Alen Badju (1937) je savremeni francuski mislilac. Profesor je, pisac, kritičar odnosa među ljudima i odnosa ljudi i sistema. Verovatno je jedan od kritikovanijih savremenih filozofa i argumentacija ima na svakoj strani.
Ali, ono što je važano za Alena Badjua i njegove ideje jeste pre svega poziv svima da se oslobode od nepromišljenih orijentacija, utvrđenih stavova, nekritičnosti i poniženja koje je prisutno u svakodnevnom životu danas, u svačijem životu.
U kritikama ćete pročitati da je radikalan, komunista, tačnije revolucionaran komunistički intelektualac. Za jedne, odavno ga je trebalo okačiti na stub srama i ućutkati, a za druge je hrabar mislilac koji se ne boji da otvoreno govori i izaziva kapitalističku brutalnost koju vidi oko sebe, kako ćete to pročitati i mnogim kritikama.
Šta Alen Badju u stvari želi da poruči savremenom čoveku?
Intelektualna lenjost
Pre svega, u svemu što je napisao Badju želi da pomogne da se ljudi oslobode od bilo kakve intelektualne okovanosti, od nepromišljenosti bez obzira na temu, a posebno ako se promišljanja tiču ekonomskih i društvenih odnosa. Danas ljudi odbijaju da prihvate ekonomske nejednakosti, teško menjaju pozicije sa kojih posmatraju pojave, razmišljanja i postupke. Ljudi su ukorenjeni u kapitalističkim odnosima. Intelektualna lenjost je na delu – verovatno bi ovakvu ideju podržao i sam Alen Badju.
Na pitanje da li je komunista, Badju kaže:
„Ne mislim da je apsolutno neophodno zadržati reč komunizam. Ali mnogo mi se sviđa ta reč. Sviđa mi se jer označava opštu ideju društva i sveta u kojem je princip jednakosti dominantan, sveta koji više nije struktuiran klasičnim društvenim odnosima – bogatstvom, podelom rada, segregacijom, progonom od strane države, seksualnim razlikama i tako dalje. Za mene, to je ono što komunizam jeste. Komunizam u generičkom smislu jednostavno znači da je svako jednak svakome unutar mnoštva i raznolikosti društvenih funkcija…
Nema razloga da ulični čistač bude progonjen od strane države i slabo plaćen dok intelektualci u svojim bibliotekama dobijaju počasti i mir i generalno su dobro plaćeni. To je apsurdno. Ono što ja nazivam komunizmom jeste kraj tog apsurda. U tom smislu sam komunista“, zapisao je Alen Badju.
Alen Badju o nostalgiji i jednom svetu
Kao gost emisije Filozofija i… na pitanje autorke o prošlim vremenima i nostalgiji kao i mišljenju da je komunizam mrtav, Alen Badju kaže:
„U nekim slučajevima mislim da je to jasno i da je reč o čistom materijalizmu. Poznajem ljude iz istočne Nemačke, Poljske, Rusije. Iako znaju da stari svet nije bio dobar, ne mogu da prihvate stvarnost novog sveta. Ne prihvataju ideju privatnog vlasništva, kapitalizma, novca, kada možete imati sve. Mislim da je globalni kapitalizam u nekom smislu postao zakon savremenog sveta, ali zakon koji nije za većinu dobar. Kada govorite danas o sadašnjem stanju, većina će reći da stanje nije dobro, da imamo ogromne nejednakosti, ogromno siromaštvo, ali da je to ipak jedina mogućnost. Pitanje je – da li postoji neko drugo stanje, neki drugi oblik mogućnosti i da li ima bolje? Mislim da se danas diskusija mora voditi u tom pravcu“, rekao je Alen Badju u emisiji.
Badju podseća da su ranije bila moguća poređenja između zapadnog i istočnog sveta, zapadnih i socijalističkih država. Postojala je mogućnost komparacije koje danas nema.
„Danas imamo samo jedan svet“, zaključio je Badju.
Moramo da se otvorimo
Badju je pisao o novijoj istoriji – kapitalizam je tu, neki autori govore o kraju istorije, dok neki tvrde da je ovaj svet i daje bolji od svih drugih svetova. Kaže da ’moramo da se otvorimo’. Kako ostvariti tu ideju? Badju kaže:
„Pre svega, moramo da zaštitimo ideju da je drugo nešto moguće i da je zaštitimo od vladajućeg shvatanja. U redu. Nije dobro, ali drugog nema. Ali, ako sagledamo kompleksnu situaciju u svetu, pokrete i revolte naroda, ratove, mislim da možemo da izdvojimo moguće komponente.
Prvo, tu su obrazovani mladi studenti, omladina. Postoji revolt obrazovane omladine svuda u svetu.
Zatim postoji nomadski proletarijat. Nomadski, zato jer radnička klasa i proletarijat nisu statična struktura. Mnogi radnici dolaze iz Afrike i Azije da rade u Nemačkoj, govore dva ili tri jezika. I oni su u neku ruku intelektualci, važan element neke, nazovi, revolucije. Mi u Francuskoj imamo dugu istoriju takvih radnika koji odavno dolaze iz Afrike.
Tu je osiromašena srednja klasa koja je ogromna.
Svi zajedno čine taj stari proletarijat kako su ga marksisti nazivali. Oni zajedno će stvoriti novu ideju jer nema svetle budućnosti u ovakvom stanju. Srednja klasa je siromašnija nego ranije. Radnici rade u teškim uslovima, teške poslove, studenti se ne mogu nadati da će brzo pronaći posao. Svi ti elementi će pronaći novi ideju“ o pokretačima promena rekao je Alen Badju.
Alen Badju i kuda ide kapitalizam
Da li su možda intelektualci krivi za ovu situaciju u kojoj se svet nalazi? Kako je moguće da i dalje postoji ropstvo u svetu, većinom su to deca, veliki je broj mladih nezaposlenih koji nemaju jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na rad. Takvo je stanje i u Grčkoj, Španiji i u Srbiji. Da li je u pitanju samo kapitalizam ili pohlepa?
„To je istorijski proces. Imali smo velike periode sa velikim problemima, ratovima, komunističkih revolucija u Kini i Rusiji, i oblike socijalizma. Sa početkom novog veka imamo ideju kontrarevolucije i na kraju s progresivnom destrukcijom svih ideja i oblika država u dva veka iza nas.
U nekom smislu, vratili smo se u situaciju koja je bila na početku 19. veka. U poziciji smo mladog Marksa, imamo ’pad revolucije’. Bio je to težak period kada je počeo da se razvija liberalizam. Danas moramo da radimo istu stvar i da shvatimo da je ovo novi početak“, rekao je Badju u emisiji.
Gigantska ekspanzija kapitalizma je savremena realnost. Kapitalizam ima ogromne mogućnosti u Kini, celoj Aziji. Tako da danas postoji sasvim druga vrsta kapitalizma čiji centar nije više u Evropi. Kapitalizam je postao organizacija, svet sa ogromnom populacijom u Aziji koja je daleko veća nego ova u Evropi. Alen Badju još i dodaje:
„Imaćemo kapitalizam još izvestan period. To je hipoteza. Ali, tu ćemo imati mogućnost za nove oblike.“
Globalni kapitalizam, kako kaže Alen Badju, ne može biti svet mira. Zakon kapitalizma nije mir već rivalitet, konkurencija. Baš kao u u 19. veku u toku je velika ekspanzija kapitalizma, prošli su Prvi svetski rat, Drugi svetski rat. Danas je po mišljenju Badjua situacija vrlo slična – pokazuje se nemogućnosti da se kapitalizam dalje širi, a u nekom smislu i neophodnost velikog rata.
