„Jednorozi nastaju tamo gde postoji zajednica. U stvari, jako je teško postati jednorog i to nije samo pitanje sposobnosti, tu ima mnogo sreće, raznih nekih prilika koje se u datom momentu otvaraju. A da bi neki od tih naših startapa imao toliko i sreće i sposobnosti moramo da imamo mnogo startapa koji vrede 100 miliona, 50 miliona, 500 miliona da iz njega izrasta jedan koji vredi jednu milijardu“, rekla je za Euronews Zoja Kukić iz Startit-a.
Jednorozi su startapovi koji vrede više od milijardu dolara, a u regionu ih je šest. U Hrvatskoj danas posluju dva jednoroga (Rimac i Infobip). U Sloveniji četiri (Outfit7, Httpool, Sportradar, Outbrain).
Jedan jednorog ili…
Na pitanje šta je važnije, imati jednog jednoroga ili imati nekoliko startapova koji su nekoliko puta manja od jednoroga, ali imaju veći uticaj na društvo, ili je posedovanje jednoroga stvar prestiža koja privlači nove investicije, Kukić je rekla kako oba primera mogu biti dobra.
„A ja mislim da i jedno i drugo. Znači, u suštini te dve stvari su vrlo povezane. Kada mi imamo dovoljan broj ovako velikih kompanija koje nastaju, mi sad možemo da kažemo kako u poslednjih 15 godina u srpskom ekosistemu ima mnogo vrednih kompanija, ali mi moramo da gledamo šta se dešava u poslednjih 5 godina. Da li se u poslednjih pet godina kreirao dovoljan broj kompanija koje vrede 10 miliona, koje vrede 50 miliona, koje vrede 100 miliona, koje vrede 200 miliona, da bi mogli da kažemo kako ćemo za nekoliko godina imati jednog jednoroga. Ono što sad, za sada, vide i pokazuju podaci na našem ekosistemu je da naš najvećoj broj startupa čine ti mali timovi“, kaže ona i dodaje:
„I naš najveći izazov koji je pred nama je da zapravo te timove krenemo da dižemo na nivo da vrede nekoliko stotina miliona. Jednorog je nekada stvarno sreća, desi se u nekom malom ekosistemu, ali ono što je uvek pravilo da on skoro uvek dođe kada ima mnogo tih malih igrača od kojih onda jedan iznikne. Mi smo to imali u regionu, u Sloveniji je bio jedan, u Hrvatskoj takođe“.
Politika i poslovanje
Na pitanje koliko politika utiče na poslovanje i na koje načine bi ona morala da pomogne sektor, sagovornica je navela kako politika igra veliku ulogu.
„Pa, u suštini, politika igra veliku ulogu. Kad gledamo sad razvoj tehnologije, to je uvek velika tema, da zapravo etika, pravni okvir idu mnogo sporije nego što se danas razvija tehnologija. I to je neki izazov koji mi vidimo već poslednjih nekoliko godina, kada je u pitanju veštačka inteligencija, samo je sada to još više osvešćeno. Možda smo mi u u tehnološkom svetu to uvek znali, a sad se možda još više vidi. Inovacije u oblasti veštačke inteligencije se pomeraju toliko brzo da sami vidimo da mi ne znamo šta nam je u redu da veštačka inteligencija radi, kako mi želimo da oblikujemo zakone oko toga. Ali, s druge strane, baš je tu uloga države važna“, navodi Kukić.
