može da bude prednost i prilikom osvajanja novih tržišta, jer ljudi lakše sarađuju sa onima kojima veruju.
Loš ugled ima suprotan efekat. Odbija zaposlene, investitore i potencijalne saradnike.
Kolemanova poruka je da reputacija nije sporedna posledica poslovnog uspeha već je jedan od uslova da uspeh može da traje.
Stav šefa određuje koliko daleko tim može da stigne
Četvrta lekcija odnosi se na način razmišljanja i ponašanje lidera u teškim okolnostima.
Koleman smatra da raspoloženje šefa snažno utiče na atmosferu u timu. Ljudi od nadređenih očekuju smernice, sigurnost i sposobnost da sagledaju izlaz iz problema. Kada lider neprestano pokazuje nezadovoljstvo, pesimizam ili nervozu, takvo ponašanje može da se prenese na zaposlene. Moral opada, saradnja slabi, a problemi počinju da izgledaju veći nego što jesu.
Pozitivan stav, međutim, ne podrazumeva ignorisanje teškoća ili predstavljanje loših vesti kao dobrih. Reč je o sposobnosti da se i u nepovoljnim okolnostima sačuvaju prisebnost, vera u mogućnost rešenja i spremnost na delovanje.
Prema Kolemanu, lider ne utiče na tim samo odlukama koje donosi. Njegov odnos prema problemima često određuje i način na koji će ih drugi doživeti.
Principi su važniji od trenutne pobede
Peta lekcija koju Koleman izdvaja jeste istrajnost u sopstvenim principima.
Rukovodioci se tokom karijere suočavaju sa pritiscima, neuspesima i odlukama u kojima je lakše izabrati kratkoročnu korist nego postupiti u skladu sa uverenjima. Koleman smatra da lider mora da ima jasno određene vrednosti kojih će se pridržavati i kada okolnosti postanu nepovoljne.
Istrajnost, međutim, ne znači tvrdoglavost niti odbijanje da se prihvate nove činjenice. Suština je u doslednosti osnovnim etičkim principima i spremnosti da se nastavi sa odgovornim radom čak i kada rezultati ne dolaze očekivanom brzinom.
Na kraju teksta Koleman se poziva na misao američke aktivistkinje Merijan Rajt Edelman:
„Niste obavezni da pobedite. Obavezni ste da svakog dana nastavite da dajete najbolje od sebe.“
