Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević najavila je da će do kraja godine u katastar nepokretnosti biti upisano između 600.000 i 800.000 objekata, uz poruku da se postupci evidentiranja ubrzavaju i da su prioritet porodični stambeni objekti.
Gostujući na RTS-u, ministarka je istakla da svi sistemi uključeni u sprovođenje Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima funkcionišu punim kapacitetom. U postupku učestvuju Agencija za prostorno planiranje i urbanizam i Republički geodetski zavod, a cilj je da se veliki broj prijava obradi uz pravnu sigurnost svakog pojedinačnog upisa.
Pravni kvalitet važniji od brzine
Prema rečima Sofronijevićeve, građani očekuju brzo rešavanje svojih zahteva, ali država insistira da svaki upis bude pravno održiv.
„Ključna poruka je da se ubrzavaju mnogi postupci i da će mnogi građani vrlo brzo dobiti potvrdu o upisu. Međutim, cilj nije samo brzina, već da svaki upis prava svojine bude pravno valjan i neoboriv“, poručila je ministarka.
Takav pristup, kako je ocenila, trebalo bi da obezbedi veću pravnu sigurnost vlasnicima nekretnina i smanji mogućnost budućih sporova.
Više od 2,5 miliona prijava
Program evidentiranja izazvao je veliko interesovanje građana. Do sada je podneto oko 2,5 miliona prijava, ne računajući objekte u javnoj svojini i verske objekte, što predstavlja najveći projekat ove vrste u istoriji Srbije.
Ministarka je podsetila da su se u prvim mesecima primene zakona pojavili tehnički problemi. Najčešći razlog za usporavanje postupka bile su nepravilno popunjene prijave, koje automatski izlaze iz daljeg procesa obrade dok se podaci ne usaglase.
Pojačani kapaciteti i prioritet za porodične kuće
Na početku primene zakona zahteve su obrađivala svega 23 službenika, koji su izdali više od 200.000 potvrda. U međuvremenu je angažovan dodatni broj zaposlenih kako bi se ubrzala obrada predmeta.
Najveći broj prijava odnosi se upravo na porodične stambene objekte, zbog čega su oni dobili prioritet u rešavanju.
Kako je objasnila Sofronijevićeva, država želi da najpre reši slučajeve koji predstavljaju trajno stambeno pitanje građana, dok će posebni delovi objekata – stanovi, poslovni prostori i garaže – biti intenzivnije obrađivani u narednom periodu.
Problemi sa digitalnim planovima u većim gradovima
Jedan od razloga sporijeg rešavanja zahteva za stanove u urbanim sredinama jeste usklađivanje digitalnih zoning planova, posebno kada je reč o obračunu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Ministarka očekuje da će ti problemi biti prevaziđeni, što bi trebalo da omogući ubrzano rešavanje prijava za stanove u višeporodičnim zgradama tokom narednih meseci.
