Do 2030. godine u Evropskoj uniji biće potrebno dodatnih 11 miliona zdravstvenih i radnika za dugotrajnu negu kako bi se zadovoljili zahtevi koje sa sobom nosi starenje stanovništva, pokazuje izveštaj koje je u četvrtak objavio Zajednički istraživački centar Evropske komisije.
Veliki deo potreba za takvom radnom snagom sada osiguravaju domaći sistemi obrazovanja i osposobljavanja, ali sve veću ulogu imaju migracija i mobilnost radne snage unutar EU, prenosi Poslovni dnevnik. Godine 2018. skoro dva miliona zdravstvenih i radnika za dugotrajnu negu nisu rođeni u zemlji u kojoj rade.
Iako je broj stranih radnika u dugotrajnoj nezi i zdravstvenoj zaštiti poslednjih godina rastao u EU-u i dostigao 13,2 odsto ukupne radne snage u tom sektoru, taj je rast znatno manji nego u Velikoj Britaniji ili Sjedinjenim Državama. Osim toga taj rast u EU nije podjednako raspoređen, dve trećine njih radi u samo pet država članica Nemačkoj, Italiji, Švedskoj, Francuskoj i Španiji.
U izveštaju se identifikuje nekoliko izazova koji, ako se reše, mogu pomoći u podsticanju mobilnosti i oslobađanju punog potencijala migracija iz trećih zemalja kako bi doprineli ublažavanju pritiska nedostatka radne snage u tim sektorima.
Autori izveštaja preporučuju integrisanje sadašnjih kanala migracije radne snage s konkretnijim razmatranjima za zdravstvo i sisteme dugotrajne nege, što bi moglo podstaći migracije u oba smera, donoseći koristi kako zemljama porekla, tako i odredišta.
