Nekoliko dana nakon što su Amerikanci proslavili Dan nezavisnosti ili dan kada je 1776. usvojena Deklaracija nezavisnosti i 13 američkih kolonija oslobođene ’šape’ Velike Britanije, istoričari i analitičari su i ove godine pozivani da podsete javnost na važnost ovog praznika. Zbog aktuelnih političkih pomeranja, a pre svega tehnoloških i ekonomskih, stručnjaci su sa velikim zanimanjem pitani kako vide danas i demokratiju i slobodu i patriotizam baš kao i bogatstvo pojedinaca, jednu od najtraženijih tema u poslednjih deset i nešto više godina.
Ovo je praznik koji slavi američki ideal. Sviđalo se to nekome ili ne, američki ideali su preplavili ceo svet. Gotovo sve je, kulturno i geopolitički, ili „sa Amerikom“ ili „protiv Amerike“.
Ali, i to je istorija. A, a istorija ima svoj put, istoriju mnogi tumače, pa i predviđaju šta sve čeka ljudski rod. Jedan od političkih teoretičara Frensis Fukujama pre 33 godine ponudio je, za mnoge kontraverznu, ideju o ’kraju sveta’.
Najbolje što imamo?
Fukujamina tvrdnja bila je da je zapadna liberalna demokratija pobedila u ideološkom ratu i da se o toj stvari više nema šta reći. Svi suparnički pogledi na svet – monarhija, komunizam, fašizam, oligarhija – isprobani su i pokazali su se nedovoljno dobrim. Ostavljali su milijarde mrtvih i donosili samo stagnaciju. Zdravlje, bogatstvo, prosperitet i sreća procvetali su samo pod zapadnim intelektualnim vrednostima. Zapad je pobedio. Bio je to kraj istorije. Tako je to video Fukujama.
Jednog od slušanijih i gledanijih istoričara danas, Britanca, Dena Snoua (History Hit) nisu zaobišli mediji ni ovog 4. jula. U nekoliko prilika su ga pitali šta misli o Fukujami i njegovim idealima i da li su vrednosti zapadne liberalne demokratije „najbolje“ što imamo?
Snou misli da jesu.
„Da li mislim da je zapadna liberalna demokratija, organizovana sa preraspodelnim, savetodavnim i predstavničkim telima,… da li mislim da je to verovatno najbolji sistem na koji smo dosad naišli za postizanje najveće sreće za najveći broj ljudi? Da, bojim se da jeste.
To je jedan od retkih sistema koji su ljudi izumeli i u kojem imamo neku nadu da obuzdamo bogate ljude da ne koriste svoju moć nad nama, i mislim da bi ljudi o tome zaista trebalo da razmisle.
U gotovo svakom drugom društvu koje je ikada postojalo, bogati su jednostavno govorili ostalima šta da rade. Sada, možda se to tako oseća i u Britaniji, ali nešto se desilo od 1940-ih pa nadalje, i to se desilo u ograničenom broju zemalja na svetu. Ali, možemo da kažemo: ‘Ne, hvala, ne možete to da izgradite. Ne možete to da uradite. Ne možete da zadržite tu privatnu vojsku. Moramo da preraspodelimo tu zemlju ili taj deo novca za opšte dobro. Uzećemo ovo i premestićemo tamo.’”
Moć bogatih
Mnogo je negativnih komentara na ove ideje Dena Snoua i mnogo kontraprimera. „Ono što Snou govori zaista izgleda kao da je na ivici sloma“ neki su od komentara javnosti.
„Ultra bogati poput Ilona Maska ili Džefa Bezosa, pokušavaju da ponište taj demokratski sporazum. Bogati više nisu samo obični građani. Oni se polako pretvaraju u oligarhe“ mišljenje je Snoua i svestan je toga i smatra da je to ’čudno’.
„Najčudnije je što vidite kako ultra bogati u SAD razbijaju sistem. Uzeli su pijuk i razvalili taj dogovor. Znate, ne želite da živite u društvu gde morate da plaćate za sopstvenu bezbednost. U 18. veku nemiri su bili stalni. Ljudi su palili kuće bogataša, a bogataši su bežali na zadnja vrata sa draguljima sakrivenim u haljinama. Ne želite to.
Želite sistem u kojem svi mogu da imaju pravo glasa. Bogati su, naravno, verovatno imali preveliki deo tog glasa, ali mi ostali smo mogli da glasamo. Mogli smo da pozovemo svoje predstavnike. Dobar parlament je imao stvarnu moć. Ispostavilo se da je to bilo društvo koje je bilo u prilično dobrom miru sa sobom i u kojem su ljudi mogli da uživaju u svom bogatstvu bez stalnog okretanja preko ramena“ rekao je istoričar Snou.
Dakle, Snou je donekle uz Fukujamu, ali debata sigurno nije završena. Međutim, tu negde na pragu novog milenijuma jedan poraženi borac iz ideološke bitke počeo je da ustaje.
„Kao u nekoj epskoj borbi, Kina se uspravila, istegla vrat i rekla: „Idemo.“ Današnja Kina izgleda kao održiv, uspešan alternativni model zapadnoj liberalnoj demokratiji – centralizovana, kolektivistička, ne baš komunistička država“ podsetio je Snou.
Da li je to bolje? Da li je zapadna vizija društva poželjnija i koliko i za koga? Den Snou smatra da treba da je štitimo koliko god možemo, čak i protiv kolektivne moći Maska, Bezosa i Zakerberga.
