Kada bogatstvo postaje pohlepa?

Kada počinje pohlepa?

Od kad je sveta i želje za napretkom, tema ’umerenosti’ se ne zaobilazi. Tako i Džoni Tomson, savremeni filozof iz garde mlađih i cenjenijih Oksfordovaca piše:

„’Poštujte meru’ –  je mudrost koja pronalazi podršku u svim uzrastima, fazama i aspektima života.

Voda za piće je dobra stvar, ali je previše piti je opasno. Čašica votke vas neće ubiti, ali galon verovatno hoće. Naporan rad je dobar, ali sagorevanje od rada nije. Biti uljudan je sjajno, ali svaka ulizica je jeziva. Budite umereni u svemu.“

Nije lako odrediti gde je linija umerenosti. Kada počinje preterivanje šta god da radite? – pravo je pitanje. A, tek kada se govori o imovini i bogatstvu, pažnja je pojačana i počinju preispitivanja.

Posedovanje stvari

Vekovi unazad su vekovi posedovanja stvari i predmeta. Niko neće opovrgnuti da posedovanje nije dobro ili bar pravo na posedovanje. U redu je kupiti telefon, posedovati automobil ili imati odeću u vlasništvu. Ali, istina je i da veliki broj ljudi negoduje sveprisutni disbalans u svetu u kome žive milijarderi u raskošnim vilama pored ljudi koji su i dalje neuhranjeni.

Uz sve to, Tomson dodaje:

„Pohlepa, srebroljublje i zavist i podmitljivost smatraju se porocima. Biti opsesivno vođen materijalnim stvarima još uvek se uglavnom procenjuje kao pogrešno ili, u najmanju ruku, krajnje nemoralno.“

Kada bogatstvo postaje pohlepa?“ pitanje je pokreće besmrtnu raspravu o gomilanju i gramzivosti, ambiciji i bogaćenju radi bogaćenja, a ne preživljavanja radi.  

Teško je precizno navesti kada je čovek neku stvar nazvao ’moja’, ali zato nije teško pratiti filozofske ideje i zakone svojine. Jedno od najvećih imena iz 17. veka je Džon Lok, filozof koji je, smatra se, uticao na ideje Francuske revolucije, na američku Deklaraciju nezavisnosti i Velike reformske pokrete u Britaniji.

Šta je Lok govorio o svojini i šta je ’poštena upotreba’ svojine koju je prihvatio i propagirao?

Novac menja stvari

Neko, po Loku, može da poseduje neku imovinu koja ispunjava sledeće kriterijume:

• Imovina se može koristiti pre nego što se pokvari (na primer, ne posedovati tovare hrane koja truli).
• Drugima ostavlja šansu da i oni mogu posedovati imovinu, ostavlja za njih ’dobro i dovoljno’ (jedna osoba ne može posedovati svu zemlju u državi).
• Imovina mora da bude proizvod vašeg sopstvenog rada i truda (na primer, ako obrađujete komad zemlje, sama zemlja i njeni plodovi postaju vaši).

„Ako bismo sledili ovakva Lokova uputstva, deluje da je teško zamisliti svet pohlepe i nejednakosti. Svako može dobiti i posedovati što želi sve dok i drugi mogu to isto –  da dobiju šta žele“, zapisao je Džoni Tomson.

U ovakvoj raspodeli, novac poprilično menja raspored snaga.

Novac nije kvarljiva roba, pogotovo ako je u digitalnom formatu, na monitoru ili displeju.

Zahvaljujući tekovinama modernog bankarstva nema ograničenja koliko ko može da poseduje novca. Nema ograničenja na stvaranje novca iako ima država koje postavljaju limite. Dakle, koliko god milijardi da neko stvori, uvek će biti dovoljno i za druge. U praksi, to može da dovede do hiperinflacije i obezvređivanja novca. Mada, svaka pristalica Lokove filozofije smatra da je na svetu dovoljno novca za ravnomernu distribuciju svim ljudima.

Tako je novac pomrsio konce Lokovim idejama i moglo bi se reći da podržava divlje kapitalističko gomilanje bogatstva. Po rečima Tomsona i Lok je na temu novca zapisao da bi ’zbog novca jedan čovek mogao da ima…nesrazmeran i nejednak posed zemlje…i da poseduje više zemlje nego što on sam može da koristi’.

To je pohlepa.

O pohlepi i više pohlepe

Ako se Lokove ideje prihvate kao razumne, pitanje je da li je pohlepa suštinski deo čovekovih potreba. Postoje pretpostavke i da čovek nosi taj ’sebični gen’ koji ga goni da ni o čemu drugom ne razmišlja već o povećanju materijalnih dobara i iskustava. Ako je ovo tačno, pohlepa se može uzeti kao dominantni pokretač u ljudskom životu.

Uspeh je relativan pojam, ali i tu se čovek može suočiti sa pohlepom ukoliko pretera u insistiranju na uspesima.

Naporan rad na kome neko može da insistira i dovršavanje poslova do kasno u noć, takođe može da se razume kao pohlepa.

Uporna težnja ka unapređenjima i rastu na lestvicama karijere, vode ka pohlepi.

Kada želja ’za više’, posebno za materijalnim, postane životni fokus, svako dolazi do tačke koja je pohlepa. Piter Singer primećuje da danas većina ljudi živi prilično udobno i poseduje i više nego što im treba.

Rečima Singera, australijskog etičara kome je ovo jedna od izazovnijih tema, svako će moći da prepozna da li je pohlepan ili ne i kada treba da se zaustavi i težnjama za akumulacijom:

„Nagon i uspeh se podmuklo pretvaraju u pohlepu kada ne želite da trošite svoj novac i kada ceo svoj budni život posvetite sakupljanju i gomilanju i to nauštrb međuljudskih odnosa.“

To su one odluke kada je povećanje plate važnije od toga da drugi bude otpušten.

Kada imovina, bogatstvo i brojke postanu vrline cenjenije od dobročinstva i solidarnosti sa drugima.

Kada su brzi i udobni automobili važniji od ljudi koji se bore sa okolnostima koje im ugrožavaju život.