Tri ’ljudska’ trenda koja će oblikovati 2025.

Prethodnoj 2024. godini se ne može osporiti intenzivan tempo i dinamika koja je sve držala budnim. Prevashodno će poslovni svet posvedočiti da nije bilo mesta za statične kompanije i njihove lidere.

Da li inflacija ubrzava ili usporava? Da li podrška za rad na daljinu nestaje? Koliko brzo će veštačka inteligencija (AI) transformisati radno okruženje? Kakve će biti posledice lokalnih, nacionalnih i globalnih sukoba? Kako zaposlene i timove bolje opremiti za nastavak nestabilnosti koja je nova poslovna realnost?

I 2025. nastavlja u istom maniru. Međutim, predskazanja analitičara kažu da će ova godina verovatno biti još intenzivnija u svakom smislu.

U okviru platforme koju je organizovao Big Think sa ciljem da pomogne liderima i kompanijama da se prilagođavaju novim poslovnim i tehnološkim okolnostima, uključili su se i studenti i eksperti za učenje i poslovnu psihologiju.

Tri ključne teme

Analiza je tri ključne teme na koje pre svega treba da se usredsrede lideri i njihove organizacije:

• Priprema za veštačku inteligenciju (AI).
• Suočavanje sa neizvesnošću i anksioznošću.
• Razvijanje emocionalne inteligencije.

Veštačka inteligencija ima inovativni potencijal na nivou revolucionarnog, ali ujedno i ometajući i destabilizujući. Time očekivano menja način, mesto i vreme obavljanja posla.

Nije iznenađujuće da ovakvu poslovnu sliku prati anksioznost koja je česti saputnik kada su promene stalno prisutne. Na kraju, najvažnije, ljudi su u centru svega što čeka svet. Način na koji pojedinci odluče da reaguju na situacije i jedni na druge odrediće u kojoj meri će organizacije preživeti i napredovati u budućnosti.

AI – četiri scenarija

Napredak AI može doneti obećanja ili opasnosti, a to u velikoj meri zavisi od nečijeg opšteg znanja o AI i, konkretnije, od toga kako razume i prihvata njen uticaj na sebe. Na jednom kraju spektra su inovatori i rani usvajači koji su spremni da istraže puni potencijal AI. Na drugom su oni koji su za znatno sporiji pristup uz temeljno razmatranje granica i pravila.

Još jedan ključni faktor je stepen kontrole koji neko oseća kada koristi AI. Mnoge profesije otkrivaju brojne načine na koje AI može olakšati ili unaprediti njihov rad. Na primer, AI može brzo da obradi tabele sa računovodstvenim podacima ili da ažurira inventar proizvoda. Međutim, kakve su posledice za radnika u proizvodnji čiji posao više nije samo podržan veštačkom inteligencijom, već ga ona u potpunosti zamenjuje? Ili za predstavnika korisničke službe koga zamenjuje chatbot?

Malo je organizacija koje AI neće dotaći, što znači da lideri u svim sektorima moraju biti spremni da preispitaju status quo, pronađu načine da etički iskoriste najbolje što AI nudi, izgrade otpornost i prilagode i sebe i timove.

Itan Molik, profesor menadžmenta (Wharton School) istražuje kako na siguran i efikasan način iskoristiti prednosti AI. Na primer, Molik predlaže razmatranje verovatnoće i implikacija četiri buduća scenarija:

1. Svet ostaje statičan i trenutna AI je najbolja verzija koju ćemo imati.
2. Razvoj AI nastavlja se linearnim tempom.
3. Razvoj AI odvija se eksponencijalno.
4. AGI (opšta veštačka inteligencija) postaje stvarnost, sa mašinama koje su pametnije od ljudi u gotovo svim zadacima.

„Lideri i zaposleni moraće da se suoče s dinamičnom, ali nepredvidivom evolucijom AI. Neizvesnost i promenljiva očekivanja lako mogu izazvati strah i izbegavanje rizika, umesto kreativne saradnje. Međutim, pravovremene informacije i otvoren dijalog mogu pomoći liderima da izgrade uzajamno poverenje, koje je ključno za suočavanje s izazovima i prilikama koje AI donosi“ rekao je.

Neizvesnost i anksioznost

Aktuelni spoljašnji događaji, uključujući globalne sukobe, klimatske katastrofe, studentske proteste i političke tenzije, neminovno su uticali na ljudska osećanja i pitanja dobrobiti. Ta nelagoda lako se može preneti i na radno okruženje, gde zaposleni već mogu osećati zabrinutost zbog promena u odgovornostima ili hijerarhiji, zbog pritiska produktivnosti, pa i očekivanja zbog povratka u kancelariju.

Nije iznenađujuće što su ljudi tražili savete i ideje kako da se suoče s tim izazovima. Učesnike Big Think+ platforme posebno je privukao kurs glumca, pisca i reditelja Džesija Ajzenberga koji se bavio temom anksioznosti, kako je prigrliti i iskoristiti u svoju korist. Jedna od metoda koju Ajzenberg predlaže, na osnovu sopstvenog iskustva, sastoji se iz četiri koraka:

1. Prihvati strah i anksioznost kao normalne emocije.
2. Preoblikuj i preusmeri negativna osećanja u energiju za nešto pozitivno.
3. Nastoj da stvoriš okruženje koje ti omogućava da radiš svoj posao najbolje što možeš.
4. Kreiraj uslove za efikasnu saradnju.

„Važno je da zapamtite da zaposleni osećaju anksioznost jer im je stalo do nečega – bilo da je to uspešno obavljanje posla, postizanje cilja ili način na koji ih drugi vide“ rekao je Ajzenberg. Kako se organizacije budu suočavale sa unutrašnjim i spoljašnjim turbulencijama tokom 2025, najefikasniji lideri moći će da primene Ajzenbergove savete tako što će razumeti uticaj tih emocija i pomoći zaposlenima da ih prepoznaju i usmere ka pozitivnim ishodima.

Emocionalna inteligencija je suštinska veština

Psiholog Danijel Goleman zaslužan je za popularizaciju svesti o emocionalnoj inteligenciji (EI) zahvaljujući svojoj knjizi iz 1995. godine Emocionalna inteligencija. Interesovanje za EI evoluiralo je tokom vremena, ali je u poslednjim godinama postalo još hitnije zbog uticaja različitih faktora, od društvenih mreža do pandemije COVID-19, koji su promenili način na koji ljudi međusobno komuniciraju.

„Iako AI i druge tehnološke inovacije mogu izazvati veće uzbuđenje, najvažniji faktor uspeha svake organizacije je njena radna snaga. Razlog za to je jednostavan – ljudi na posao donose celokupnu svoju ličnost. Njihove veštine, ideje, anksioznosti, predrasude, strahovi, nade, očekivanja i stavovi moraju biti prepoznati i usmereni ako žele da dostignu svoj puni potencijal, kao i da pomognu organizaciji da učini isto“, savetuje Dona Vigs jedna od učesnika platforme

Lideri sve više smatraju emocionalnu inteligenciju ključnom kompetencijom, kako za sebe, tako i za svoje zaposlene. Goleman ističe da je emocionalna inteligencija suštinska liderska veština i možda čak najvažniji pokazatelj uspeha organizacije. Povezujući temu sa izazovom koji donosi veštačka inteligencija, on takođe tvrdi da je EI najbolja odbrana od pretnji koje nosi generativna AI (GenAI).