Sindikati bi trebalo da izbegavaju preterane zahteve za povećanjem plata, rekao je potpredsednik Evropske centralne banke (ECB) Luis de Guindos za nemački list Süddeutsche Zeitung. Prema njegovim rečima, potrebno je izbeći spiralu plate-inflacija, “jer ona ne poznaje pobednike”.
Visoka inflacija poslednjih meseci, daleko ispod srednjoročnog cilja ECB-a od dva odsto i još na nivoima koje u Evropi nisu viđene decenijama, dovela je do značajnog stvarnog smanjenja životnog standarda Evropljana.
U celoj Evropi radničke organizacije su pojačale napore za povećanje plata, uključujući i štrajkove, a pregovaračka moć zaposlenih u nekim industrijama takođe je ojačana nedostatkom kvalifikovane radne snage, javlja STA, prenosi SEEbiz.
Sve to pojačava inflatorne pritiske u celoj ekonomiji i povećava rizik spirale inflacije plata, kada rastuće cene vrše pritisak na povećanje zarada a što onda stvara dodatne troškovne pritiske i ubrzava inflaciju. U takvom slučaju inflacija tada može biti vrlo dugotrajna i izmaknuti kontroli.
De Guindos priznaje da zaposleni opravdano očekuju rast plata zbog skoka cena, ali se, prema njegovim rečima, spomenuta spirala mora izbeći. U njoj “nema pobednika”.
“Sindikati bi mogli biti skloni postavljanju pretjeranih zahteva za povećanjem plata. Moramo biti oprezni”, rekao je bivši španski ministar finansija, prenosi francuska novinska agencija AFP.
“Ako se nađemo u spirali inflacije zarada, ECB će morati da podigne kamatne stope više nego što bi inače, a to bi dodatno pooštrilo uslove finansiranja i zaustavilo privrednu aktivnost”, objasnio je.
Ciljana finansijska pomoć
Kao alternativu preteranom rastu plata za kompenzaciju negativnih učinaka inflacije na životni standard naveo je ciljanu finansijsku pomoć najugroženijim društvenim grupama, uz pomoć koje države fiskalnom politikom mogu ublažiti pritiske na zarade.
Prošle sedmice je Upravno veće ECB-a peti put zaredom podiglo centralne kamatne stope u evrozoni. Od lanjskog jula podigao ih je za ukupno tri postotna boda, tako da je glavna kamata na najvišem nivou od novembra 2008. Za mart, centralno telo monetarne politike evra jasno predviđa novo povećanje od 0,5 postotnih bodova, nakon čega će se uskladiti prema trenutnim makroekonomskim podacima.
Trenutno se čini da će evroekonomija ove godine biti bolja od očekivanog, a očekuje se da će se inflacija umereno smanjiti tokom godine, ali ostati znatno iznad cilja od dva odsto. Prosečna godišnja inflacija trebalo bi da dostigne oko šest odsto, a prema očekivanjima ECB-a, u poslednjem bi tromesečju trebalo bi da bude 3,5 odsto.
Preterani pritisci na plate jedan su od elemenata koji bi mogli zakomplikovati takav scenario. Pritom geopolitičke napetosti, posebno posledice ruskog napada na Ukrajinu, i dalje predstavljaju najveći rizik.
 Luis de Guindos za nemački list Süddeutsche Zeitung.){kind=link}