Bertrand Rasel i poruka ljudima koji će živeti 2959. godine

Mirjana Pašćan
Mirjana Pašćan
Editor, Bonitet.com

Poslednji članci iz ove rubrike

Kao kontraverzna ličnost i isti takav mislilac, Bertrand Rasel (1872-1970) je iza sebe ostavio ideje na koje se svet vraća i vraćaće se. Ne samo zato jer je ceo život preispitivao i teorije i pojave, uređenja i religije i često menjao stanovišta ne bi li došao do istine za kojom svi tragaju, već je tragao za suštinom ljudske prirode i motivima koji je pokreću.

Kao filozof Rasel je ostavio veliki trag. Neprestano je kritikovan, pre svega zbog gledanja na istoriju, politiku, ekonomiju, kapitalizam i, na kraju, etiku. Kao filozof bavio se i naukama i sve ga je zanimalo što se ticalo života, boljeg, naravno.

Bertrand Rasel protiv svih

Iako je neprestano preispitivao i svetska dešavanja i tokove u nauci kao i svoje teorije, u osnovi je Rasel uvek bio logičar koji je koristio metodu logičke analize. Na kraju, neumorno zainteresovan za istinu i dobrotu, Rasel je samo želeo da dođe do tog jednog znanja u koje ni jedan čovek ne može da posumnja.

Neke od Raselovih ideja zbog kojih je kritikovan ili odstranjivan sa fakulteta i intelektualne elite ticale su se pre svega istorije i politike.

  • Pisao je da je ratovima sklona većina, a ne samo diplomate i državnici koji tako nisu jedini krivci za izbijanje sukoba
  • Izgubio je svako poverenje u kapitalizam, a suprotstavljao se boljševičkom socijalizmu nakon posete Sovjetskom Savezu 1920.
  • Jedino što je u evropskoj civilizaciji cenio je ostavština starih Grka
  • Bio je siguran da je osnovni problem savremenog sveta kako uskladiti industrijalizaciju sa humanističkim načinom života i to sa slobodom pojedinca

Bertrand Rasel je zapravo bio glavna meta javnog intelektualnog linča, samotnjak, ostavljen i od ’desnih’ i ’levih’, večiti borac za socijalne reforme koje se čvrsto oslanjaju na nauku.

Ipak, pred kraj života dobio je Nobelovu nagradu za književnost i mnoga javna priznanja. Sve to Raselu, kao originalnom misliocu i borcu za ljudsko dobro, verovatno nije značilo potvrdu da je bio na dobrom putu niti da se vremena toliko menjaju.

Poruka ljudima 2959.

Na internetu danas možete pronaći gostovanja Bertranda Rasela u televizijskim i radijskim emisijama koja su za svaku preporuku. Njegove knjige su uvek dobar izbor za svakoga ko je zainteresovan za drugačije i dublje perspektive.

U jednoj o BBC emisija iz 1959. u kojoj je Rasel gostovao između ostalog odgovorio je na pitanje novinara koju bi poruku poslao ljudima koji će živeti 2959, za 1000 godina?

Rasel je rekao:

Reći ću dve stvari. Jedna je intelektualna, jedna moralna.

Intelektualnu poruku koju bih preneo je sledeća:

Šta god da izučavate, čime god da se bavite i istražujete, samo sebe pitajte – Šta su činjenice i koju to istinu te činjenice potvrđuju? Nikada ne dozvolite da vas odvrati ono u šta želite da verujete ili ono za šta verujete da je korisno za društvo. Samo i isključivo gledajte u činjenice. To je ono intelektualno što bih rekao.

Moralna poruka je vrlo jednostavna. Rekao bih:

ljubav je mudra, mržnja je glupa. U ovom svetu koji je sve čvršće povezan, moramo da naučimo da tolerišemo jedni druge. Moramo da naučimo da se pomirimo sa činjenicom da neki ljudi govore nešto što se nama ne dopada. Samo tako možemo da živimo zajedno. A, ako želimo da živimo zajedno, a ne da umremo zajedno, moramo da se naučimo nekoj vrsti milosrđa i tolerancije koja je apsolutno neophodna za nastavak ljudskog života na ovoj planeti.“

Bertrand Rasel o sreći pojedinca

Rasel je bio svedok velikih ratova, ubrzanog napretka nauke i industrije, pa je pisao i govorio o modernim organizacijama (kompanijama) sa svojim izvršnim funkcionerima. Tvrdio je da je to neminovno i da je to budućnost, ali video je u tome i problem:

Na čelo ovih organizacija redovno dolaze ljudi koje vodi ljubav prema moći. Protiv njihove moći pojedinac ništa ne može da učini. Njegova ideja je bila da se jednoj organizaciji može suprotstaviti samo druga organizacija. Ali, ovi konflikti su veoma opasni i opasniji što je veća unutrašnja moć nad članovima.

Sreća, kao nepobedivo aktuelna tema poslednjih godina ovog veka, pokretala je i Rasela. Što se sreće pojedinca tiče, odbacivao je princip individualne koristi i zadovoljstva. Insistirao je na maksimalnoj sreći maksimalnog broja ljudi.

Rasel je čvrsto branio mišljenje da sreća pojedinca nije moguća bez opšte sreće.

Preporučujemo

Pratite nas