Bogatstvo ima više definicija, ali za većinu biti bogat znači finansijski uspeti. Novac ima tu sposobnost da otvara mnogo izbora u životu, pa je zato i neizbežan pojam u razumevanju reči bogatstvo.
Ako želite da se obogatite, odgovor i savet se kriju u onome što radite. Biće to više truda, rada, više upornosti, istrajnosti, spremnosti da preuzmete rizike. Tu je i malo sreće što potvrđuju mnogi već ostvareni bogataši.
Ali odgovor leži i u tome ko ste vi. Prema studiji objavljenoj u British Journal of Psychology, „bogati ljudi se razlikuju po ličnosti, crtama i strukturi“.
Šta to u svojoj ličnosti nose svi koji su uspeli da naprave bogatstvo?
Šta to u sebi nose bogati?
Ovako istraživači pišu:
„Različita istraživanja ličnosti sugerišu da pojedinci sa izuzetno visokim dostignućima mogu da predstavljaju grupu koja se, u proseku, razlikuje po nekoliko osobina ličnosti, uključujući ekstrovertnost i savesnost, niži stepen neuroticizma, kao i viši narcizam i osećaj kontrole nad sopstvenim životom.“
Kako se to može objasniti u praktičnom smislu?
Bogati ljudi su u velikoj većini ekstrovertni. Nije iznenađenje. Pošto niko ništa značajno ne postiže sam, sposobnost da se povezujete sa drugima, gradite odnose, motivišete, inspirišete i iskreno povežete sa ljudima, svakako je važna. Naravno, i introverti mogu biti izuzetno uspešni, potvrđuju istraživači.
Bogati ljudi su savesniji što takođe nije iznenađenje. Pametno odlučivanje, odlaganje trenutnog zadovoljenja i usredsređenost na dugoročne ciljeve – to je ključ. Drugim rečima, radite više onoga što morate, a manje onoga što želite. Čak i brak može imati uticaja: istraživanja pokazuju da ljudi čiji su partneri savesni češće dobijaju unapređenja, zarađuju više i osećaju se zadovoljnije na poslu. „U proseku smo slični ljudima sa kojima provodimo najviše vremena“ potvrđuju psiholozi.
Emocije i narcizam
Bogati ljudi su emocionalno stabilniji. Ako donosite odluke koje su vođene emocijama, to je proveren recept za usporavanje napretka ka dugoročnim ciljevima.
Bogati ljudi su manje neurotični. Ljudi koji imaju kratak fitilj, burno reaguju negativno – uznemireno, razdražljivo, brigom ili strahom, mnogo teže postižu uspeh.
Bogati ljudi su više usredsređeni na sebe. Kako god sebično zvučalo, radi se o tome da, na primer, narcisi koji su „skromni“ imaju veoma visoka očekivanja što se njihovog ličnog uspeha tiče. Ali i razumeju da su uspeh i veliki rezultati gotovo uvek proizvod kolektivnog truda. To je dobitna kombinacija:
Verovanje da možete da postignete velike stvari pomaže da počnete. Znanje da vam za to trebaju i drugi ljudi pomaže vam da ideje i poslove dovedete do realizacije.
Siguran put
Izuzetaka od ovih pravila uvek ima, navode psiholozi. Ali, navedene osobine ličnosti ljudi koji su već stekli bogatstvo svako treba da razume kao već utaban put i odličan početak:
- Spremnost da radite sa drugima,
- Da ponavljate pametne i savesne poteze
- Da kratkoročne uspehe i neuspehe stavite na pravo mesto
- Da osetite da kroz sopstveni trud, istrajnost i snagu volje, u velikoj meri možete da kontrolišete ishod
„Ali, ako nemate ove poželjne osobine, možete da počnete sa promenom u ponašanju. Na primer, bogati ljudi imaju tendenciju da budu ekstrovertni. Ako ste introvertni, ne morate da postanete ekstrovert. Samo usvojite nekoliko „ekstrovertnih“ oblika ponašanja tako što ćete da tražite načine da sarađujete sa drugima, da se udružite s nekim na zadatku ili projektu“ preporuka je Džefa Hejden u komentaru istraživanja.
Ne možete promeniti svoju ličnost preko noći. Zato jednostavno možete da se udružite sa ekstrovertom.
Ili, šta ako ste skloni emotivnom donošenju odluka, posebno kada se radi o mogućem gubitku? Sklonost ka izbegavanju gubitka je normalna. Istraživanje Kanemana, autora knjige Misliti brzo i sporo, pokazuje da su gubici psihološki dvostruko snažniji od dobitaka. Za mnoge od nas, „ptica u ruci“ izgleda vrednija od „dve na grani“. Gubitak znači odricanje od nečega što već posedujete. Neostvarena dobit znači odustajanje od nečega teoretskog, a ne stvarnog. To zvuči logično, ali često nije, jer j svaki čovek sklon da precenjuje ono što bi mogao da izgubi.
Ne menjajte ličnost, već ponašanje
Recimo da odlučite da ne odete na sastanak jer ne želite da izgubite sat vremena. Možda biste na tom sastanku upoznali idealnog partnera za zajednički poduhvat.
Ili, recimo, odlučite da ne uložite još 10.000 evra u svoj posao. Ali, ta investicija bi vam možda omogućila da pokrenete novu liniju proizvoda koja otvara dodatni izvor prihoda.
Većina gubitaka, čak i ako se dogode, mogu se prevazići. Ako ništa drugo, njihov negativan uticaj je ograničen. Ali, potencijalni dobici mogu imati neograničene prednosti, rekao bi Kaneman.
„Dakle, ne pokušavajte da promenite svoju ličnost, već oblikujte i usvajajte određena ponašanja. S vremena na vreme ostavite strah po strani i rizikujte. Čak i ako izgubite, bićete bogatiji za iskustvo što je dragoceno.
Na kraju, to je i jeste poenta. Stavovi oblikuju ponašanja, ali oblici ponašanja i rezultati koje postižu takođe oblikuju vašu ličnost.
„Ulaganje u sebe i druge? Preuzimanje inteligentnih rizika? Mnogo malih stvari urađenih ispravno, iznova i iznova? Takva ponašanja mogu usmeriti vašu ličnost u pravcu u kom želite. Čak i ako vas takva ponašanja ne učine bogatim, verovatno ćete ostaviti neki, makar mali, trag u životima drugih ljudi. I to, na kraju, znači biti bogat čovek“ zaključuje Hejden.
