Pravi odgovor počinje pravim pitanjem. Moćna pitanja jesu moćna jer navode na odgovore koji mogu da daju bolji uvid u vašu ličnost, izazove i ciljeve. Zato su najmoćnija ona pitanja na koja svako u poslu treba (tačnije mora) da odgovori ukoliko želi realnu sliku i pravac za dalje.
Dobiti dobar savet, teško je. Ovo potvrđuje i Adam Grant, psiholog i profesor sa Vortona. Dobri saveti koji važe za sve (radi, vežbaj, čitaj) saveti su koje svako zna. Ali, oni uvidi i procene koji zaista mogu doneti značajne promene u svačijem životu verovatno su vrlo prilagođeni svaokome pojedinačno i situaciji u kojoj se nalazi.
Mnogo je korisnih alata, ali malo univerzalnih rešenja.
Mnogo je stručnjaka, istraživača, radova, odličnih lidera koji znaju za moć dobrih pitanja koja umeju da osvetle i najveće dileme i otvore zapanjujuće mnogo puteva. Ovakva pitanja umeju da ponude i načine kako do promene, ako je potrebna.
Pet najmoćnijih pitanja
Možda su upravo ova moćna pitanja ono na šta su vekovima filozofi mislili kada su tvrdili da je razborito i dobro promišljeno pitanje pola mudrosti.
Savremeni tekstovi i njihovi autori nude pet ovakvih pitanja koja imaju moć da menjaju pravac u životima onih koji su spremni da odgovore, koja mogu da osvetle ciljeve, zamene stare novim, donesu nove izazove i nove odnose sa drugim ljudima.
Prvo pitanje koje nije slučajno na samom vrhu tiče se procene nečije ličnosti.
Na hiljade je testova ličnosti, od zabavnih do naučno potvrđenih. Mnogi vam mogu dati koristan uvid ili barem poslužiti kao zanimljiva tema za razgovor. Ali, šta ako vam treba brza procena nečije ličnosti jer nemate mnogo vremena, a i nije baš praktično niti pristojno dotičnoj osobi poslati test za procenu ličnosti? Da li ste prepušteni samo posmatračkoj metodi i intuiciji?
Zapravo, ne. Istraživanja sa Univerziteta Wake Forest pokazuju da možete steći brz, ali koristan uvid u nečiju ličnost jednostavno postavljajući pitanje:
„Koliko često misliš da X osobinu imaju drugi ljudi?“
Istraživanja su otkrila da način na koji svako vidi druge često odražava lične osobine posmatrača. Dakle, neko ko misli da su ljudi uglavnom ljubazni i velikodušni, verovatno je i sam takav. Zanimljivo, ovo važi čak i za negativne osobine koje ljudi često pokušavaju da prikriju.
Ako neko tvrdi da je svet pun manipulatora, budite na oprezu jer je velika verovatnoća da i sam poseduje upravo te osobine. A ako često mislite da su svi oko vas bezobzirni i nesposobni, možda bi bilo korisno da malo bolje pogledate sebe u ogledalu.
Pitanje o uspehu
Drugo pitanje tiče se definisanja i razumevanja uspeha.
I da saberete sve savete o uspehu koji su ikada izrečeni, to vam neće pomoći jer vi morate da budete načisto šta za vas znači uspeti.
Ovo važi i za posao i za život van njega. Ako vaš tim šest meseci širi novu liniju proizvoda, a ono što vam je zaista bilo potrebno jeste zarada, nećete se osećati uspešno na kraju godine.
Možete imati milione dolara u banci, ali i dalje biti nesrećni ako shvatite da ste propustili detinjstvo svog deteta zarad novca koji vam zapravo nije bio potreban.
Zato su dvojica konsultanata ponudila jedno pitanje koje može pomoći u definisanju uspeha kako ne biste gubili vreme:
„Da slavim Novu godinu uz šampanjac jer sam imao neverovatnu godinu, šta sam tada postigao?“
„Već tri decenije postavljamo ovo pitanje hiljadama izvršnih direktora i članova odbora širom sveta“, pišu Bob Friš i Keri Grin u članku za Harvard Business Review.
„Njihovi odgovori dosledno otkrivaju zapanjujuću istinu: velika većina timova nije usklađena po pitanju toga šta zapravo predstavlja uspeh.“
Ono što važi za korporacije, verovatno važi i za individualne preduzetnike. Zato vredi da odvojite trenutak da pojasnite sebi svoje ciljeve i da ih definišite pomoću ovog moćnog pitanja koje je ujedno i zabavno i slikovito, pa se teško zaboravlja.
Manje stresa, manje stresa
Treće pitanje tiče se večite teme – stresa.
Svako je čuo na tone saveta u borbi sa stresom. Od manje rada, do bavljenja hobijem i meditacijom. To su nesumnjivo pravi saveti, ali obično zahtevaju velike promene, vreme i istrajnost. Međutim, prema istraživanju sa Harvarda, moguće je pobediti stres samo jednim pitanjem koje menja perspektivu.
Kada osećate kako vam misli jure i stres raste, Suzan Dejvid savetuje da se zapitate:
„Koja su još dva načina da opišem ono što trenutno osećam?“
Ovo pitanje vas tera da budete precizniji u vezi sa onim što vas muči. Umesto da kažete „pod stresom sam“, mogli biste reći: „Pomalo sam razočaran u sebe što ne zarađujem više i uplašen kako bi to moglo da utiče na budućnost moje dece.“
Psiholozi ovo nazivaju „emocionalna preciznost“ ili dublje razumevanje osećanja. Ovo pomaže da se osećate manje „preplavljeno“ i da pronađete načine za suočavanje sa problemima. Sve to vodi ka trenutnom olakšanju od stresa.
Procena zaposlenog
Četvrtim pitanjem dolazi do procene zaposlenog ili posla.
Mnoge kompanije ulažu mnogo vremena i resursa u godišnje evaluacije zaposlenih. Međutim, jedan izvršni direktor, po rečima Adama Granta, tvrdi da se one mogu zameniti jednim jednostavnim pitanjem.
„Umesto da prolazimo kroz obiman i veštački proces evaluacije koji traje 12 meseci da bismo statistički utvrdili kako neko napreduje, rešavamo sve to jednim pitanjem. Menadžer jednostavno pita sebe:
‘Da se vratim godinu unazad, znajući ono što znam sada, da li bih ponovo zaposlio ovu osobu?’“
Preporuka je i zaposlenima koji ovim pitanjem mogu da procene svoj posao:
„Znajući ono što znam sada, da li bih ponovo prihvatio ovaj posao?“
U surovom svetlu ovakvih pitanja, teško je sakriti da li je neko dobar izbor za posao koji obavlja, bilo kao zaposleni ili kao poslodavac.
Prepoznajte narcisa
Peto pitanje se tiče večne i bolne teme narcisoidnih ličnosti u timovima. Cilj je da prepoznate da li imate posla sa jednim ovakvim sklopom ličnosti.
Poslednjih godina napisano je nebrojeno tekstova o različitim vrstama narcisa i manipulatora, ali nauka kaže da, ako želite da znate da li je neko na ovaj način toksičan, jednostavno pitajte:
„Jesi li ti narcis?“
Možda mislite da niko pri zdravoj pameti ne bi odgovorio „da“, ali istraživanja pokazuju da je direktno pitanje jednako efikasno kao i dugački dijagnostički testovi koje su razvili psiholozi.
„Istraživanja sugerišu da narcisi nemaju problem da priznaju da su egocentrični, usredsređeni na sebe i da su sujetni,“ napisala je psiholog Džesika Stilman.
I ovo je pitanje koje se lako pamti. Primenite ga sledeći put kada posumnjate u nekoga koga planirate da zaposlite ili kada planirate novog poslovnog partnera. Postavite pravo pitanje i pravi odgovor će vam se sam ukazati.
