Bivši grški ministar finansija postao je levičarski – i ne samo levičarski – superstar 2015.godine, kada je pokušavao da odbrani dugovima opterećenu Grčku od njenih nemačkih kreditora. Nakon neuspele kampanje za mesto u Evropskom parlamentu 2019. godine, planira da se ponovo kandiduje ovog juna. Ovog puta njegov protivnik nisu ni Berlin ni banke. On optužuje tehnološke kompanije da iskrivljuju ekonomiju dok okreću ljude jedne protiv drugih. To zove tehnofeudalizam.
U svojoj sedamnaestoj knjizi “Tehnofeudalizam”, napisanoj kao pismo njegovom “tehnološki radoznalom ocu”, Varufakis opisuje evoluciju kapitalizma od advertajzing buma iz 1960-ih, preko Volstrita 1980-ih, i svetske ekonomske krize 2008., zaključno sa najsvežijom krizom – pandemijom. Glavna teza koju zastupa je da su Apple, Facebook i Amazon toliko promenili globalnu ekonomiju da ona sada liči na evropski srednjovekovni feudalni sistem. Tehnološki giganti su gospodari, dok su svi ostali kmetovi, koji obrađuju zemlju za nekoliko novčića zauzvrat.
Kao što renta pokreće feudalizam, tako profit pokreće kapitalizam. Poslednjih decenija, napredovali smo ka novom sistemu, koji ima mnoge karakteristike feudalizma a jedan korak je ispred kapitalizma. A u tom modernom, “super-duper” kapitalizmu, kapital je na cloudu i u algoritmima. Tako su nastali novi, digitalni feudi kao što su Amazon.com, ili Airbnb, gde glavni način izvlačenja bogatstva ne dolazi u obliku profita, već – i bukvalno- rente. Ako proizvodite aplikaciju, Applemože zadržati i 30 posto vašeg profita, preko provizije, što je ekvivalent zemljišne rente koju je feudalac dobijao od svojih vazala. Svaki put kada objavite nešto na mreži X, nekadašnjem Twitteru, vi u suštini “obrađujete imanje” Elona Maska poput srednjovekovnog seljaka. Mask vas ne plaća da tvitujete, a vaš “besplatni rad” plaća njega, u izvesnom smislu, povećanjem vrednosti njegove kompanije. Što je više aktivnih korisnika, to je i veći broj ljudi kojima može da prikaže oglase ili proda pretplatu.
“Cloud kmetovi”
Facebook je klasičan cloud feud, čiji kapital je u “oblaku” koji je privlačan ljudima koji žele da komuniciraju jedni sa drugima — da pronađu prijatelje, objave svoje stavove o nečemu, ili vesti o svom psu ili mački. Dakle, vi ste uvučeni u ovaj feud, a onda je sledeći korak za Zakerberga bio da privuče oglašivače u isti feud kako bi im prodao pažnju korisnika. Oglašivač se, u prvi mah, oseća sjajno jer prodaja raste, a onda iznenada, otkrije da je downgrade-ovan pa mora da plati “rentu” (oglase, na primer, kako bi kupci pronašli njegov proizvod).
Tehnofeudalizam pogađa tri grupe ljudi. Predstavnik prve grupe, koju Varufakis naziva “vazalima-kapitalistima”, na primer, je kompanija koja proizvodi električne bicikle koji se prodaju na Alibabi ili Amazonu. Većinu profita te kompanije uzima Džef Bezos u obliku cloud rente. Drugu grupu, “cloud proletere” čine, opet primera radi, radnici u Amazonovim skladištima koje kontrolišu algoritmi.
A treći smo mi, obični ljudi, “cloud kmetovi”, a Varufakis objašnjava da paralela sa kmetovima leži u tome što mi dobrovoljno dajemo besplatnu radnu snagu, bez obzira uživali u tome ili ne. Svaki put kada postavite video na TikTok, na Facebook, na Instagram, vi doprinosimo kapitalu ovih kompanija, direktno nečim što radimo (pišemo-slikamo-snimamo) ili pak samim svojim postojanjem na tim mrežama. Ali mi smo više od kmetova, mi smo kmetovi koji proizvode kapital. A to se nikada u istoriji sveta nije dogodilo.
Ovaj tehnokapitalizam je mnogo opasniji od “običnog”
Prema Varufakisovim tvrdnjama, ovaj tehnokapitalizam je mnogo opasniji od “običnog”, pre svega sa makroekonomske perspektive. Po njegovim proračunima, između 35 i 40 odsto BDP-a se izvlači iz “kružnog toka prihoda” ( circular flow of profit ), što znači da manje novca ostaje u privredi. Ulaganja su mala, a to znači i manje dobrih, kvalitetnih poslova u ostatku privrede.
Drugi razlog je taj što je cloud kapital dizajniran da se reprodukuje kroz našu pažnju i kroz naš besplatni rad. A platforme su otkrile da provodimo više vremena proizvodeći ovaj kapital za njegove vlasnike ako smo ljuti. Dakle, algoritmi su pripremljeni tako da “zatruju” naše razgovore na društvenim mrežama.
“Konsenzus je veoma loš za cloud kapital”, upozorava Varufakis.
“Zato tehno-feudalci žele da se ljudi ljute i svađaju jedni sa drugima”.
Kako kaže, kao profesor, primetio je ovaj efekat na deci na univerzitetima u Britaniji, Australiji, Grčkoj, i Americi. “Današnji studenti imaju paničan strah od otvorenih razgovora licem u lice. Ne žele da im se na času prezentuju bilo kakve izazovne ideje i spremni su da odu tako daleko u odbrani svog sigurnog prostora, da traže da oni, koji govore bilo šta što ih uznemirava, budu izbačeni sa fakulteta. Ali dajte im telefon i oni postaju toksični i verbalno ubilački nastrojeni”.
Brzo delanje
Varufakis smatra da se mora delati što pre, kako posledice tehnofeudalizma ne bi bile kobne po naše društvo. U ekonomskom smislu, predlaže uvođenje cloud poreza, kojim bi npr. Amazon plaćao pet odsto od svake transakcije koja se odvija na njegovoj platformi. Neophodno je i uvesti mogućnost da kao pojedinac imamo digitalni identitet, što znači da nam Google ili Facebook neće biti garanti toga ko smo na internetu.
Posedovanje digitalnog identiteta izdatog od strane države će umnogome doprineti vraćanju prava nad podacima, jer mi trenutno ne posedujemo svoje podatke. Treće, ne i manje bitno, je interoperabilnost društvenih mreža (šta god da objavite na nekoj od platformi, to bi bilo vidljivo na svim mrežama na kojima imate profile).
Upravo je interoperabilnost jedan od predloga u okviru novog EU’s Digital Markets Act-a, ali Varufakisa brine što na ovome niko zapravo ne radi, jer su svi u džepovima velikih tehnofeudalaca. On – ne baš ohrabrujuće – kaže da nema ideju kako to može da se promeni ali da je zato, protivno svom duhu i željama i dalje u politici, jer politika nema alternativu.
Super tekst. Definitivno treba država da ima naš digitalni identitet. Takođe, treba ukinuti i Bitcoin i uvesti digitalnu državnu valutu. To će definitivno da dovede do opšteg blagostanja. Državi je uvek u interesu da brine o nama.