„Misaoni tuševi“ – tajna za koju se zna još od Arhimeda

Takozvani „efekat tuša“ odnosi se na ideju da ljudi ponekad dobijaju najkreativnije ideje i rešenja za komplikovane probleme upravo dok se tuširaju. Baš tako, pod tušem.

Nije nepoznato, za one koji se zanimaju za oblast rešavanja problema, da su „misaoni tuševi“ česta tema istraživanja. Pisane su o tome čitave knjige. Što se rasprava na ovu temu tiče savremenim kanalima komunikacije, nebrojeno ih je pokrenutih na forumima.

Istraživači su postavljali dva zanimljiva pitanja:

Zašto ljudi dolaze do sjajnih ideja baš pod tušem, a ne na mnogo „običnijim“ mestima i prilikama?

I kako se još može podstaći takva vrsta kreativnog i problemski orijentisanog moždanog rada?

Zašto besmisleno pokreće?

Uz komentar da je vrlo neobičan zahtev da se svaki put kada se nađete pred problemom skinete, nasapunjate, isperete i obrišete, istraživači su ipak sa naučne tačke pristupili ovakvoj praksi. Na kraju, šta ako niste u prilici da se svaki put kada zaglavite sa rešenjima stanete pod tuš samo da biste pristupili delu uma koji rešava probleme?

U časopisu Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts, istraživači sa Univerziteta Virginia i Minnesota pokušali su da otkriju zašto određeni naizgled besmisleni zadaci, poput tuširanja, mogu da pokrenu inovativne misli.

Na kraju su otkrili da ta i takva besmislenost zavisi od stepena angažovanja i da podešavanjem zadataka u pozadini na „pravu meru“ angažovanosti, možete zapravo da inspirišešte sebe da dođete do kreativnih ideja i rešenja.

Ovako je objasnio koautor i profesor Zak Irving sa Univerziteta Virginia:

„Recimo da si zaglavljen sa nekim problemom. Šta radiš? Verovatno ne nešto užasno dosadno poput gledanja kako se farba ograda. Umesto toga, radiš nešto da se zabaviš, kao što je šetnja, rad u bašti ili tuširanje. Sve su to aktivnosti koje te umereno angažuju.“

Lutanje uma

Nadovezujući se na prethodna istraživanja, Irving i njegove kolege, uključujući profesorku psihologije Kejtlin Mils sa Univerziteta Minnesota, pretpostavili su da konstruktivno „lutanje uma“ podstiče kreativnost. Ali, tvrde da stepen inspiracije zavisi od toga da li aktivnost zahteva nula mentalnog napora ili blagi do umereni nivo pažnje.

U eksperimentu, Irving, Mils i ostatak tima dali su studentima da pogledaju jedan od dva video-snimka, a zatim da osmisle različite načine upotrebe cigle ili spajalice.

Prva grupa gledala je dosadan i besmislen video – dvojica muškaraca koji slažu veš.

Druga grupa gledala je mnogo zanimljiviji video: čuvenu scenu „Uzeću isto što i ona“ iz filma Kad je Hari sreo Seli iz 1989. godine.

Nakon toga, studenti koji su gledali scenu iz restorana smislili su znatno kreativnije načine upotrebe predmeta. Izjavili su da im je um lutao sa manje napora u poređenju sa onima koji su gledali slaganje veša.

Dakle, šta ovo znači za vas, ako imate neki specifičan izazov ili dilemu koju želite da rešite i želite da inspirišete najkreativniji deo svog mozga?

Tuširati se ili se ne tuširati?

Odgovor izgleda leži u tome da intenzivno razmišljate o problemu, a zatim ga ostavite po strani i upustite se u neku aktivnost koja se nalazi u toj zlatnoj sredini angažovanja i „nepažnje“.

Evo nekoliko predloga naučnika:

• Kućni poslovi poput čišćenja, košenja trave, čišćenja snega. To su aktivnosti koje zahtevaju pažnju, ali ne i veliku kreativnost.
• Gledanje zanimljivih TV emisija ili filmova, slušanje muzike ili čitanje, ali opet, sa fokusom na sadržaj koji angažuje, ali nije previše zahtevan.
• Šetnja, vožnja bicikla ili kola, dopuštajući umu da luta dok si svestan kuda ideš (iz bezbednosnih razloga, naravno). Šetnja gradskom ulicom je posebna tema kao preporuka.

Da li zaista ovi predlozi „rade“? Kao dokaz ponuđeno je nekoliko primera iz realnog života i momenata legendarnih „misaonih tuš“ momenata koji mogu da pokrenu kreativnost:

• Din Kejmen, koji je došao na ideju „dinamičke stabilizacije“. Ovo je dovelo do izuma Segway električnog prevoznog sredstva na dva točka koji se balansira pomoću žiroskopa i pokreće pomeranjem tela. Dobio je ideju nakon što se okliznuo pod tušem.
• Oskarom nagrađeni scenarista Aron Sorkin je tvrdio da se tuširao i do osam puta dnevno kako bi dolazio do ideja dok se borio sa stvaralačkom blokadom.
• Arhimed, drevni grčki matematičar koji je, kako pišu istoričari, smislio kako da izračuna zapreminu neobično oblikovanih predmeta dok je sedeo u kadi. (Legenda kaže da je bio toliko uzbuđen da je go istrčao na ulicu vičući „Eureka!“)

Okupati se ili ne. Istraživači predlažu da pokušate kada imate za ti priliku.