Ko je najbogatija žena Nemačke i kako je povezuju sa nacistima?

Poslednji članci iz ove rubrike

Nekoliko godina unazad na listi najbogatijih žena sveta očigledna je dominacija Amerikanki, tačnije državljanki SAD-a, gde i vode svoje biznise. Ali, ono što remeti ovakvu prekookeansku ’atmosferu’ liste je Evropljanka, Nemica, Suzana Klaten (59).

Suzana Klaten je ekonomista i naslednica porodice Kvant, poznatih nemačkih industrijalaca. Ćerka je treće supruge Herberta Kvanta koji je svojoj mezimici u amanet ostavio 12% BMW-a, dok joj je deda, čuveni Ginter Kvant, poverio i farmaceutsku kompaniju Altana AG.

Suzana Klaten danas

Po Forbes-u g-đa Klaten vredi oko 30 milijardi dolara i ove godine je rangirana na mestu 53. Firme i bogatstvo koje je nasledila od predaka uvećala je za sve ove godine koliko je u poslu (praktično od diplomiranja).

Danas Suzana Klaten ima u vlasništvu 19,1% vlasništva BMW-a, a 23,6% brat Stefan.

Poslednjih godina kompanija Altana AG beleži godišnju prodaju u vrednosti od 2,5 milijarde dolara i Suzana Klaten je većinska vlasnica.

Osnovala je inovativni centar pri Tehničkom fakultetu u Minhenu.

Nije se, očekivano, zaustavila na porodičnom BMW-u i Altani AG. Suzana Klaten je vlasnica deonica:

  • Nordex-a, nemačke kompanije koja proizvodi vetrenjače
  • zatim kompanije SGL Carbon koja se bavi proizvodnjom uglja
  • kupila je i deonice Entrust-a, softverske kompanije specijalizovane za zaštitu podataka
  • ima udeo u holandskoj biotehnološkoj kompaniji Paques
  • vlasnica je i dela kompanije Avista Oil koja se bavi recikliranjem korišćenih ulja

Biznis iz logora sa nacistima

Porodica Kvant je najuspešnija nemačka porodica što se tiče poslovanja i istrajnosti, a danas je i najbogatija. Razumljivo je da ovakve imperije nisu nastajale preko noći. Ipak, poreklo ovolikog bogatstva je omiljena tema istoričarima, pa je 2007. na filmskom festivalu u Hamburgu premijerno prikazan dokumentarac The Silence of the Quandts koji se bavi počecima biznisa Kvant porodice.

Film je stavio akcenat na koncentracione logore u vreme nacisičke Nemačke koji su se nalazili pored fabrike baterija u Hanoveru i kojima je rukovodio Ginter Kvant, gorepomenuti deda Suzane Klaten. U osnovi je bio porodičan biznis kao podrška Hitleru i Nemačkoj. U nekoliko logora na proizvodnji baterija radili su zarobljeni logoraši i mnogi su tragično završili. Ginter Kvant je bio Hitlerova ekonomska snaga i kada je Hitler stao na čelo partije, njoj se pridružio i Kvant i od vođe je nagrađen titulom Lidera u ekonomiji odbrane, koja je bitan deo ratne ekonomije.

Veze nisu bile samo poslovne. Druga Ginterova žena, nakon razvoda od industrijalca, udala se za Gebelsa, Hitlerovog ministra i najvernijeg saradnika.

Ovakav biznis porodice sa Ginterom na čelu počeo je još za vreme Prvog svetskog rata. Akcenat je bio na proizvodnji ratnih uniformi, baterija (koje će se kasnije zvati Varta). Porodica je ušla u biznis iskopavanja soli i u metalnu industriju sa osnivanjem BMW-a 1916.

Tišina Kvantovih

Ubrzo nakon emitovanja dokumentarca, oglasila se porodica, angažovala istoričare kako bi istražili poslovanje Kvantovih za vreme nacističke Nemačke. Medijima se obraćao Stefan Kvant, brat Suzane Kvant. Između ostalih medija, za DW-e je izjavio da su u to vreme članovi porodice bili samo ljudi i da su okolnosti bile daleko iznad njihove kontrole.

Neki su tada sledili nacionalsocijalizam iz ubeđenja, neki su pravili male i velike kompromise. Neki su bili primoravani. Pravila sveta straha i nestabilnosti važila su i za poslovne ljude kao što su Ginter i Herbert Kvant“, rekao je za DW potomak Kvantovih, Stefan Kvant brat najbogatije žene Nemačke.

Inače, od pre osam godina Stefan Kvant je vlasnik kompanije Entrust (povukla se sa berze pre 10 godina i sada je privatna) i koja se u aktuelnoj Covid-19 eri često pominje kao tvorac digitalnog Covid pasoša.

Preporučujemo

Pratite nas