Godinama su se posetioci uz pomoć beduinskih vodiča penjali na Sinajsku goru da bi posmatrali izlazak sunca nad kamenitim pejzažima ili učestvovali u pešačenjima vođenim od strane lokalnih Beduina.
Danas se jedno od najsvetijih mesta Egipta – značajno za Jevreje, hrišćane i muslimane – nalazi u središtu oštrih sporova zbog planova da postane novi turistički mega-projekat, piše BBC.
Sinajska gora, poznata i kao Jabal Musa, mesto je za koje se veruje da je Mojsije primio Deset Božijih zapovesti i gde je, prema Bibliji i Kuranu, Bog govorio proroku iz gorećeg žbuna. Na tom području nalazi se i manastir Svete Katarine iz 6. veka, koji vodi Grčka pravoslavna crkva. Iako je Egipat, pod pritiskom Atine, demantovao da planira zatvaranje manastira, strahovi i dalje postoje.
Ova lokacija, proglašena svetskom baštinom Uneska, obuhvata manastir, planinu i mali grad, ali se ubrzano menja. Grade se luksuzni hoteli, vile i tržni centri, dok je tradicionalno beduinsko pleme Džebeleja izgubilo domove i eko-kampove, često bez naknade. Čak su i grobovi na lokalnom groblju iskopani da bi se napravio prostor za parking.
Nametnuta vizija
Britanski pisac Ben Hofler, koji godinama radi sa plemenima Sinaja, ističe da razvoj nije ono što Beduini žele, već „nametnuta vizija koja služi interesima spoljašnjih aktera, a ne lokalne zajednice“.
Grci su najglasnije reagovali na egipatske planove zbog istorijskih veza sa manastirom. Tenzije su se zaoštrile kada je egipatski sud u maju presudio da manastir leži na državnom zemljištu, priznavši mu samo pravo korišćenja. Odluka je izazvala oštre osude u Atini, a arhiepiskop Jeronim II nazvao ju je „egzistencijalnom pretnjom“. Arhiepiskop Damianos, dugogodišnji poglavar manastira, ocenio je presudu kao „težak udarac i sramotu“.
Ipak, nakon intenzivne diplomatije, Grčka i Egipat su postigli dogovor da se očuva pravoslavni identitet i kulturna baština Svete Katarine.
Projekat Velike Preobraženosti
Egipat je 2021. pokrenuo Projekat Velike Preobraženosti, zamišljen kao dar svetu i religijama. Plan predviđa hotele, eko-lodge komplekse, veliki centar za posetioce, proširenje aerodroma i žičaru do Mojsijeve gore. Ministar stanogradnje Šerif el-Šerbini rekao je da će projekat „promovisati razvoj i istovremeno očuvati prirodni i kulturni karakter“.
Ipak, radovi u ravnici el-Raha, gde su prema predanju Izraelci čekali Mojsija, već su izmenili pejzaž. Unesko je upozorio da projekat ugrožava „savršenu vezu prirodne lepote, udaljenosti i duhovnog posvećenja“ po kojoj je oblast prepoznata. Još 2023. organizacija je pozvala Egipat da obustavi gradnju i izradi plan zaštite, ali to se nije dogodilo. Ovog leta organizacija World Heritage Watch zatražila je da se Sinaj uvrsti na listu ugrožene svetske baštine.
Kritike su stigle i od Fondacije Svete Katarine, čiji je pokrovitelj kralj Čarls. On je lokalitet opisao kao „veliko duhovno blago koje mora biti očuvano za buduće generacije“.
Plan je 30 miliona turista
Iako je Egipat često kritikovan zbog megalomanskih projekata, vlasti ih vide kao ključ za spas posrnule ekonomije. Turizam, koji je tek počeo da se oporavlja od pandemije, ponovo je oslabljen ratom u Gazi i nestabilnošću regiona. Vlada je postavila cilj od 30 miliona turista do 2028. godine.
Beduini, međutim, smatraju da su ponovo žrtve. Još od povratka Sinaja Egiptu 1979. godine, žalili su se da su građani drugog reda. Industrijski turizam na Crvenom moru tokom osamdesetih izbacio ih je iz posla i sa obale. Egipatski novinar Mohanad Sabri podseća: „Beduini su bili vodiči, radnici i domaćini. Onda je došao masovni turizam i gurnuo ih u pozadinu.“
Sličan scenario sada se ponavlja u Svetoj Katarini. Očekuje se da će za nove poslove biti dovedeni radnici iz drugih delova Egipta, dok vlast tvrdi da unapređuje beduinska naselja.
Manastir Svete Katarine je vekovima preživljavao krize i invazije, ali kada su prvi monasi stigli, to je bilo izolovano utočište. Danas ga svake godine posećuju hiljade turista, dolazeći da vide navodne ostatke gorećeg žbuna ili rukopise najstarijeg poznatog Novog zaveta.
Sada, iako manastir i njegova religijska uloga ostaju, čini se da će okruženje i vekovne tradicije lokalne zajednice biti nepovratno promenjeni.
