U pokušaju da odgovori na pitanje kako novac, tačnije bogatstvo utiče na ponašanje ljudi, socijalni psiholog Pol Pif je u nastupu na TED platformi izneo je zaključke nekoliko istraživanja.
Ukratko, u ovodnom delu, Pif je pokušao da sažme sve naučne rezultate. Odgovorio je na postavljeno pitanje:
„Ne baš najbolje.“
„Kako nivo nečijeg bogatstva raste, tako se smanjuje osećanje saosećanja za druge, a rastu osećanja prava, zasluženosti i ideologije ličnog interesa“, rekao je u svom govoru za TED. Kroz ankete i istraživanja, Pif i njegove kolege otkrili su da su imućniji pojedinci skloniji da moralizuju pohlepu i lični interes kao pozitivne vrednosti, manje su skloni prosocijalnom ponašanju i verovatnije će varati i kršiti zakon ako im to ide u korist.
Malo je potrebno
Skup dokaza koji je Pif prikupio nije namenjen da okrivi bogate ljude.
„Svi se mi, u svakodnevnom životu, iz minuta u minut, borimo sa ovim suprotstavljenim motivacijama – da li i kada da stavimo svoje interese iznad tuđih? To je razumljivo. Zapravo, to je logična posledica takozvanog „američkog sna. Nivoi ekonomske nejednakosti su zabrinjavajući, a s obzirom na to da bogatstvo podstiče samointeres, taj jaz bi mogao da nastavi da se širi“ rekao je Pif.
Dobra vest je da nije potrebno mnogo da bi se poništili psihološki efekti bogatstva.
„Male podsticajne promene mogu da vrate osećaje jednakosti i saosećanja. Samo podsećanje bogatih pojedinaca na prednosti saradnje ili zajednice može ih navesti da deluju jednako kao i siromašni ljudi“ tvrdi Pif, podstaknut rezultatima nekoliko istraživanja u kojima je i sam učestvovao.
Um opravdava prednost
Prvi zaključak koji je Pif izneo je ovaj:
„Racionalizujemo prednost tako što uverimo sebe da je zaslužujemo.“
Na Univerzitetu Berkley, Pif je okupio više od 100 parova nepoznatih ljudi da igraju društvenu igru monopol. Pomoću bacanja novčića nasumično je određeno ko će u paru biti „bogati igrač“: Taj je dobijao duplo više novca na početku, duplo veću platu kad prođe početno polje i koristio je dve kocke umesto jedne da bi mogao da se brže kreće po tabli. Pif je skrivenu kameru koristio da snimi igru koja je trajala 15 minuta.
Rezultati su pokazali da su bogati igrači glasnije pomerali svoje figure, ponašali se kao da su na fudbalskoj utakmici, jeli su više pereca i postajali grublji prema svojim protivnicima. Šokantno je da su nakon igre govorili da su svoj uspeh „zaradili“, ignorišući činjenicu da je igra bila očigledno nameštena. „To je neverovatan uvid u to kako um opravdava prednost“, kaže Pif.
Manje novca više davanja
Drugi zaključak:
Ljudi sa manje novca su velikodušniji (na malom nivou).
U jednom od istraživanja Pif je okupio bogate i siromašne učesnike i svakom dao 10 dolara, uz mogućnost da novac zadrže ili podele deo sa nepoznatom osobom.
Šta je krajnji rezultat? Oni koji su zarađivali ispod 25 hiljada dolara godišnje dali su 44 odsto više strancima nego oni koji su zarađivali između 150 i 200 hiljada dolara.
Novac i velikodušnost
Treći Pifov zaključak je ovo:
„Ljudi sa manje novca su velikodušniji (i na velikom nivou).“
Istraživači su iz 2012. godine analizirali su poreske prijave Amerikanaca koji su zarađivali najmanje 50 hiljada dolara i uporedili humanitarne donacije širom zemlje.
Rezultati su sledeći: Domaćinstva sa prihodima od 50 do 75 hiljada dolara davala su 7,6 odsto svojih prihoda u dobrotvorne svrhe, dok su ona sa 100 hiljada dolara ili više davala 4,2 odsto. U najbogatijim kvartovima taj procenat je opao na svega 2,8 odsto.
Ignorisanje pešaka
Zanimljiv je treći zaključak Pifa:
„Bogati ljudi češće ignorišu pešake.“
U Kaliforniji, gde zakon nalaže vozačima da se zaustave pred pešačkim prelazom, Pif je posmatrao stotine vozila kako reaguju na pešaka koji pokušava da pređe ulicu.
Što je automobil bio skuplji, to je manja bila verovatnoća da će vozač stati. Niko u kategoriji najjeftinijih automobila nije prekršio zakon, dok je gotovo 50 odsto vozača najskupljih automobila ignorisalo pešaka.
Novac i kognicija
„Siromaštvo smanjuje kognitivne sposobnosti“ zaključio je Pif.
Istraživači su testirali mentalne sposobnosti farmera u Indiji pre i posle žetve. Pre žetve, kada imaju manje novca, njihova inteligencija je bila niža za čak 9-10 poena što je ekvivalentno budnosti nakon cele neprospavane noći.
Prepoznavanje izraza lica
Socijalni psiholog Pol Pif je izneo zaključak da ljudi sa manje novca bolje prepoznaju izraze lica. U sprovedenim istraživanjima učesnici iz nižih društvenih slojeva su tačnije prepoznavali emocije ljudi na fotografijama i u simuliranim intervjuima. Ako se bogatijim učesnicima sugerisalo da zamisle sebe u poziciji siromašnih, njihova sposobnost prepoznavanja emocija se poboljšala.
