U razdoblju izrazito povećane neizvesnosti i turbulencija na berzama, ulagači i dalje traže sigurno utočište u zlatu.
Novi čarobni nivo došao je u petak, jer se unca zlata od 31,1 grama prvi put morala platiti više od 3000 dolara, prenosi Seebiz. Zlato je ove godine poskupelo 14 odsto (i trenutno je prilično zrelo za korekciju prema dole), a dugoročni prinos takođe je vrlo dobar. Svako ko je kupio zlato sredinom marta 2015. (po 1150 USD) do danas ima prosečni godišnji povrat od tačno 10%.
Zanimljivo, takva je profitabilnost bila i u poslednjih 20 godina. Sve više i više novca pristiže preko ETF-ova potpomognute zlatom. U poslednje vreme cene zlata takođe su podstakle kupovinom centralnih banaka. Važan kupac je Kina, koja je u februaru četvrti mesec zaredom ojačala svoje rezerve nastojeći smanjiti zavisnost o dolarskim ulaganjima.
Pozitivno na cenu utječu i očekivanja da bi Fed u junu mogao da snizi kamatne stope. Američka centralna banka sastaće se sledeće nedelje, ali će gotovo sigurno ostaviti kamatne stope nepromenjenima.
Inače, pojavile su se teorije da Donald Tramp svojom politikom (carine, otpuštanja u javnom sektoru…) savršeno usporava ekonomski rast i time utiče na pad prinosa državnih obveznica.
Prezadužena Amerika ove godine mora refinansirati veliki deo svog duga, pa im je naravno u interesu da kamatne stope budu što niže, jer bi time uštedeli milijarde dolara na novim emisijama obveznica. Istovremeno, pred sve lošijim makroekonomskim podacima, Tramp bi Fed „naterao“ na dodatno snižavanje kamata, što bi otvorilo put novom ekonomskom uzletu.
