Son Si-vu se seća trenutka kada mu je majka isključila računar. Bio je na pola intervjua za profesionalnog gejmera. „Rekla je da sam zavisan od igara.“
Zatim je Son osvojio amaterski turnir. Nagradni fond je bio 2 miliona vona (1.400 dolara). Sve je predao roditeljima. „Od tada su verovali u mene“, kaže on.
Skoro deceniju kasnije, Son, profesionalno poznat kao Lehends, višestruki je šampion u League of Legends, takmičarskoj strateškoj igri. Igra za Nongshim RedForce, profesionalni tim koji podržava jedna od najvećih južnokorejskih prehrambenih kompanija.
Putanja njegove karijere odražava širi preokret u načinu na koji Južna Koreja gleda na same video igre.
Oštar prekid i zaokret
U oktobru ove godine, predsednik Li Dže Mjung je izjavio da „igre nisu supstance koje izazivaju zavisnost“. To je oštar prekid u odnosu na 2013. kada je postojao zakonski pritisak da se igre klasifikuju kao jedna od četiri glavne društvene zavisnosti, pored droga, kockanja i alkohola.
Pomak je praćen brzim rastom. Između 2019. i 2023. domaće tržište igara proširilo se za 47 odsto i vredelo je 22,96 biliona vona (oko 13 milijardi dolara). Izvoz industrije je u tom periodu porastao za 41 odsto na 10,96 biliona vona. Tržište je činilo skoro dve trećine celokupnog korejskog izvoza sadržaja, daleko premašujući bilo koji drugi kulturni sektor, uključujući K-pop.
Deo tog ekosistema je esport: organizovano takmičarsko igranje usredsređeno na profesionalne lige i timove. U 2023. godini, sektor je vredeo oko 257 milijardi vona. To je mali deo šire industrije, ali onaj koji ima ogromnu ulogu kao demonstrator i marketinški motor, oblikujući način na koji se igre promovišu, sponzorišu i konzumiraju.
Koreja je sada četvrta na svetu po učešću na tržištu igara, iza Sjedinjenih Država, Kine i Japana.
Od policijskog časa do kulturnog fenomena
Za zemlju koja je nekada primoravala tinejdžere da se isključe sa interneta u ponoć, promena je dramatična. Gejming se sada tretira kao legitiman posao i strateška industrija.
Transformacija ima korene krajem 1990-ih, kada je Južna Koreja izašla iz azijske finansijske krize i značajno investirala u širokopojasnu infrastrukturu. Internet kafići, poznati kao PC bangs, brzo su se proširili kao neformalni društveni prostori. Danas ih širom zemlje posluje oko 7.800.
Do kraja 2000-ih, profesionalni mečevi StarCraft-a, još jedne strateške igre, punili su stadione. Stvorene su lige, a velike korporacije, uključujući Samsung, SK Telecom i KT, počele su da sponzorišu timove.
Danas, programi usmereni na esport postoje u desetak škola i univerziteta, a još mnogo institucija nudi diplome vezane za igre. Završne faze jednog velikog turnira nedavno su emitovane na televiziji, a navijači prate igrače poput pop idola.
Jedan posto šanse za uspeh
U akademiji Nongšim esport u okrugu Guro, zapadnom Seulu, sobe za trening su kompaktne i potpuno bele. Tinejdžeri i mladi odrasli se grbe nad svojim ekranima u gotovo tišini dok treneri lebde između stolova dajući tiha uputstva. Ovde se grade snovi, mada za nekolicinu odabranih.
Evans Oh, izvršni direktor kompanije Nongšim esport, koja upravlja akademijom, kaže za Guardian da samo oko jedan do dva posto polaznika postanu profesionalni igrači ili obezbedi srodne poslove u esportovima. Kaže da ta stopa „nije tako niska, ali nije ni tako visoka“. Od otvaranja 2018. godine, proizvela je 42 profesionalca.
Obuka u takvim akademijama može ličiti na elitni sport, sa dugim danima posvećenim igranju, video analizi i timskoj strategiji, uz psihološki trening.
Šestocifrene plate
Vrhunski igrači mogu zaraditi značajne šestocifrene iznose u američkim dolarima kroz kombinaciju plata, novčanih nagrada i sponzorstava.
U nedavnoj anketi Ministarstva prosvete među učenicima, profesionalni igrači su rangirani na petom mestu među željenim poslovima za dečake u osnovnoj školi. Karijere su, međutim, kratke, često se završavaju pre 30. godine. Vremenski okvir je dodatno sažet za korejske muškarce zbog obavezne vojne službe.
Vlada sada svoju ulogu svodi na balansiranje rasta i zaštite. Sedam državnih „centara za lečenje“ deluje širom zemlje za mlade koji su previše uronjeni u igre. Centri nude konsultacije u partnerstvu sa bolnicama.
Standardni ugovori za mlade igrače ograničavaju zvanične sate treninga, što zvaničnici opisuju kao napor da se obezbedi zdrava konkurencija.
