Azija će generisati najveći deo budućeg rasta industrije, pri čemu će Indija predstavljati najznačajniju razvojnu priliku. Očekuje se da će globalni fond premija do 2036. godine porasti za 5.260 milijardi evra, pri čemu će više od polovine dodatnih premija dolaziti iz Azije.
Industrija osiguranja se postepeno vraća sa izuzetno visokih stopa rasta na održiviji nivo, ali ne ulazi u fazu slabosti. Globalne premije porasle su za 7,1 odsto, dostigavši 6,9 biliona evra u 2025. godini, što predstavlja povećanje globalnog fonda premija za 456 milijardi evra. Iako je rast usporio u odnosu na 9,4 odsto koliko je iznosio u 2024. godini i dalje je značajno iznad desetogodišnje prosečne godišnje stope rasta (CAGR) od 5,6 odsto, što potvrđuje da su ključni pokretači rasta industrije i dalje veoma snažni. Životno osiguranje ostalo je najveći segment (2.861 milijarda evra, rast od185 milijardi evrau 2025), zatim neživotno osiguranje (P&C – 2.320 milijardi evra, rast od 85 milijardi evra) i zdravstveno osiguranje (1.688 milijardi evra, rast od185 milijardi evra), pokazuje nedavno objavljeni Allianzov izveštaj za 2026. pod nazivom „Budućnost osiguranja u fragmentiranom svetu“.
Zdravstveno osiguranje najbrže rastući segment
Ekspanzija neživotnog osiguranja se normalizuje, dok životno i zdravstveno osiguranje ostaju značajni segmenti. Globalni rast P&C osiguranja usporio je na 3,8 odsto u 2025. godini. Severna Amerika ostala je dominantno tržište sa 52 odsto svetskih premija neživotnog osiguranja, dok Azija i dalje ima najveći jaz u zaštiti, sa penetracijom od svega 1,3 odsto, naspram 4,3 odsto u Severnoj Americi. Životno osiguranje poraslo je za i dalje snažnih 6,9 odsto, iako zamah tržišta anuiteta u SAD slabi. Zdravstveno osiguranje ostalo je najdinamičniji segment industrije, uz rast od 12,3 odsto, što je najbrži tempo od 2014. godine, podstaknut rastom troškova zdravstvene zaštite i sve većom potražnjom za privatnim zdravstvenim osiguranjem. Sjedinjene Američke Države i dalje dominiraju globalnim tržištem zdravstvenog osiguranja, sa više od 70 odsto ukupnih svetskih premija zdravstvenog osiguranja, pokazuje pomenuti izveštaj. Na mnogim drugim tržištima privatno zdravstveno osiguranje i dalje predstavlja nišni segment, ali veoma dinamičan: globalni rast premija u protekloj deceniji iznosio je u proseku 8,5 odsto godišnje, uz naročito snažan rast poslednjih godina, kada je pandemija Covid-19 povećala potražnju za dodatnom zdravstvenom zaštitom. Tokom 2025. godine globalne premije zdravstvenog osiguranja porasle su za 12,3 odsto, što predstavlja najbrži rast od 2014. godine, prvenstveno zahvaljujući Severnoj Americi, gde je medicinska inflacija podstakla rast od 14,9 odsto. Kao što smo pisali u prošlom broju i u Srbiji je dobrovoljno zdravstveno osiguranje proizvod koji ostvaruje najveći rast poslednjih godina i zauzima sve značajniji udeo u ukupnoj premiji osiguranja. Očekuje se da i u zemljama regiona poput Bosne i Hercegovine ovaj segment osiguranja u narednom periodu ostvari značajan rast.
Uprkos nedavnom usporavanju u pojedinim delovima Azije, nizak nivo penetracije zdravstvenog osiguranja u regionu i dalje ukazuje na značajan dugoročni potencijal za rast. Rast zdravstvenog osiguranja u širem azijskom regionu usporio je na 3,4 odsto u 2025. godini, pre svega zbog naglog usporavanja u Kini, gde je rast pao na svega dva odsto. Ipak, mnoga tržišta, uključujući Indoneziju, Singapur, Hong Kong, Tajland i Indiju, nastavila su da beleže dvocifrene stope rasta, pri čemu su neka od njih dodatno ubrzala rast tokom 2025. godine. Ovakva snažna dinamika delimično je posledica i dalje veoma niske penetracije zdravstvenog osiguranja u regionu, koja je ispod jedan odsto na svim tržištima osim na Tajvanu. Čak i više nego kod životnog osiguranja, potražnja za zdravstvenim osiguranjem prvenstveno zavisi od razvijenosti sistema socijalne zaštite, odnosno obuhvata i kvaliteta javnog zdravstvenog sistema. To objašnjava zašto je čak i na pojedinim razvijenim tržištima, poput skandinavskih zemalja, privatno zdravstveno osiguranje gotovo zanemarljivo razvijeno.
Šta se dešava sa životnim osiguranjem?
Bum životnog osiguranja se hladi u Severnoj Americi, dok Azija ponovo potvrđuje da je glavni motor rasta industrije. Globalne premije životnog osiguranja porasle su za +6,9 odsto u 2025. godini, što je jasno ublažavanje u odnosu na izuzetno snažnih +11,3 odsto zabeleženih u 2024. godini, ali i dalje robustan performans po istorijskim standardima. Usporavanje je prvenstveno vođeno Severnom Amerikom, gde je bum anuiteta, pokrenut višim kamatnim stopama domaćinstava, počeo da gubi zamah. Vođstvo u rastu sada se vratilo ka Aziji.
Više kamatne stope nastavljaju da podržavaju životno osiguranje globalno, ali regionalni zamah se sve više razilazi. U Zapadnoj Evropi, rast premija životnog osiguranja ublažen je na 6,5 odsto u 2025. godini sa 9,9 odsto u prethodnoj godini, iako su više stope nastavile da podržavaju proizvode štednje. Performanse su ostale neujednačene na različitim tržištima. Francuska, Holandija, Finska i Portugal su zabeležile još jednu godinu dvocifrenog rasta, dok je Švajcarska nastavila da zaostaje. Nemačka se vratila na pozitivnu teritoriju sa rastom od +5,3 odsto. Šira Azija zabeležila je zdrav rast od +9,9 odsto u 2025. godini, pri čemu je većina tržišta ostvarila snažne dvocifrene dobitke.
Kao rezultat toga, Azija u celini ostaje najveće tržište životnog osiguranja, znatno ispred Severne Amerike i Evrope, što odražava i demografske pritiske i slabije javne penzione sisteme. Ovo se takođe ogleda u penetraciji osiguranja, koja iznosi 3,3 odsto u Aziji, vođena popularnošću životnih proizvoda na razvijenim azijskim tržištima kao što su Južna Koreja, Tajvan i Singapur. Ali Kina sa 2,5 odsto i Indija sa 2,8 odsto već se približavaju severnoameričkim nivoima od 2,8 odsto, iako su i dalje ispod 4,3 odsto u Zapadnoj Evropi.
Azija lider i dalje
Azija ostaje strukturni centar rasta, iako razvijena tržišta trenutno beleže snažnije ciklične performanse. Zapadna Evropa rasla je gotovo dvostruko brže od svog proseka u periodu 2015–2025 i rasla je 6,1 odsto, dok je rast na tržištima u razvoju oslabio usled usporavanja Kine na 7,4 odsto, što je više od tri procentna poena ispod njenog dugoročnog proseka. Inače, tržište Kine čini 60 odsto ukupnog tržišta zemalja u razvoju. Međutim, kada se izuzmu Kina i Japan, Azija ostaje najbrže rastući veliki regionalni tržišni prostor, sa ubrzanjem rasta premija na 10,9 odsto, u poređenju sa dugoročnim prosekom od 4,9 odsto. Time je dodatno potvrđena njena pozicija kao ključnog tržišta koje predstavlja glavni strukturni pokretač rasta globalne industrije osiguranja.
Uprkos usponu Azije, globalnim tržištem osiguranja i dalje ubedljivo dominiraju Sjedinjene Američke Države. Severna Amerika povećala je svoj udeo u svetskim premijama sa 42,5 odsto na 46,4 odsto tokom protekle decenije, što znači da danas gotovo svaki drugi evro premije u svetu potiče iz ovog regiona. Kina se jasno pozicionirala kao drugo najveće tržište, povećavši svoj tržišni udeo sa 7,5 odsto na 10,9 odsto. Ipak, sa 746 milijardi evra premija, kinesko tržište i dalje je manje od četvrtine veličine severnoameričkog tržišta, koje iznosi 3.191 milijardu evra. Nasuprot tome, očekuje se da će Zapadna Evropa nastaviti da gubi relativni značaj u većini linija poslovanja.
Zabrinjavajuće je da zapravo veći deo rasta industrije nije posledica rasta tržišta već viših cena. Globalna penetracija osiguranja porasla je tek neznatno, na 7,2% BDP-a u 2025. godini i dalje ostajući ispod nivoa zabeleženih pre deset godina. Ovaj nesklad je najizraženiji u neživotnom osiguranju (P&C), gde penetracija stagnira na oko 2,5 odsto BDP-a, uprkos snažnom rastu premija. Trendovi se razlikuju po segmentima: penetracija zdravstvenog osiguranja porasla je sa 1,4 odsto BDP-a u 2015. na 1,8 odsto u 2025, dok životno osiguranje sa tri odsto BDP-a i dalje značajno zaostaje za nivoima iznad četiri odsto, koji su bili uobičajeni pre dve decenije.
Geopolitičke tenzije i fragmentacija postaju ključni faktori koji oblikuju industriju osiguranja. Rat u Iranu predstavlja značajan eksterni šok na strani ponude, remeteći energetska tržišta, trgovinske tokove i lance snabdevanja. U osnovnom scenariju očekuje se da će globalni privredni rast usporiti na 2,6 odsto u 2026. godini, dok će rast evrozone pasti na svega 0,8% odsto. Ukoliko sukob ne bude okončan tokom leta, očekuje se dodatni rast inflatornih pritisaka i značajno lošija globalna ekonomska perspektiva. Šire posmatrano, geopolitička fragmentacija stvara strukturno složenije poslovno okruženje, dovodeći u pitanje pretpostavke o globalnoj integraciji, mobilnosti kapitala i prekograničnoj diversifikaciji rizika. Osiguravači će morati da se prilagode razvojem regionalno otpornijih operativnih modela, snažnijim uključivanjem geopolitičkih analiza u procenu rizika i raspodelu kapitala, kao i razvojem proizvoda namenjenih novim rizicima, poput eskalacije sajber pretnji. Iako fragmentacija povećava troškove i operativnu složenost, ona istovremeno povećava potrebu za zaštitom i otpornošću, dodatno potvrđujući strateški značaj osiguranja u sve neizvesnijem globalnom okruženju.
Potreba za zaštitom nastavlja strukturno da raste u svetu koji postaje sve neizvesniji i stariji. Očekuje se da će globalno tržište osiguranja u narednoj deceniji rasti po prosečnoj godišnjoj stopi od 5,3 odsto, podstaknuto rastućom potražnjom za zaštitom, demografskim promenama, višim kamatnim stopama i sve većim potrebama za zdravstvenom i penzionom zaštitom. Predviđa se da će zdravstveno osiguranje ostati najbrže rastući segment sa 6,7 odsto godišnje, zatim životno osiguranje sa 4,9 odsto, dok će neživotno osiguranje rasti po stopi od 4,7 odsto. Azija, posebno Kina i Indija, ostaće glavni motor rasta, povećavajući svoj udeo na globalnom tržištu za oko pet procentnih poena, dok će Severna Amerika zadržati dominantnu poziciju sa približno 46 odsto svetskog tržišta. Nasuprot tome, očekuje se da će Evropa nastaviti da gubi tržišni udeo u narednoj deceniji (-4 procentna poena).
Azija će generisati najveći deo budućeg rasta industrije, pri čemu će Indija predstavljati najznačajniju razvojnu priliku. Očekuje se da će globalni fond premija do 2036. godine porasti za 5.260 milijardi evra, pri čemu će više od polovine dodatnih premija dolaziti iz Azije. Kina će ostati najveće tržište regiona, ali se očekuje da će Indija postati najbrže rastuće veliko tržište osiguranja. Iako se već nalazi među deset najvećih tržišta osiguranja na svetu, Indija je i dalje značajno nedovoljno osigurana, sa penetracijom od svega 3,8 odsto BDP-a i potrošnjom po stanovniku od oko 85 evra. Rast prihoda stanovništva, demografske promene i nedavne reforme trebalo bi da omoguće prosečan godišnji rast premija od oko 10,7 odsto tokom naredne decenije.
Klimatske promene pretvaraju pristupačnost osiguranja u jedno od ključnih strukturnih pitanja za industriju. Osigurani gubici od prirodnih katastrofa (NatCat) rastu po realnoj stopi od 5 do 7 odsto godišnje, dok se rast premija sve više sukobljava sa slabljenjem kupovne moći domaćinstava. Posledica je širenje jaza u zaštiti, pri čemu domaćinstva sa nižim prihodima sve češće ostaju bez osiguravajućeg pokrića. Kako pristupačnost osiguranja opada, sve veći deo klimatskih gubitaka prelazi na već opterećene javne budžete. Očuvanje dugoročne održivosti osiguranja zahtevaće prelazak sa prostog povećanja cena na snažnije podsticanje prilagođavanja klimatskim promenama, procenu rizika usmerenu na otpornost, ciljane mehanizme za očuvanje pristupačnosti osiguranja i dublju saradnju javnog i privatnog sektora u podeli rizika, uz podršku velikih ulaganja u klimatsku adaptaciju i otpornu infrastrukturu, navodi se u Allianz izveštaju.
