Nemačka vlada otvorila je jednu od najosetljivijih ekonomskih i socijalnih rasprava poslednjih godina – pitanje da li rekordno visok broj dana provedenih na bolovanju postaje ozbiljna prepreka konkurentnosti najveće evropske ekonomije. Kancelar Fridrih Merc najavio je ukidanje mogućnosti otvaranja bolovanja telefonom i uvođenje obaveze da zaposleni dostavljaju lekarsku potvrdu već od prvog dana odsustva, što predstavlja deo šireg paketa ekonomskih reformi čiji je cilj povećanje produktivnosti i ubrzanje privrednog rasta.
„Više ne možemo da prihvatimo izuzetno visok nivo bolovanja u našim kompanijama“, izjavio je Merc predstavljajući reformski paket koji bi trebalo da promeni dosadašnji odnos nemačke države prema odsustvu zaposlenih sa posla.
Više od 880 miliona izgubljenih radnih dana
Povod za reformu predstavljaju podaci nemačkih institucija koji pokazuju da je broj dana provedenih na bolovanju dostigao istorijski visok nivo. Prema podacima nemačkog Saveznog instituta za bezbednost i zdravlje na radu (BAuA), zaposleni u Nemačkoj su tokom 2024. godine bili odsutni sa posla u proseku 20,8 dana, što je značajan rast u odnosu na period pre pandemije. Ukupno je tokom prošle godine izgubljeno čak 881,5 miliona radnih dana.
Ekonomske posledice su ogromne. Procenjuje se da su samo proizvodni gubici dostigli 134 milijarde evra, dok su troškovi koje poslodavci snose za isplatu zarada zaposlenima tokom bolovanja premašili 72 milijarde evra. Ukupan trošak odsustva zaposlenih za nemačku ekonomiju premašio je tako 200 milijardi evra godišnje.
Još pre samo nekoliko godina situacija je izgledala drugačije. Tokom 2020. godine proizvodni gubici procenjivani su na oko 87 milijardi evra, što znači da su za manje od pet godina porasli za gotovo 50 milijardi. Istovremeno, prosečni trošak jednog izgubljenog radnog dana porastao je na 152 evra, što dodatno povećava pritisak na kompanije koje se već suočavaju sa rastućim troškovima energije, nedostatkom kvalifikovane radne snage i sve jačom konkurencijom iz Azije i Sjedinjenih Američkih Država.
Kako funkcioniše nemačko bolovanje
Nemačka već decenijama ima jedan od najizdašnijih sistema bolovanja u Evropi. Zaposleni imaju pravo na punu zaradu tokom prvih šest nedelja odsustva zbog bolesti, nakon čega troškove preuzima zdravstveno osiguranje.
Tokom pandemije koronavirusa uvedena je mogućnost takozvanog „telefonische Krankschreibung“ – otvaranja bolovanja telefonskim putem. Ova mera je prvobitno bila zamišljena kao privremeno rešenje kako bi se smanjili kontakti među pacijentima i rasteretile zdravstvene ustanove, ali je krajem 2023. godine postala trajno pravilo za lakše bolesti poput prehlade, gripa i blažih virusnih infekcija.
Pravo na telefonsko bolovanje imali su samo pacijenti koji su već registrovani kod svog lekara i koji su prethodno bili pregledani u toj ordinaciji. Lekar je mogao da odobri odsustvo do pet dana, dok je za produženje bio neophodan lični pregled. Uprkos tim ograničenjima, nemačka vlada smatra da je upravo ovaj model doprineo rastu broja odsustava sa posla.
Da li Nemci zaista češće odsustvuju sa posla?
Pitanje koje deli nemačku javnost jeste da li je reč o stvarnom porastu bolesti ili o promeni načina evidentiranja odsustava.
Prema podacima zdravstvenih fondova, broj registrovanih bolovanja značajno je porastao nakon uvođenja elektronskog sistema evidencije, što je omogućilo preciznije praćenje svih odsustava. Istovremeno, najveći broj bolovanja i dalje se odnosi na respiratorne infekcije, psihološke poremećaje i bolesti mišićno-koštanog sistema.
Pojedini istraživači upozoravaju da Nemačka nije izuzetak u Evropi i da visoka stopa bolovanja ne mora automatski da znači zloupotrebe. Analize pokazuju da se ukupna stopa odsustva zaposlenih nalazi tek nešto iznad evropskog proseka, dok pojedine zemlje severne Evrope beleže još više stope privremene nesposobnosti za rad.
Privreda podržava reforme, sindikati upozoravaju
Nemačka privredna udruženja uglavnom podržavaju Mercovu inicijativu, smatrajući da je sadašnji sistem postao previše skup i da podstiče duža odsustva sa posla. Neki poslodavci već godinama predlažu uvođenje finansijskih stimulansa za zaposlene koji retko koriste bolovanje ili smanjenje naknade za kraća odsustva.
Sa druge strane, sindikati i deo medicinske zajednice tvrde da vlada pokušava da odgovornost za usporavanje nemačke ekonomije prebaci na zaposlene. Oni upozoravaju da telefonska bolovanja čine mali deo ukupnog broja odsustava i da bi njihovo ukidanje moglo dodatno opteretiti već preopterećeni zdravstveni sistem.
Simbol dublje krize nemačke ekonomije
Rasprava o bolovanjima u Nemačkoj prevazilazi pitanje radne discipline. Ona je postala simbol mnogo šireg problema sa kojim se suočava nemačka privreda – usporavanja industrijske proizvodnje, slabljenja izvozne konkurentnosti, starenja stanovništva i nedostatka radne snage.
- Tesla ponovo ubrzava: Rekordna prodaja vraća optimizam, kompanija se sve manje oslanja samo na automobile
- Marsh nastavlja globalni rast i jača prisustvo u Srbiji
- Slovenačko tržište rada pred velikom smenom generacija: Ko će raditi kada u penziju ode svaki sedmi zaposleni?
- Kada ni 145 milijardi dolara nije dovoljno: Zašto Meta usporava u trci za AI agente
- Rekordna trgovina uprkos Trampovim carinama: Da li su SAD i EU previše povezani da bi „zaratili“?
Zbog toga Fridrih Merc insistira da pitanje bolovanja nije socijalna, već pre svega ekonomska tema. Kritičari, međutim, smatraju da se uzroci nemačke privredne stagnacije ne mogu svesti na broj dana koje zaposleni provode kod kuće zbog bolesti.
