Ekstremno visoke temperature mora napravile su ogromnu štetu proizvođačima dagnji (mušlje) na severu Jadrana. U pojedinim delovima italijanske regije Emilija-Romanja uništeno je više od 90 odsto proizvodnje, dok se direktna šteta već procenjuje na više od 50 miliona evra. Problem je što račun još nije konačan.
Severni Jadran suočava se sa jednom od najtežih sezona za uzgajivače školjki.
Rekordno toplo more i nedostatak kiseonika doveli su do masovnog uginuća dagnji. Posebno je pogođena italijanska Emilija-Romanja.
Prema podacima organizacije Confcooperative Agroalimentare e Pesca, u najugroženijim područjima stradalo je više od 90 odsto proizvoda.
Reč je o između 20.000 i 25.000 tona dagnji koje su već bile spremne za tržište, ali i o mladim dagnjama od kojih je trebalo da zavisi proizvodnja tokom naredne godine. O razmerama štete izvestio je i italijanski Il Sole 24 Ore.
Više od 50 miliona evra direktne štete
Epicentar problema nalazi se između Gora i Porto Garibaldija. Na tom području koncentrisano je više od 60 odsto regionalne proizvodnje dagnji uzgajanih u moru.
Kombinacija ekstremno tople vode i anoksije, odnosno nedostatka kiseonika, pokazala se kao pogubna.
Direktna šteta već premašuje 50 miliona evra, prema procenama proizvođača. Međutim, konačni ekonomski račun mogao bi da bude znatno veći.
Razlog je jednostavan. Nisu stradale samo dagnje namenjene ovogodišnjoj prodaji.
Uništen je i deo mladih dagnji namenjenih narednom proizvodnom ciklusu.
To znači da se posledice ovogodišnje katastrofe mogu preliti i na ponudu, prihode i poslovanje proizvođača tokom 2027. godine.
Problem nije samo u Emiliji-Romanji
Ekstremne temperature pogodile su i susedni Veneto.
U zalivu Skardovari, u provinciji Rovigo, temperatura vode dostigla je čak 32 stepena Celzijusa. Usledilo je iznenadno uginuće oko 100 tona dagnji, i to u jeku komercijalne sezone.
Konzorcijum lokalnih ribarskih zadruga bio je primoran da obustavi prodaju dagnji sa zaštićenom oznakom porekla uzgajanih u laguni. Proizvodnja je ograničena na uzgajališta na otvorenom moru.
ANSA je još u julu izvestila da je temperatura u delovima delte reke Po dostizala 32 stepena. Toplija voda smanjuje količinu dostupnog kiseonika, dok razvoj algi može dodatno da pogorša uslove za školjke.
Udar koji neće trajati samo jednu sezonu
Za proizvođače je posebno problematičan trenutak u kojem se katastrofa dogodila.
Uzgoj dagnji je sezonski posao. Upravo tokom ovog perioda stvaraju se osnove proizvodnje koja bi trebalo da dostigne komercijalnu veličinu naredne godine.
Dagnje iz tog ciklusa trebalo bi da budu prodavane od marta do kraja avgusta.
Ako nema dovoljno mladih dagnji, nema ni dovoljno proizvoda za narednu sezonu.
Zbog toga trenutna šteta od 50 miliona evra predstavlja samo prvi deo ekonomskog problema.
Manja proizvodnja sledeće godine može značiti manje prihode za uzgajivače, slabiju iskorišćenost kapaciteta i probleme za kompanije i radnike povezane sa ovom industrijom.
Ukoliko pad ponude bude dovoljno veliki, posledice se mogu osetiti i dalje kroz lanac snabdevanja.
Jedna kriza dolazi za drugom
Za proizvođače školjki u ovom delu Italije ovo nije prvi veliki problem.
Poslednjih godina suočavali su se sa širenjem plavog raka, pojavom morske sluzi, algama i nedostatkom kiseonika.
Regionalni ministar poljoprivrede i ribarstva Emilije-Romanje Alessio Mammi upozorio je da novi udar ekstremnih temperatura dodatno ugrožava proizvodnju i profitabilnost kompanija.
Problem može uticati i na sposobnost proizvođača da planiraju investicije i održe zaposlenost.
Vlasti Emilije-Romanje već su pokrenule procenu obima štete i mogućih instrumenata pomoći proizvođačima.
Klimatski problem postaje poslovni rizik
Katastrofa u severnom Jadranu pokazuje koliko brzo promena uslova u prirodi može postati finansijski problem.
Za uzgajivače školjki temperatura mora više nije samo ekološko pitanje.
Ona postaje faktor koji direktno utiče na proizvodnju, prihode, zaposlenost i investicije.
Prema podacima koje prenosi ANSA, Confcooperative procenjuje da klimatske promene italijanskom profesionalnom ribarstvu već nanose oko 200 miliona evra direktne štete godišnje, a uzgoj školjki nalazi se među najugroženijim sektorima.
Slučaj sa severnog Jadrana posebno je upozorenje jer nije uništen samo proizvod koji je trebalo odmah prodati.
Uništen je deo proizvodnje za narednu godinu. Zato 50 miliona evra možda neće biti konačna cena mora koje je ovog leta postalo previše toplo za jedan važan deo jadranske privrede.
