Godine 2018. bivši zamenik guvernera centralne banke Švedske predvideo je da će do 2025. godine zemlja verovatno biti bezgotovinska.
Sedam godina kasnije, pokazalo se da je to predviđanje prilično tačno. Samo jedna od 10 kupovina se obavlja gotovinom, a kartica je najčešći oblik plaćanja. Tu je i švedski sistem mobilnog plaćanja Swish, koji je pokrenulo šest banaka 2012. godine, a sada je sveprisutan. Ostale usluge plaćanja mobilnim telefonom takođe brzo rastu.
U stvari, prema godišnjem izveštaju o plaćanjima centralne banke, objavljenom ovog meseca, Švedska i Norveška imaju najmanji iznos gotovine u opticaju, kao procenat BDP-a, na svetu.
Ali u današnjem kontekstu, sa ratom u Evropi, nepredvidljivošću u SAD i strahom od ruskih hibridnih napada, o čemu je svojevremeno pisao Politico, život bez gotovine više ne izgleda kao dobra ideja.
Situacija je, piše The Guardian, toliko ozbiljna da su vlasti pozvale građane da drže i koriste gotovinu u ime civilne odbrane.
Švedska nije jedina nordijska zemlja koja odustaje od planova za bezgotovinsko društvo. Prošle godine Norveška, koja ima popularni ekvivalent Swishu pod nazivom Vipps MobilePay, donela je zakon na osnovu kog trgovci na malo mogu biti kažnjeni ili sankcionisani ako ne prihvataju gotovinu. Vlada je takođe preporučila građanima da „zadrže nešto novca pri ruci zbog ranjivosti rešenja za digitalno plaćanje na sajber napade“.
Ukratko, kada je u pitanju planiranje u vanrednim situacijama, dva svetska društva bez gotovine još uvek računaju na gotovinu.
U Nemačkoj suprotna priča
Nemački građani uprkos uklanjanju hiljada bankomata i zatvaranju bankarskih filijala nemaju većih problema da podignu keš. To će se, međutim, promeniti.
„Uvek dostupan keš u budućnosti neće biti podrazumevan,“ navela je navela je Bundesbanka u novom mesečnom izveštaju.
Ogromna većina građana sada lako može do keša. Naime, 80,7 miliona ljudi, odnosno 95,7 odsto stanovništva živi u mestu sa barem jednim bankomatom ili bankarskim šalterom.
Sa druge strane, 3,6 odsto miliona ljudi mora da putuje u drugu zajednicu da podigne gotovinu.
Banke u Nemačkoj već godinama smanjuju broj automatskih šaltera za gotovinu (ATM). To delom čine jer su bankomati sve češće na meti kriminalaca, koji ih raznose eksplozivom nastojeći da ih opljačkaju.
Banke su od 2002. do 2023. smanjile broj filijala sa oko 53.000 na 21.000. Broj bankomata je rastao do 2018. godine, a od tada pada i trenutno je na oko 51.000 u celoj Nemačkoj.
Stoga putovanje do najbližeg ATM postaje sve duže. U proseku, Nemci do bankomata ili filijale moraju da pređu 1,4 kilometra – 1,1 kilometara u urbanim i 1,9 u ruralnim sredinama.
Mada to još nije preterano dug put, udeo građana koji su u anketi Bundesbanke rekli da teško ili veoma teško dolaze do gotovine je od 2021. do 2023. skočio sa šest na 15 odsto.
Mnogi za to koriste takozvanu cashback opciju – na kasi prodajnog objekta prodavac im skine više nego što je iznos računa i razliku im isplati u kešu. Ta mogućnost u Nemačkoj postoji na 31.289 lokacija, na 1,7 kilometara od prosečnog potrošača.
Bundesbanka naglašava da je izvlačenje keša na kasi dodatak bankomatima i šalterima, a ne zamena. Prodavnice, naime, „ne kontrolišu kvalitet i autentičnost novčanica i u opticaj vraćaju gotovinu koja je za zamenu i povlačenje.“
