Rutger Bregman (37) je holandski istoričar, publicista i jedan od čitanijih savremenih mislilaca o socijalnoj pravdi, ekonomiji i ljudskoj prirodi. Analitičari pišu da se upisao u grupu uticajnih kritičara sveta, uređenja i uloga ljudi. Poznat je po jasnom stilu pisanja i velikim idejama o boljem društvu.
Sve je počelo sa „Utopijom za realiste” koja je objavljena pre devet godina. Ovde su Bregmana zanimale teme zaposlenih i njihovih zarada, ali i zdravog društva koje ne rešava samo probleme, već ’i sanja velike ciljeve’.
Usledilo je „Čovečanstvo: Istorija koja uliva nadu“ koja je izašla u vreme Covid pandemije. Ovde je Bregman pokušao da poruši mitove o ljudskoj prirodi i izneo glavnu tezu da su ljudi u osnovi dobri. Ovde ruši mitove i nudi saosećajne odgovore u krizama poput ratova i prirodnih katastrofa. Ova knjiga je postala bestseler na globalno nivou i prevedena je na više od 40 jezika.
Rutger Bregman nije nepoznat ni poslovnom svetu. Privukao je pažnju govorom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je otvoreno kritikovao bogate zbog izbegavanja poreza. Redovno piše za nekoliko ’progresivnih’ medija.
Bregman i moralna ambicija
Pre mesec dana u knjižarama se pojavila i „Moralna ambicija“, knjiga kroz čije redove Bregman poziva ljude da koriste svoje sposobnosti, karijeru i znanje za stvaranje društvene koristi. Uči kako da ambicija kakva je moralna postane životna misija za svakog, ne samo za privilegovane.
Izdavači su piscu Rutgeru Bregmanu dali više od milion evra za njegovu novu knjigu. On, međutim, od toga neće videti ni cent. Ma kako to atraktivno zvučalo kada neko pomene 40 jezika i milon tiraža, većina autora ne dobija avanse sa sedmocifrenim iznosima. Ali, očigledno postoji snažno uverenje da će „Moralna ambicija“ biti veliki hit.
Nakon što je uspešno približio širokoj publici ideje kao što su univerzalni osnovni dohodak, četvorodnevna radna nedelja i osnovna ljudska dobrota, ideje koje se danas lako prodaju svim kanalima komunikacije, Bregman sada nastupa sa svojom sledećom velikom temom: preispitivanje šta zaista znači uspeh.
I tu dolazi obrt. Bregman je potpisao ugovor kojim se pravno obavezuje da svaki evro koji zaradi od knjige „Moralna ambicija“ ide fondaciji koju je sam osnovao. Ovo je organizacija koja ima za cilj da menja svet na isti način na koji se nada da će i njegovi čitaoci biti inspirisani da to učine.
„Moralna ambicija“ je poziv za buđenje, ali je i priručnik i pomoć onima koji žele da učine više. „Možda ne želite da dočekate poslednje dane sa osećajem da ste imali mnogo više u sebi i to niste iskoristili,“ poručuje Bregman svojim čitaocima.
Valuta života
Zamislimo da poznajete jednog advokata. Odlično zarađuje. Postigao je ugled i ima svoju kancelariju pre četrdesete. I vi kažete: „Moj prijatelj je veoma uspešan advokat.“
Sada zamislite prijatelja koji je socijalni radnik, humanitarac ili noćni negovatelj u domu za stare. Kada nekog od njih nazivate „uspešnim“?
„Neobično je to što naš jezik reč „uspeh“ uglavnom čuva za moć, bogatstvo i uticaj. A ako jezik odražava našu psihu, šta to govori o nama?“ rekao je Bregman.
Ovde je pitanje vrlo jasno:
O kojoj se valuti zapravo radi?
Ljudski život jeste neprocenjiv, ali ga mi stalno merimo. Kažemo: „Proživeo je dobar život“, „bio je omiljen član zajednice“, „ona je bila jedna od najuspešnijih direktorki u istoriji kompanije“.
Koje su to valute života?
Naravno, novac.
„Novac funkcioniše kao semafor na video igrici – brojevi rastu, rastu, rastu dok vam se ime ne pojavi na tabli najboljih rezultata. Jedan moj prijatelj radi sa timovima Formule 1 i često prisustvuje „zabavama milijardera“. Nikada, kaže, nije video nesrećniju i razdražljiviju grupu ljudi. To su prostorije pune hvalisavaca koji s gorčinom upoređuju svoja bogatstva.
Ali valuta života može isto tako biti i popularnost, ljubav porodice, kreativni doprinos, ili neka vrsta proračuna hedonističkih jedinica kroz vreme:
(R × U) ÷ (K + S)
(R = radosni trenuci,
U = učestalost smeha,
K = kasni sati u kancelariji,
S = sastanci koji su mogli biti e-mejl.)
U knjizi Moralna ambicija, Rutger Bregman predlaže da počnete da posmatrate uspeh prvenstveno kroz jednu valutu: društvenu dobrobit.
„Uspešan život je onaj u kom ublažavamo patnju, popravljamo globalni problem i zauzimamo stav oko pitanja koje zahteva promenu. Moramo da redefinišemo šta znači biti uspešan.
Mnogi ljudi se penju uz lestvicu uspeha samo da bi na vrhu otkrili da je ta lestvica sve vreme bila naslonjena na pogrešan zid. Danas, nažalost, često imamo veoma plitku definiciju uspeha – velika plata, moćna titula. Ali onda se javi taj tihi osećaj: da li zaista doprinosimo nečemu?“
Bregmanovi obični ljudi
„U knjizi navodim dosta empirijskih dokaza koji sugerišu da odgovor često glasi – ne. Oko 25 odsto zaposlenih u savremenom svetu, prema istraživanju u više od 40 zemalja, smatra da je njihov posao društveno besmislen. To je četvrtina“ u intervjuu za Bigissue rekao je Rutger Bregman.
Bregman izaziva i provocira, ali i inspiriše. Nije potrebno mnogo razmišljanja da shvatite da se ono što govori odnosi na svakoga – ne samo na neke „druge“. A kada vas neko izazove na takav način, kada vam kaže da se penjete uz pogrešnu lestvicu, prirodan ljudski instinkt je da se branite.
Bregmanovi heroji nisu zakonodavci i vođe pokreta, već obični ljudi koji su ustali i napravili razliku, kako kaže sam autor. Ne političari, već pronalazači kućnih aparata i ljudi koji masovno kupuju mreže protiv komaraca.
Uzmimo za primer abolicionistu iz 18. veka, Tomasa Klarksona, koji je doživeo duhovno prosvetljenje o zlu trgovine robljem nakon što je osvojio nagradu za esej na Univerzitetu u Kembridžu, a zatim posvetio svoj život toj borbi.
Tu je i Rob Mader, koji je radio u farmaceutskoj korporaciji dok jednog dana nije pogledao TV emisiju o dvogodišnjoj devojčici koja je zadobila opekotine na 90 odsto tela u požaru. Potresen time, zapitao se šta bi mogao da postigne za samo 20 minuta. Tako je započeo put koji je doveo do osnivanja Against Malaria Foundation. Do danas je prikupila preko 565 miliona funti i zaštitila 614 miliona ljudi od malarije.
Ili Leja Garces, aktivistkinja koja je razotkrila zlo industrijskog stočarstva tako što se sprijateljila s jednim farmerom usmeravajući pažnju na to kako velike korporacije stvaraju podsticaje koji primoravaju farmere da postanu moderni kmetovi.
Sve ovo oslikava kako Rutger Bregman vidi moć običnih ljudi da promene svet. Moralna ambicija je za sve.
Ako si tako pametan, zašto radiš ovde?
Ali pisanje je samo polovina priče o ličnoj moralnoj ambiciji ovog Holanđanina. Rutger Bregman regrutuje „specijalne timove“ (SWAT timove), kako ih sam naziva – male grupe posvećenih, iskusnih profesionalaca koji će se uhvatiti u koštac sa „velikim globalnim problemima“. On planira da uzme talenat od bogatih, nalik Robinu Hudu, i preraspodeli ga u službu hitnih izazova. To je osnovna ideja njegove Škole moralne ambicije.
Bregman planira da ove ljude pronađe na neobične načine. Jedan od trikova je da pokrene kampanju na Volstritu sa bilbordima na kojima piše:
„Ako si tako pametan, zašto radiš ovde? Platićemo ti da daš otkaz.“ Cilj mu je da regrutuje desetak posvećenih bankara, upravnika korporacija, poreskih stručnjaka i drugih, kako bi se borili za poresku pravdu i protiv utaje poreza. Potrebni su mu ljudi koji razumeju sistem, vole tabele i složene detalje, i mogu da rade na zatvaranju poreskih rupa.
