Akcionari širom sveta uživali su u još jednoj sjajnoj godini. Berze u Americi, Evropi, Indiji i Japanu trebalo bi da završe 2025. na ili blizu rekordnih maksimuma. Neke se, čak, približavaju trećoj uzastopnoj godini dvocifrenih dobitaka.
Sve to odražava rastući optimizam investitora u pogledu potencijala veštačke inteligencije za ostvarivanje profita.
Međutim, brojke potcenjuju koliko je godina bila turbulentna za učesnike na tržištu. U aprilu se globalni finansijski sistem našao na ivici krize nakon što su Trampove carine pretile da preokrenu svetsku trgovinu. Tokom godine, nekoliko dugogodišnjih trendova je puklo ili krenulo unazad.
Magazin Economist je izdvojio pet najznačajnijih tržišnih dešavanja u 2025. godini.
Poljuljana vera u Ujka Sema
Nakon što je Tramp objavio svoje carine cene akcija su pale. Investitori su se plašili za bezbednost državnih obveznica i prodali su i njih. Kako su cene obveznica padale, prinosi su rasli, što je u teoriji trebalo da podrži dolar. Umesto toga, uznemireni trgovci su se rešili valute.
Tramp je odgovorio, otkazujući ili odlažući većinu svojih mera. Trezorske obveznice i dolar su se stabilizovali, a američka berza je nastavila svoj uspon. Ipak, vera u Ujka Sema nije obnovljena.
Muzičke stolice na berzi
Američke akcije su na početku godine izazivale zavist celog sveta. Njihove cene su porasle za 26 posto u 2023. i 23 posto u 2024. godini, u poređenju sa 14, odnosno dva posto za akcije koje se kotiraju na drugim razvijenim tržištima.
Ova godina je prekinula taj pobednički niz, uprkos američkoj poziciji u srcu buma veštačke inteligencije.
Slabiji dolar jedan je od razloga. Uz to, u Evropi je došlo do preokreta. Berze u bivšim „perifernim“ zemljama su nadmašile one u „jezgru“. Istakle su se Grčka, Italija, Španija i Poljska. Nekada problematične banke su se posebno dobro snašle.
Kamatne stope su pale; prinosi obveznica ne toliko
Protekla 2025. bila godina sve ublaženije monetarne politike među glavnim svetskim centralnim bankama. Američke Federalne rezerve su tri puta smanjivale kamatne stope, kao i Banka Engleske. Evropska centralna banka i Banka Kanade su se odlučile za četiri smanjenja.
Dugoročni prinosi obveznica određuju troškove zaduživanja za veliki deo hipotekarnog, državnog i korporativnog duga. Ipak, oni su pali daleko manje ili su porasli.
To je izazvalo strahovanja da centralni bankari prerano smanjuju kamatne stope i da se vlade zadužuju neodrživo. Oba povećavaju rizik da će inflacija ponovo porasti, erodirajući stvarnu vrednost valuta i suverenog duga.
Bitkoin nije digitalno zlato
Donedavno se na bitkoin gledalo kao na sigurnu luku. Ovo „digitalno zlato“ navodno je nudilo nudi zaštitu od inflacije i rasipništva vlade pošto je van dometa centralnih banaka.
Ispostavilo se da investitori više vole pravu stvar. Od početka 2025. godine cena zlata je porasla za preko 60 odsto. Bitkoin je, nasuprot tome, pao za 7 posto. Uz to je doživeo pad od vrhunca do najniže vrednosti od preko 30 posto u oktobru i novembru. Umesto da traže digitalne alternative žutom metalu, investitori su se okrenuli tradicionalnijim zamenama. Srebro je prošlo čak i bolje od zlata, više nego udvostručivši vrednost ove godine.
Privatna tržišta postaju manje popularna
Za razliku od 2010-ih, privatne investicione firme sada rastu sporije. Prema podacima kompanije PitchBook, prikupile su oko 900 milijardi dolara svežeg kapitala u prva tri kvartala 2025. godine. Ako bi se ta stopa održala do kraja godine, to bi označilo četvrti uzastopni pad prikupljanja privatnog kapitala od vrhunca 2021. godine.
Prikupljanje sredstava je delimično usporeno zato što je postalo teže kupovati i prodavati kompanije u privatnom vlasništvu. Takve transakcije se obično oslanjaju na dug, čije je servisiranje sada mnogo skuplje nego 2021. godine.
