Svet biznisa je prethodne sedmice gledao u Monako, gde su se u čuvenoj Salle des Etoiles okupili lideri iz 46 zemalja u trci za titulu EY Svetskog preduzetnika godine. Kroz ovogodišnji program prošlo je skoro 5.000 učesnika, a u samom finalu našlo se 58 nacionalnih pobednika. Ipak, prestižnu glavnu titulu i status apsolutnog pobednika za 2026. godinu odnela je trojka iz Silicijumske doline koja stoji iza kompanije Astera Labs — Džitendra Mohan, Sandžaj Gadžendra i Kejsi Morison.
Iako je američki tim poneo kući glavnu nagradu (postavši tek četvrti pobednik iz SAD u 26 godina dugoj istoriji ovog takmičenja), u Monaku su briljirali i drugi vrhunski vizionari. EY-ovo takmičenje već decenijama važi za inkubator globalnih zvezda – ovde su titule osvajali lideri poput Džensena Huanga (Nvidia), Majkla Dela (Dell) i Hauarda Šulca (Starbucks) davno pre nego što su postali planetarno poznati. Među pobednicima iz prethodnih godina izdvajaju se i Stina Ehrensvard (Yubico, 2025), švedska pionirka koja je napravila revoluciju u digitalnoj bezbednosti, Velajan Subiah (Tube Investments of India, 2024), kao i Doris Hsu (GlobalWafers, 2023), jedna od najmoćnijih žena u industriji poluprovodnika.
Ove godine, pored zvaničnih šampiona iz kompanije Astera Labs, veliku pažnju medija privukli su evropski finalisti poput Johanesa Reka osnivača platforme GetYourGuide, i Davida Regera koji stoji iza kompanije NEURA Robotics. Njihov uspeh poslužio je kao otrežnjujući podsetnik za investitore koji olako otpisuju Evropu kao mesto za investicije i razvoj.
Pobednici koji su izgradili „nervni sistem“ za AI
Osnivači kompanije Astera Labs pokrenuli su biznis 2017. godine iz jedne garaže u Silicijumskoj dolini, vođeni idejom da je povezivanje ključ za oslobađanje punog potencijala AI-ja. Danas njihova kompanija ima tržišnu kapitalizaciju od preko 50 milijardi dolara i složenu godišnju stopu rasta (CAGR) od neverovatnih 120% od 2022. godine.
Oni kreiraju ultra-brza rešenja za povezivanje koja služe kao ključna infrastruktura za AI data centre. Kako to slikovito opisuje suosnivač i operativni direktor Sandžaj Gadžendra:
„Dizajnirali smo nervni sistem za mozak. Naš sistem je namenski napravljen za svet u kome postoji ogroman broj računarskih uređaja koje je potrebno povezati ekstremnim brzinama.“
Uprkos tržišnoj vrednosti koja dostiže desetine milijardi dolara, Astera Labs namerno teži da ostane fleksibilna. Sa tek nešto više od 1.000 zaposlenih, Gadžendra smatra da masovnost više nije prednost:
„Biti velika kompanija danas je obaveza i teret s obzirom na to koliko se AI brzo razvija. Ostati mali i okretan – to je ključ uspeha.“
Zašto Silicijumska dolina nije jedini izbor?
Dok su američki osnivači slavili titulu, diskusije na panelima u Monaku pokazale su da Evropa, uprkos čestim pritužbama zbog regulatornih troškova, rigidnih zakona o radu i visokih cena energenata, ima specifične prednosti koje SAD ne može da ponudi. Nova studija kompanije EY pokazuje da „60% ispitanih preduzeća očekuje rast atraktivnosti Evrope u naredne tri godine“.
Johanes Rek, izvršni direktor berlinske platforme GetYourGuide (procenjene na više od 2 milijarde dolara), pokrenuo je biznis 2009. godine i do sada je odbio brojne ponude da firmu preseli u Silicijumsku dolinu.
„Evropa je mesto gde zapravo ide većina međunarodnih turista. Pored toga, kontinent ima snažan imigracioni sistem i dubok bazen višejezičnih talenata. Primećujemo i mnogo veću lojalnost zaposlenih u Evropi u poređenju sa SAD. Kada pogledam dugovečnost tima i troškove fluktuacije kadra, oni su ovde daleko, daleko niži. SAD su fantastične ako želite da se širite neverovatno brzo. Ali za biznis poput našeg, koji se gradi decenijama, Evropa ima mnogo prednosti“, objašnjava Rek.
Ljudski kapital i društvena odgovornost pred naletom AI-ja
Sličnog mišljenja je i David Reger, direktor nemačke kompanije NEURA Robotics. Kada je 2019. godine osnovao firmu u blizini Štutgarta, svesno je izabrao region koji je iznedrio Mercedes-Benz i Porsche, kako bi imao pristup vrhunskim inženjerima vaspitanim u sistemu univerzalne zdravstvene zaštite i jake socijalne sigurnosti.
Reger smatra da će u eri veštačke inteligencije uloga i odgovornost preduzetnika dramatično porasti, jer države i regulative neće moći da prate tehnološki tempo:
„Želim da postanem najveći poreski obveznik u Evropi i da ovde stvorim održiv tehnološki ekosistem. Sa razvojem AI-ja, vlade neće moći da drže korak. Mislim da će se odgovornost preduzetnika povećati za oko 100 puta, jer više nećete razmišljati samo o tome kako da vaš biznis bude uspešan, već i o celokupnom društvenom uticaju koji on donosi.“
Pored stabilnosti radne snage, preduzetnice često ističu i sistemsku podršku porodici kao ključni poslovni resurs. Pomenuta Stina Ehrensvard, prošlogodišnja pobednica, ističe da bez uređenog sistema brige o deci u Švedskoj njen biznis ne bi postojao:
„Mogla sam da budem majka i da istovremeno gradim i stvorim uspešnu kompaniju.“
