Udeo bogatstva domaćinstava u vlasništvu milijardera povećao se za rekordan iznos tokom pandemije, dok milioneri iz pandemije izlaze sa prednošću.
Izveštaj o nejednakostima u svetu koji je izradila mreža istraživača iz oblasti društvenih nauka procenjuje da milijarderi ove godine kolektivno poseduju 3,5 odsto globalnog bogatstva domaćinstava, što je porast u odnosu na nešto iznad 2 odsto sa početka pandemije.
„Kriza kovida 19 je pogoršala nejednakosti između veoma bogatih i ostatka stanovništva“, rekao je glavni autor Lukas Čensel, i dodao da su bogate ekonomije koristile ogromnu fiskalnu podršku da ublaže nagli porast siromaštva, prenosi RTS.
Izveštaj se oslanja na različita specijalistička istraživanja i podatke iz javnih baza, a predgovor su napisali američki ekonomisti Abhidžit Banerdži i Ester Duflo, dvoje iz trija koji su 2019. dobili Nobelovu nagradu za rad na siromaštvu, prenosi Reuters.
„Pošto je bogatstvo glavni izvor budućih ekonomskih prednosti, i sve više moći i uticaja, ovo predskazuje dalje povećanje nejednakosti“, napisali su o onome što su nazvali „ekstremnom koncentracijom ekonomske moći u rukama veoma male manjine superbogatih“.
Na Forbes-ovoj svetskoj listi ove godine ima rekordnih 2.755 milijardera sa ukupnom vrednošću od 13,1 bilion dolara. Bogatstvo milijardera na toj listi prošle godine procenjeno je na osam biliona.
Novi izveštaj je pokazao da je šira grupa od 520.000 koji zajedno čine prvih 0,01 odsto najbogatijih ima udeo u globalnom bogatstvu od 11 odsto ove godine, što predstavlja povećanje od jedan odsto u odnosu na prošlu godinu.
U toj, najvišoj kategoriji od 0,01 odsto spadaju oni čije se bogatstvo domaćinstva procenjuje na najmanje 16,7 miliona evra (19 miliona dolara), prilagođeno za paritet kupovne moći u različitim valutama.
Analitičari smatraju da su neki superbogati imali koristi od okretanja ka onlajnu većeg dela svetske ekonomije tokom karantina, dok su drugi jednostavno dobili od rasta cena imovine dok su se finansijska tržišta kladila na brzinu i oblik globalnog oporavka.
Studija je takođe otkrila da, iako je siromaštvo naglo poraslo u zemljama sa slabijom pokrivenošću socijalnom pomoći, ogromna podrška vlade u SAD i Evropi uspela je da ublaži barem deo tog uticaja na one sa nižim primanjima.
„Ovo pokazuje važnost socijalnih država u borbi protiv siromaštva“, rekao je Čensel.
Čansel je pozdravio ovogodišnji dogovor o globalnoj minimalnoj stopi poreza na korporacije od 15 odsto kao moguću prekretnicu u nastojanjima da se zaustavi „trka ka dnu“ koja je od sredine 1980-ih dovela do toga da se prepolovi prosečnih stopa poreza na kompanije na oko 24 odsto.