Da li će dolar moći da zadrži svoj status svetske rezervne valute

Poslednji članci iz ove rubrike

  • Dolar će moći još izvesno vreme da zadrži status svetske rezervne valute jer je toliko rasprostranjen u globalnoj trgovini i vezan za cenu berzanskih roba da će biti potrebno da prođe dosta vremena kako bi se skinuo sa tog trona, ocenjuju naši sagovornici.
  • Ono što se može dogoditi sa dolarom je jedino pad njegove vrednosti. Zbog nove nastajuće hladnoratovske podele sveta ne isključuje se ni  stvaranje trgovinskih blokova poput onog između Kine, Indije i Rusije
  • Zamenica generalnog direktora MMF-a Gita Gopinat, izjavila je da sankcije bez presedana uvedene Rusiji, prete da umanje dominaciju dolara u svetskoj trgovini i da dovedu do fragmentiranja međunarodnog monetarnog sistema

Američki dolar (USD) je već sto godina najvažnija i najtrgovanija valuta na svetu.  Po podacima Banke za međunarodna poravnanja (BIS), dolar učestvuje sa 40-45% ukupne vrednosti svih transakcija, a prati ga evro sa udelom od 16 procenata. Dolar čini i većinu deviznih rezervi država. Po službenim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), dolar čini čak 63% ukupnih svetskih deviznih rezervi, evro 20%, a sve ostale valute, uključujući i kineski juan, zajedno čine 17% rezervi. Obim svetske trgovine u američkim dolarima je 6,6 biliona dolara.

Oko 60 odsto svetskog duga je u dolarima. Samo američki državni dug iznosio je više od 30.000 milijardi dolara i porastao je za 7.000 milijardi dolara od kraja 2019. godine.

No, bez obzira na sve, dolar i dalje opstaje na tržištu. Koristi se širom sveta, pa je to i način finansiranja američkog deficita. Kada bi u ovom trenutku prestala potreba za dolarom, Amerika bi se suočila sa viškom dolara na tržištu, bez pokrića i to bi urušilo njenu ekonomiju.

U prethodnom veku, američki dolar je ulogu dominantne valute na međunarodnom finansijskom tržištu dobio nakon potpisivanja Bretonvudskog sporazuma iz 1944. godine. Sporazum je predvideo da upravo ova valuta bude univerzalno sredstvo razmene i konvertibilnosti u zlato po unapred utvrđenoj fiksnoj ceni za zlato po finoj unci. Usled istorijskih okolnosti i visoke stope inflacije tokom 70-tih godina, SAD su izvršile devalvaciju nacionalne valute i 1971. godine su napustile sistem fiksnog pariteta dolar-zlato. SAD su to uradile kako bi podigle konkurentnost svoje privrede i prešle na upotrebu fluktuirajućeg deviznog kursa. Nakon ovih aktivnosti SAD i ostale zemlje potpisnice sporazuma (njih 44) takođe su napustile primenu fiksnog deviznog kursa i izvršile devalvaciju svojih nacionalnih valuta kako bi podstakli izvozne aktivnosti i privredni rast.

Na ovaj način dolar je prestao biti vezan za zlato kao merilo vrednosti i otvoren je put da se njegova vrednost meri drugim aršinima.

Dolar će oslabiti, ali će biti i dalje svetska rezervna valuta

Profesor Fakulteta za poslovne studije Vladimir Živanović podseća da je kriza 70-ih bila prva kriza američkog dolara kao dominantne svetske valute, a izazvana je usled tri faktora ‒ porasta inflatornih tokova, rasta cene zlata i devalvacije američkog dolara.

„U sadašnjem trenutku imamo kretanje globalnih makroekonomskih pokazatelja koji podsećaju na period 70-tih godina prošlog veka. Većina zemalja sveta beleži istorijski visoke stope inflacije, a tokom pandemije COVID-19 došlo je do istorijskog rasta vrednosti zlata usled povećane tražnje individualnih i institucionalnih investitora i korišćenja zlata kao tzv. safe haven imovine. Kao i 70-tih godina prošlog veka kada je došlo do energetske krize, prisutan je rast cena energenata što utiče na ubrzanje inflatorne spirale. Negativne tendencije će verovatno, zahtevati devalvaciju određenih nacionalnih valuta“, podvlači Živanović.

On kaže da, bez obzira na negativne ekonomske tendencije, američki dolar će i dalje imati dominantnu ulogu na finansijskom tržištu.

„Prelaz na alternativne i nove rezervne valute nije lak, brz i jednostavan proces, usled  visoke povezanosti međunarodnih finansijskih i robnih tržišta, kao i uticaja američkog dolara na visinu javnog duga većine zemalja, a posebno zemalja u razvoju koje su finansirale deficite državnog budžeta prevashodno uz podršku MMF-a i imaju denomirane iznose javnog duga u američkim dolarima“, ističe Živanović.

Po njegovoj oceni, ni najnoviji trendovi u svetu, kao što je bežanje novca u kriptovalute i povećanje trgovinske razmene Indije, Kine i Rusije u juanima, neće bitno uticati na ulogu američkog dolara kao svetske valute.

„Najnovije aktivnosti su geopolitičke prirode i predstavljaju aktivnosti pronalaženja alternativnih rešenja u vanrednim ekonomskim okolostima. Usled negativnih tendencija, nastalih recesionim ekonomskim tendencijama može doći do pada vrednosti američkog dolara, ali i pada drugih svetskih valuta koje se nalaze u korpi valuta poznatih institucionalnim investitorima na međunarodnom finansijskom tržištu“, ocenjuje Živanović.

Ne isključiti mogućnost stvaranja trgovinskih blokova

Ovaj ekonomista, kaže, da se može očekivati da usled globalnog rasta inflatornih tokova, rasta vrednosti plemenitih metala, cene svih energenata, međunarodno finansijsko tržište pretrpi određene promene.

„Kada je reč o trgovinskoj razmeni između Indije, Kine i Rusije u kineskim juanima možemo govoriti o stvaranju svojevrsnog trgovinskog bloka koji po veličini tržišta treba da predstavlja protivtežu drugim globalnim tržištima. Na ovom novom tržištu nije nemoguće da kineski juan preuzme vodeću ulogu iz razloga što kineska ekonomija u ovom trenutku predstavlja jednu od najrazvijenijih svetskih ekonomija sa najvećom stopom rasta bruto društvenog proizvoda.Trgovinska razmena između Indije, Kine i Rusije je na nivou nacionalnih ekonomija i treba pratiti dalji razvoj ekonomsko-trgovinskih odnosa između ovih ekonomija. Obim razmene je podstaknut usled globalnih negativnih makroekonomskih tendencija, ratnih dešavanja na prostoru Ukrajine i energetske krize“, objašnjava Živanović.

Kada je reč o bežanju novca u digitalne kriptovalute Živanović ističe da „nije siguran da je to u ovom trenutku realna opcija usled nedostatka regulatornih standarda za kriptovalute i nemogućnosti da centralne vlasti kontrolišu obim prometa“.

„Kriptovalute su, ipak, finansijska imovina koju više koriste individualni, a retko institucionalni investitori, prevashodno zbog izuzetno visoke volatilnosti“, ističe Živanović.

Još  je rano govoriti o, kako kaže, stvaranju paralelnog sistema za međunarodna plaćanja koji bi uključivao primenu kineskog juana.

„Američki dolar će na srednji rok imati dominatnu ulogu na robnom i finansijskom tržištu, a njegova uloga kao svetske rezerve valute zavisiće od brzine izlaska međunarne ekonomije iz recesije i rešavanja problema istorijski visokih nivoa javnih dugova i stopa inflacije. Nakon fiskalne konsolidacije i devalvacije nacionalnih valuta potrebno je videti koje će biti mesto američkog dolara u odnosu na korpu valuta što će u mnogome usloviti i podršku i zainteresovanost individualnih i institucionalnih investitora na međunarodnom finansijskom tržištu za američki dolar“, smatra profesor Živanović.

On navodi da trenutni status dolara, ne ugrožava svetsku ekonomiju, već ima samo indirektne efekte. 

„Može da ima značajan uticaj na globalna kretanja jer su svi berzanski proizvodi denomirani u američkim dolarima. Pad vrednosti dolara utiče na rast svih berzanskih proizvoda, koji imaju direktan uticaj na agregatni rast cena poluproizvoda i finalnih proizvoda na nivou nacionalnih ekonomija što dovodi do rasta inflacije“, ističe on.

Još uvek na svetskoj pozornici

Ekonomista Slaviša Tasić mišljenja je, da je, još uvek rano govoriti da dolar silazi sa svetske pozornice.

„Za sada dolar ne posustaje. Odavno se govori o konkurenciji, ali dolar stabilno čuva tržišni udeo u svetskim transakcijama, u kreditiranju i u deviznim rezervama zemalja. Juan za sada, ipak, nije uspeo da se značajnije probije. Sankcije Rusiji, uključujući zamrzavanje deviznih rezervi, svakako neće koristiti statusu ni dolara, ni evra. Ove države, njihovi finansijski sistemi i valute su svoju reputaciju izgradile na stabilnosti i poverenju, a sada je jedan deo poverenja izgubljen ‒ bez obzira da li te sankcije smatrate opravdanim ili ne“, navodi Tasić.

Tasić kaže i da Kina ne uživa međunarodno poverenje, pa je to prepreka za jačanje juana.

„Ne bih rekao da uživa veće poverenje zapadnih zemalja,  imate jednopartijsku diktaturu i vlast je ćudljiva“, naglašava.

Na pitanje, u kakvom je položaju Peking ako, u hartijama od vrednosti drži 3.000 milijardi američkog duga, on kaže da je odgovor poznat .

„Kada Kina drži američke obveznice, njoj je u interesu da Amerika bude ‘zdrava’ i to uredno otplati. Rusija je prethodnih godina smanjila udeo američkih obveznica i dolara u svojim deviznim rezervama, ali povećala udeo evra. Kina će se, posle ovih događaja, takođe možda odlučiti da diverzifikuje svoje rezerve. Sa druge strane, Kina je malo sigurnija da neće biti pod većim sankcijama jer je ona mnogo veća privreda. Sankcionisanje Kine bi mnogo koštalo ceo svet“, ističe Tasić.

I digitalnim valutama, kao i naš prethodni sagovornik, ne daje neku prednost u budućnosti.

„Bitkoin ima velikih problema jer nije anoniman, niti su transakcije praktične. Možda će se na kraju plemeniti metali, zlato i drugi, ispostaviti kao najsigurnija opcija i imati veću ulogu u diverzifikaciji portfolia pojedinaca, firmi i država“, mišljenja je Tasić.

Ovakav status dolara, po njemu ne ugrožava svetsku ekonomiju.

„Dolar kao čvrsta valuta od poverenja olakšava finansijske tokove i zato je popularan. Svetska privreda ga je izabrala. Taj status dolara daje dodatnu političku moć Americi. Zbog dominacije dolara, američki finansijski sistem je bitan za sve banke i firme širom sveta. Svima su u nekom trenutku potrebni dolari da bi učestvovali u međunarodnim tokovima. Ako američka država zabrani svojim bankama da rade sa vama, vi ne možete doći do dolara i isključeni ste iz finansijskih tokova. Ako se i evrozona pridruži sankcijama, problem za vas se duplira“, ocenjuje Tasić.

Đavo uvek dođe po svoje

Sa druge strane, iz sveta stižu upozorenja. Zamenica generalnog direktora MMF-a Gita Gopinat, izjavila je da sankcije bez presedana uvedene Rusiji, prete da umanje dominaciju dolara u svetskoj trgovini i da dovedu do fragmentiranja međunarodnog monetarnog sistema. Ona nije isključila mogućnost da dođe do pojave malih valutnih blokova. Na slične trendove ukazali su i stručnjaci Goldman Saksa koji su upozorili svoje velike investitore da ozbiljno shvate rizike u poslovanju sa američkom valutom.

Moskva se isto trudi da uzdrma finasijski poredak, pa je nedavno tražila da joj se gas plaća u rubljama, ali ovaj pokušaj bio je neuspešan. Centralna banka Rusije vezala je vrednost rublje za zlato i vratila se zlatnom standardu posle više od veka. Analitičari tvrde da je ovo pokušaj da se dolarski sistem uzdrma i zameni multivalutnim, ali to je još uvek daleko od realnosti, pre svega zbog toga što je udeo Rusije u svetskoj trgovini veoma mali.

Da li će Ameriku sustići izreka da „ako napraviš od novca svog Boga, proganjaće te ko đavo“? Upumpavanje ogromnih količina novca kroz programe kvantitativnog olakšavanja, uz politiku niskih kamatnih stopa, dovodi do poremećaja u privrednom sistemu na uštrb njegove produktivnosti, čime on postaje sve manje konkurentan. Štampanje novca ne pokriva produktivnost i proizvodnju dobara i dovodi do inflacije. Nedavno podizanje referentne kamatne stope FED-a moguća je najava zaokreta ovog negativnog trenda. Zdrava privreda i zdrav novac proističu iz rezultata rada, produktivnosti i izvoza, a ne zaduživanjem i finansijskim špekulacijama koje mogu da donesu ograničene efekte. Bez obzira da li su u Americi toga svesni ili ne, dolazi vreme kada će primat preuzeti preispitivanje činjenica o potencijalnoj opasnosti od ovog balona i to u svetskim okvirima.

1 KOMENTAR

  1. […] Po podacima Banke za međunarodna poravnanja (BIS), dolar učestvuje sa 40-45% ukupne vrijednosti svih transakcija, a prati ga euro sa udjelom od 16 procenata. Dolar čini i većinu deviznih rezervi država. Po službenim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), dolar čini čak 63% ukupnih svjetskih deviznih rezervi, euro 20%, a sve ostale valute, uključujući i kineski juan, zajedno čine 17% rezervi. Obim svjetske trgovine u američkim dolarima je 6,6 biliona dolara, piše Svet bankarstva i investicija a prenosi Bonitet. […]

Komentari

Molimo unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime

Preporučujemo

Pratite nas