„Generacija Z je tu, sa nama je. Smatra se da je čine svi oni koji su rođeni od 1996. pa do 2010. To su oni koji danas imaju između 13 i 28 godina. Dakle čine je srednjoškolci, studenti i mladi koji su zakoračili u svet rada. Ova generacija je već ušla na tržište rada ili će uskoro ući. Oni unose ogromne novine na tržište rada koje je globalno u svetu i kod nas u procesima dubokih promena. Ukoliko toga ne bismo bili svesni, suočili bismo se sa ogromnim problemom međusobnog nerazumevanja koje je već na pomolu. Savremeni tehnološki progres i digitalizacija su u poslednjoj deceniji u korenu preusmerili tokove globalnog razvoja, a produbljavanju tog jaza posebno su doprineli pandemija i novonastala ekonomska kriza sa ratom u Ukrajini“, kaže dr Nebojša Savić, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).
Naš sagovornik ističe da iz ekonomskog ugla u svetu na tržištu novca i kapitala postoje ogromni viškovi likvidnosti, banke imaju obilne izvore sredstava za finansiranje, dakle imamo obilje kapitala koji se nije dovoljno prelio u finansiranje realnog sektora. S druge strane, na tržištu rada prisutna je ogromna promena. Sa digitalizacijom, zelenom agendom i potrebom inkluzivnog razvoja došlo je do polarizacije.
„Nastaju mnoga nova zanimanja za koja ne postoji dovoljno ljudskih resursa i nestaju mnoga zanimanja koja su do sada bila prisutna. Promena je duboka i na scenu dovodi ceo kompleks ekonomije rada i otvara karakter sistema obrazovanja. Da li je on usklađen sa potrebama tržišta rada modernog doba? Da li obrazovni profili koji izlaze iz sistema obrazovanja i srednjoškolskog i visokog, imaju kompetencije koje su potrebne u novom digitalnom dobu, a onda i da li je biznis svestan šta ta nova generacija Z traži da bi se aktivno uključila u savremene tendencije? Na Kopaonik biznis forumu na panelu posvećenom Generaciji Z upravo smo o tome govorili otvarajući pitanje da li je biznis danas spreman da se suoči sa dolaskom Generacije Z prezentirajući rad Pismo generacije Z generalnim direktorima koje smo pripremili Jelisaveta Lazarević, Filip Grujić i ja i u kome smo prikazali rezultate istraživanja na bazi 519 ispitanika u Srbiji koji pripadaju toj generaciji“, pojašnjava dr Savić.
Po čemu se ta generacija izdvojila u odnosu na prethodne?
Za celovitu ocenu svih specifičnosti, karakteristika i posebnosti Generacije Z potrebne su sveobuhvatne analize multidisciplinarnog karaktera, posebno pedagoga, psihologa, sociologa i brojnih drugih disciplina. Kao ekonomista mogu da kažem da ova Generacija, kao i njihovi prethodnici iz Generacije Milenijalaca, odnosno Generacije Y, unose duboke promene, koje pred svet rada i svet biznisa postavljaju nove izazove kojima svi moramo ići u susret.
Kompanije u svetu će do 2025. godine nastaviti da se suočavaju sa gorućim problemom nedostatka kvalitetne radne snage, pa se prognozira da će svako deseto radno mesto ostati nepopunjeno, a 93 odsto kompanija planira da manjak radnika nadomesti povećanjem opsega posla trenutnim radnicima. Banke u Srbiji priznaju da je teže dopreti, a potom i zadržati kvalitetan kadar pogotovu u IT, nego dobiti novog klijenta. Šta generacija Z želi kada je reč o svom zaposlenju i radnom mestu?
Pripadnici Generacije Z u Srbiji ispoljavaju snažnu želju za samostalnošću, da kreiraju sopstveno radno okruženje i da obezbede finansijsku sigurnost. Zbog toga su skloni preduzetništvu i osnivanju sopstvenih kompanija, ali istovremeno imaju težnju ka sigurnosti na poslu i stabilnoj zaradi. Kao i njihovi globalni vršnjaci, ova grupa mladih u Srbiji jako brine oko obezbeđivanja finansijske sigurnosti, pa je to prioritet pri pronalasku posla, ali su isto tako spremni da ga napuste ukoliko nemaju prostora za napredak. Globalno i u Srbiji, ova generacija jako polaže na mentalno zdravlje i postavlja ga kao visoko rangirani prioritet koji definiše poželjno radno okruženje.
Iako su milenijalci (rođeni između 1980. i 1995. godine) i dalje najmnogoljudnija grupa odraslih ljudi širom sveta − prosečno godište u svetu je oko 30 godina − zumeri već predstavljaju oko 41 odsto globalne radne snage, prema podacima Svetske banke. Koliko će biti potrebno pri- lagođavanje njima, a koliko su oni spremni na prilagođavanje?
Pripadnici ove generacije u Srbiji razlikuju se od svojih globalnih vršnjaka po važnosti aspekta održivosti prilikom odabira poslodavca. Iako postoje oni koji smatraju da ovaj izazov, kao i druge globalne izazove, treba da rešavaju i kompanije, ova grupa mladih u Srbiji i dalje smatra da država treba da ima ključnu odgovornost u rešavanju problema koje smatraju važnim. Rezultati istraživanja jasno pokazuju da je Generacija Z u osnovi „digitalna“ i da ona u Srbiji ima jasna očekivanja i zahteve od budućih poslodavaca, a mentalno zdravlje, finansijsku stabilnost i mogućnost za napredak stavlja kao prioritet pri odabiru i zadržavanju na određenom radnom mestu.
Utisak je da sigurnost i pažnju doma, zapravo žele da imaju i kod poslodavca. S druge strane čuje se pitanje, a šta je ono što generacija Z nudi kao svoju veštinu i znanje, kad imaju toliko zahteva od poslodavaca?
Zahtevi koje unosi Generacija Z su takvi kakvi su. Mi smo ih tako profilisali, vaspitali, obrazovali… Oni su tu i biće sve prisutniji. I društvo i biznis treba sa svoje strane da pruže ruku i da se uspostavi balans između njihovih zahteva, koji su prilagođeni njihovom „digitalnom“ karakteru i potreba novog biznisa, koji je takođe digitalnog karaktera. Uspostavljanje mosta smanjiće jaz koji se sada ispoljava na tržištu rada, koji je dostigao svoj vrhunac sa tzv. telemigrantima, a to su oni koji iz svojih zemalja, u kojima je život jeftiniji, rade za inostrane poslodavce bez potrebe da borave u najrazvijenijim zemljama jer koriste digitalne tehnologije.
Generacija Z uveliko dolazi u biznise, da li su poslodavci spremni?
Kao što sam već napomenuo, u navedenom radu smo na bazi istraživanja među Generacijom Z, ustvari, uputili apel u formi pisma te generacije poslovnim ljudima, CEO-vima, generalnim direktorima, pa i društvu, ukazujući na to šta ta generacija očekuje, a u nekom smislu i zahteva
da bi onda i društvo od njih dobilo najbolje rezultate. Meni se čini da taj dijalog još uvek nije dovoljno otvoren sa strane poslodavaca i da na njemu treba što pre poraditi.
Po vašem mišljenju, u kakvu će generaciju lidera izaći generacija Z?
Kao sve prethodne generacije i ova će biti uspešna na svoj način.
