Prošlo je 95 godina od smrti Arčibalda Rajsa. Ovo je ime dobro poznato srpskom narodu zahvaljujući Rajsovim rečima koje im je ostavio kao testament. Njegova želja, a i namera su bile da iznese svoje iskustvo života sa Srbima pošto je na pragu Velikog rata došao u Srbiju sa ciljem da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilima. Rođeni je Nemac koji se školovao u Švajcarskoj. Kako je zapisao, „srcem je bio Srbin“.
„Čujte Srbi… Čuvajte se sebe“ Arčibald Rajs je završio 1928. Na nekoliko desetina stranica izneo je, kako je naveo u uvodu, „uz vrline koje su istinski lepe“ i mane i loše strane.
„Neću skriti od vas ništa bitno od onoga što sam video, jer pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže istinu, celu istinu“, zapisao je Rajs.
Arčibald Rajs kroz patnju sa Srbima
Ovaj testament ili svoje mišljenje o Srbima i analizu mentaliteta i karakternih osobina, Arčibald Rajs je smatrao uslugom koju može Srbima da učini. Svoje misli je nazvao ogledalom koje daje narodu koga voli i poštuje. Ili će ove spise pročitati, zamisliti se nad sadržajem i iz toga izvući korist ili će ga prezreti, pa će onda „ona istinska srpska duša, duša vaših hajduka i junaka ratova za oslobođenje, nestati sa vaših prostora“.
„Bio sam sa vama kada ste bili u nevolji. Delio sam sa vama te patnje i da bih to mogao, žrtvovao sam sjajan život i lepu karijeru koja je mnogo obećavala. Zavoleo sam vas jer sam na delu video vaše ljude iz naroda u bitkama i presudnim trenucima, kada se prepoznaje istinski karakter vaše nacije. Zavoleo sam vas i zbog žrtava koje sam radi vas podneo, jer za ljude i stvari se utoliko jače vezujemo ukoliko nas to vezivanje košta žrtvovanja“ zapisao je u uvodu Rajs.
U svom testamentu Arčibald Rajs je najviše reči posvetio onome što, kako je zapisao, „vi nazivate ’inteligencijom’“, ali ne u svojstvu vrlina. „Njome ću se pozabaviti tek u delovima posvećenim vašim manama. Srećom, vaš narod ponajviše čine seljaci, a ne ’inteligencija’“, piše Rajs.
O Srbima da čuju Srbi
“Narod vam je hrabar i njegova hrabrost često seže do junaštva. Mogu to s pravom da kažem jer sam gledao vaše vojnike, a oni nisu bili ništa drugo do sam narod, u skoro svim bitkama velikog oslobodilačkog rata. Video sam i povlačenje preko Albanije, kada su vam se mnogi seljani i varošani nadmetali u junaštvu sa vojnicima, vojnicima koji su stigli na Krf tek kao ljudske senke… Video sam i vaše ranjenike u pokretnim bolnicama i na operacionim stolovima. Retko bi im se jauk, pa ni jecaj, oteo iz usta, a često ih, (naročito u početku rata), usled nedostatka narkotika nisu ni uspavljivali.
Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas. A imate i onaj veličanstveni dar da vas sećanje na te junake zna toliko nadahnuti da vam vlastiti život više ništa ne znači” reči su Rajsa.
Srbi su i gostoljubiv narod koji nije religiozan i koji nije mogao da prihvati boga kakav je u Bibliji već ga je pretvorio u večnog i svemoćnog glavara, piše Rajs. Po njegovom mišljenju Srbi znaju za samilost. Srbi su ponosni, ali ne i oholi. Srbi su bistri, jedan od najbistrijih naroda koje je Rajs video.
„Shvatate brzo i pravilno. Sa svojom inteligencijom i prirodnim bogatstvima tla morali biste imati jednu od glavnih uloga u Evropi. Vaše mane, pogotovo mane onih koje vi nazivate svojom „inteligencijom“, sprečavaju vas da to postignete“ mišljenje je nemačkog istraživača.
Niste veliki radnici
„Niste veliki radnici” Rajs započinje poglavlje o manama i o odnosu srpskog naroda prema radu nastavlja:
„Često odlažete za sutra, čak i za prekosutra, ono što biste mogli da uradite danas. Posledica je da se to, često, nikada i ne uradi. Koliko ste samo ličnih i, još gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja! I vaš seljak gubi, zbog nedovoljnog zalaganja u radu, dobar deo onoga što bi mogao dobiti od svoje mnogo plodne zemlje. On ne primenjuje savremene i racionalne postupke u poljoprivredi pošto bi ga oni bar dok se ne bi na njih privikao, terali da više radi. „Tradicija“ mu je izgovor što ih ne primenjuje.
Na isti taj nedostatak poleta u radu ne nailazimo samo na selu, nailazimo na njega i u gradu, čak u izraženijoj meri. Pre svega, zašto vam se sela sve više prazne, a seoska omladina, koja sigurno ne bi bila suvišna na selu navaljuje u gradove da bi tu potražila zaposlenje. Sigurno ne zato što ih vaše selo, koje je osim retkih izuzetaka, jedno od najplodnijih i najnenaseljenijih u Evropi, ne bi moglo hraniti. Ne, ona dolazi u grad iz dva razloga:
Prvo, danas mnogi mladi ljudi smatraju ponižavajućim da budu seljaci, pa, žele da budu „činovnici“ jer misle i u velikoj većini slučajeva s pravom tako misle, da će im posao u svojstvu činovnika biti lakši. Ovakvo stanje duha, naravno, slabo pogoduje vaspitanju vrednog osoblja u državnim službama. I, zaista, lično iskustvo mi je pokazalo da je polovina vaših činovnika loša i veoma lenja. Dovoljno je da uđete u poštu, gde bezbrojne gospođice neprestano brbljaju, popravljaju šminku, a jedva da se potrude, i to veoma neljubazno, da udovolje narodu kojem bi morale biti na raspolaganju.
Otkud nedostatak radne energije?
Nedostatak radne energije kod Srba Arčiblad Rajs ovako objašnjava:
“Treba ipak reći da se kod vas taj nedostatak radne energije objašnjava na dva načina.
Najpre, pod turskom vlašću vam je i najžešći rad malo koristio. Od njega se bogatio samo vaš ugnjetač. Tokom vekova navikli ste se da radite samo onoliko koliko je neophodno.
Zatim, zemlja vam je tako plodna. Uz veoma malo rada imate što vam je potrebno za život. Niste hteli da radite više zato što bi to koristilo samo vašem tiraninu. I tako, kroz duge vekove, navikli ste se da malo radite i još niste uspeli da raskinete s tom navikom, koja u današnjim okolnostima, kada ste postali veliki narod koji mora da ima svoju ulogu u svetu, nije više dopustiv. Dakle, u ono vreme ste malo radili kako ne biste stvarali bogatstvo svojim ugnjetačima…
…Danas su, iako relativno malo rade, mnogi od vas postali pohlepni. Dolazili su u dodir sa drugim zemljama pre velikog rata, a naročito tokom njega. Videli su raskoš velikih zapadnih gradova i zadivila ih je vidljiva moć novca, a nisu uvideli šta je u njoj lažno. Kada su se vratili kući, želeli su da se po svaku cenu obogate, ali ne velikim i poštenim radom. Prisetili su se svojih nekadašnjih turskih gospodara, pa su krenuli njihovim primerom u korupciju. I tako se u ovu zemlju, koja je nekad bila zemlja sušte čestitosti, uvukla odvratna korupcija (koja je) zarazila posebno one među vama koji se oholo nazivaju „inteligencijom zemlje”. Tako ste obistinili Bizmarkove reči koji je kada ga je neko upitao za mišljenje o srpskom narodu tokom Berlinske konferencije 1878. godine, rekao:
„Ako u Srbiji sretnete čoveka koji nosi košulju preko pantalona, možete se u njega pouzdati. To je čestita i poštena ljudina. Ako, međutim, košulju upasuje u pantalone, on postaje lopuža„.
U gradovima caruje novac
Po iskustvu i mišljenju Arčibalda Rajsa, Srbi gube ponos pred novcem. Ovako piše:
„Vi, koji pred bogatim i moćnim ugnjetačem niste hteli da ga odbacite, sada gubite taj ponos pred bogatstvom, pred novcem. Istina, nekadašnji duh još postoji na selu, ali u gradovima caruje novac. Koliko sam puta gledao kako se vaši najmoćniji ljudi klanjaju bogatstvu? Milioner, koji je za vreme rata mešao pesak i brašno i isporučivao ga vojnicima što su se borili i ginuli za vašu slobodu i koga je sud za to i osudio, danas je još bogatiji i svemoćan, a vi mu laskate…
…Kada vam je zlato, tokom dugih vekova uskraćivano, najzad postalo dostupno suviše vas je opčinilo, i zbog te opčinjenosti izgubili ste mnoge veoma plemenite osobine koje ste imali, a koje, uostalom, još srećemo kod ljudi kojima je dalek život vaših „intelektualnih gradova“. Smatram da je, kod pojedinaca, neka karakterna osobina nestala pod tuđim uticajima, samo potisnuta i ona se ponovo može javiti. Ono što se dešava u pojedincu mora se dešavati i u zajednici, Zato sam ubeđen da se vaše dobre osobine, koje ste imali, ponovo mogu iskazati ako to iskreno želite“ Ovako je Arčibald Rajs pisao u delu svog testamenta koji je namenio srpskom narodu koga je mnogo zavoleo. Kao iskren prijatelj ga je i kritikovao između ostalog i zato jer „najbolji način da brzo postaneš bogat (Srbin) jeste da postaneš ministar“ i izvučeš ličnu korist iz sklonosti za stranačku politiku.
