Prvi nemački auto-put otvoren je pre 90 godina, u subotu 6. avgusta 1932. Vrpcu je presekao Konrad Adenauer, tada gradonačelnik Kelna, a posle rata dugogodišnji kancelar.
Današnji autoput 555 od Kelna do Bona tako je pušten u saobraćaj nekoliko meseci pre dolaska Adolfa Hitlera na vlast, ali nemački „autobanovi“ su svejedno dugo posle Drugog svetskog rata važili za „firerove drumove.“
Za 15 godina koliko je bio kelnski gradonačelnik, Adenauer je realizovao mnoge velike projekte, među njima i sajam, gde je danas sedište televizije RTL, znameniti viseći most preko Rajne i Fordovu fabriku. Ali, kako je već tada slutio, auto-put je bio nešto posebno i revolucionarno, sa domašajem mnogo dalje od njegovog rodnog grada.
„Tako će izgledati putevi budućnosti,“ predvideo je konzervativni političar na otvaranju. „Nadam se da će ušteda vremena i udobnost vožnje ka Rajni i njenom lepom krajoliku privući nove prijatelje iz zemlje i inostranstva.“
Zašto se onda u javnosti za nemačke auto-puteve vezuje drugo ime?
Da je Adolf Hitler gradnjom auto-puta sa ulica odvukao stotine hiljada nezaposlenih verovatno je najdugovečnija nacistička legenda.
Ministar propagande Jozef Gebels tvrdio je da je firer na ideju došao još 1923. Tada je sedeo u zatvoru, posle propalog pokušaja državnog udara.
Osim što je napisao pamflet koji je postavio okvir za užas Holokausta i rata, u zatvoru je, prema Gebelsu, „preko kolena raširio kartu naše otadžbine i u nju ucrtao svoje auto-puteve rajha.“
Nacisti su zapravo do dolaska na vlast 1933. bili glasni protivnici autoputeva, uostalom kao većina tadašnjih političkih partija u zemlji.
U Vajmarskoj republici skoro da je postojao konsenzus kako su putevi samo za motorna vozila luksuz samo za 10.000 najbogatijih. Prosečan čovek, naime, sebi nije mogao da priušte automobil.
Pa zašto bi onda država trošila basnoslovan novac na mrežu puteva, kada većina ionako putuje vozom?
Međutim, drumski saobraćaj se brzo razvijao. Broj registrovanih vozila se utrostručio od 1924. do 1929.
Na putevima neadekvatnim za nove uslove učestale su nesreće na seoskim putevima, objašnjava Ulrih Senijus, direktor Rajnsko-vestfalskog privrednog arhiva u Kelnu.
Ne čudi, jer istim drumovima kretali su se kamioni, automobili, konjske zaprege, biciklisti i pešaci.
Tako je bilo i na starom putu Keln-Bona, gde je saobraćaj bio najgušći u Nemačkoj. Tuda su išla sva teretna vozila od severa ka jugu i obratno, a uz njih su za vikend u dolinu Rajne dolazili turisti iz rurske oblasti, Diseldorfa i Kelna, rekao je Senijus.
Uz saobraćaj, jačali su i zahtevi da se put proširi i odvoji samo za motorna vozila.
Auto-put je završen usred svetske ekononske krize, a iz ugla planera je to bila prednost jer su ljudi bili praktično prinuđeni na muktrpan, a jeftin rad.
Tako je 5.540 ljudi, bez bagera i pokretnih traka, počela gradnju autobana – automobilske trake, na nemačkom. „Gradnja od oktobra 1929. bila je čisti fizički rad,“ kažu u operateru autoputeva, preduzeću Autobahn GmbH.
Četiri trake i bez raskrsnica
Na kraju je prvi auto-put izgledao skoro isto kao što izgledaju današnji – sa četiri trake, potpuno prav i bez raskrsnica.
Planeri su postavili standarde: nagibi su do danas ostali mali, dozvoljeni radijus krivina veliki, a kolovoz blago nagnut ustranu, da kišnica može da otiče.
Kasnije su stigle i barijere protiv sudara i osvetljenje. Nije bilo samo bankine između traka u suprotnom smeru – spočetka ih je razdvajala još jedna, široka traka, koja je često zloupotrebljavana za preticanje.
Nacisti su Adenauerov autoban odmah po dolasku na vlast iznova proglasili seoskim putem, otvorivši vrata slavljenju Hitlera kao izumitelja autobana.
Savezni autoput A555 danas ipak važi za prvog u Nemačkoj. Ni to, doduše, nije baš potpuno tačno, kaže Senijus.
„Zvanično, ta ruta je autoputem proglašena tek 1959. Na otvaranju 1932. opisana je kao „drum bez raskrsnica za motorna vozila.“ Naime, 555 je otvoren pre nego što je izmišljena reč autoput.
