Više

    Kako je Crna Trava postala „ofšor zona” srpskih preduzetnika?

    PRATITE NAS

    Poslednji članci iz ove rubrike

    Crna Trava je po broju stanovnika najmanja opština u Srbiji, ali prema istraživanju NALED-a proglašena je za šampiona preduzetništva u 2020. godini, sa preko 500 registrovanih privrednih subjekata. Samo prošle godine registrovano je novih 78 privrednih subjekata uz nastavak trenda rasta ovog broja i u prvom kvartalu 2021. godine.

    Ovu malu opštinu na jugu Srbije, kojom se ovih dana bave domaći mediji,  mogli bismo da proglasimo i srpskim Mauricijusom, ali zbog nedostatka radne snage među 1000 stanovnika, prosečne starosti od 70 godina, skoro niko od registrovanih preduzeća ne posluje ovde. 

    U Crnoj Travi zapravo postoje mala pijaca, jedna kafana, dve prodavnice, građevinska škola, propali hotel, ali bez obzira na to, ova opština ubira značajna sredstva od poreza, uz odličnu likvidnost i planovima za infrastrukturna ulaganja bez ikakvih zaduživanja, javlja RTS.

    U čemu je tajna?

    Tajna je u najmanjoj stopi oporezivanja, što sa preko 500 registrovanih preduzeća jednoj Crnoj Travi donosi značajna sredstva za nova, ozbiljna ulaganja. 

    “Preduzetnici se odlučuju da registruju firmu u Crnoj Travi na osnovu uvida u kalkulator za obračunavanje poreza i doprinosa koji je dostupan na internet”, objašnjava rukovodilac Odeljenja za privredu Vatroslav Slavković i dodaje da je “opština prošle godine na ime poreza naplatila oko 8,5 miliona dinara, a u toku ove godine 4,5 miliona”.

    Najavljeno je da će se sredstva uložiti u izgradnju Doma kulture u Preslapu i da se završi crkva u Crnoj Travi, kao i zgrada od 19 stanova.

    Meštani ističu da bi Crna Trava samo uz izgradnju jednog hotela, ski-staze, biciklističkih i pešačkih staza uz obližnje Vlasinsko jezero, mogla da postane turistički centar od velikog regionalnog značaja.

    Možda od „ofšor zone” ovo mesto postane još jedan od centara u težnji privrede da se decentralizuje i nađe sebi najpovoljnije uslove za poslovanje, dok bi neko baš optimističan rekao da je San Francisko počeo da gubi svoju Silicijumsku dolinu tokom pandemije, što stavlja Crnu Travu na crtu. 

    Svakako, ono što se ovde postavlja kao pitanje, jeste da li bi opštine trebalo da počnu da se takmiče u boljim uslovima za privredu i kroz niže poreze? Određene opštine su to počele da rade pre nekoliko godina, a kako je NALED ranije uvideo poslovanje u ekstrazonama može da uveća paušalni porez do 50 odsto, dok u seoskim područjima ta obaveza može da padne i do 20 procenata.

    Kako piše portal Startit, poslovanje u ekstrazonama ima svoje prednosti. Već pomenuta Silicijumska dolina je prilično nepovoljna u smislu troškova, ali broj kompanija omogućava ljudima da budu brzo, lako i konstantno integrisani u sve tehnološke tokove. Trend decentralizacije na globalnom nivou je dodatno ubrzan usled pandemije, međutim, doseljavanje tolike količine ljudi u jednu Crnu Travu bi svakako povećalo troškove opštine, pa je malo verovatno da bi i porezi ostali na sadašnjem nivou.

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo