Upotreba alternativnih goriva predstavlja ključni element Titanovih ciljeva dekarbonizacije. Udeo alternativnih goriva u Titan postrojenjima u Grčkoj u 2024. godini iznosio je 39,3%, dok je prosečan udeo u Evropskoj Uniji oko 58%, prema CEMBUREAU izveštaju za 2023. godinu. I dok u svetu raste upotreba alternativnih goriva, u Srbiji cementara u Kosjeriću koja je u vlasništvu Titana, godinama pokušava da za to dobije dozvolu. Za nju to je jedini način da očuva konkurentnost, ali i obezbedi dugoročnu održivost poslovanja.
Cementara planira da postepeno poveća korišćenje alternativnih goriva u skladu sa kapacitetom peći i karakteristikama goriva. Naravno, uz stalnu kontrolu procesa. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu je urađena, a po dobijanju saglasnosti moći će da koristi samo komunalni i neopasni industrijski otpad.
„Titan grupa je od kupovine cementare u Kosjeriću 2002. godine, u zaštitu životne sredine uložila oko 30 miliona evra. Trenutno smo u postupku dobijanja dozvole za upotrebu alternativnog goriva proizvedenog iz komunalnog otpada, koje je standard u poslovanju, a koje će pomoći u smanjenju upotrebe fosilnih goriva, emisije CO2 i otpada na deponijama, kao i pojeftinjenju proizvodnje. Medicinski, radioaktivni i opasni industrijski otpad nisu obuhvaćeni studijom i neće se koristiti u Cementari Kosjerić. Prethodna faza u postupku je bio javni uvid koji je završen krajem aprila“, rekao je novinarima, prilikom obilaska cementare Miroslav Gligorijević, generalni direktor cementare u Kosjeriću.
Pokušaji dobijanja dozvole za korišćenje alternativnog goriva, koju odavno imaju ostale cementare u Srbiji, traje više od deceniju, pre svega zbog neodobavanja lokalne samouprave.
„Cementara u Kosjeriću od 2013. pokušava da obezbedi dozvolu za alternativno gorivo koje je osnovni alat u cementnoj industriji za smanjenje emisije CO2. Dobili smo saglasnost na tadašnju Studiju uticaja na životnu sredinu za korišćenje alternativnih goriva. Ta saglasnost je posle pet-šest godina analize, pritužbi, dorada potpisana u jeku kampanje za lokalne izbore u Kosjeriću i tako postala vruća politička tema. Rezultat je bilo storniranje saglasnosti“, rekao je Gligorijević.
Korišćenje alternativnog goriva za poslovanje značilo bi manje izdatke, jer se trenutno se upotrebljava petrol-koks, koji je najveći direktni trošak cementare.
„Alternatvna goriva se u razvijenim i ekološki osvešćenim zemljama koriste već decenijama. I koriste se sve više jer omogućavaju smanjenje emisije CO2, kao i bezbedno zbrinjavanje velikih količina otpada“, naglasio je on.
Cementara u Kosjeriću neće postati spalionica otpada, jer će se alternativno gorivo koristiti isključivo za proizvodnju cementa.
Gligorijević je objasnio da se u pećima neće spaljivati neprerađeni otpad, već gorivo pripremljeno iz prethodno obrađenog otpada koji je pogodan i bezbedan za kontrolisano sagorevanje, sa niskim emisijama. Zbog visokih temperatura u procesu proizvodnje pepeo se vezuje za kristalne rešetke materijala koji se peče i postaje sastavni deo proizvoda, pa neće biti ni deponija pepela.
„Radili smo projekat za korišćenje komunalnog i neopsanog industrijskog otpada za gorivo“, kaže direktor cementre u Kosjeriću i naveo da je korišćenje ove vrste goriva u skladu sa principima cirkularne ekonomije.
„Neće biti novih deponija„
Plan je da se alternativno gorivo priprema u blizini regionalnih deponija, što znači da neće biti dovoženja i prerade otpada u Kosjeriću.
„Neće biti novih deponija. Organizovaćemo proizvodnju u blizini neke regionalne deponije gde ima materijala koji imaju visoku toplotnu vrednost, a ne mogu da se iskoriste za reciklažu. Bila je idealna deponija Duboko, ali sada se razmišlja o budućoj deponiji u Kleniću“, naglasio je Gligorijević.
Kako je ukazao, da je svojevremeno cementara u Kosjeriću u nekom razumnom roku dobila dozvolu za korišćenje alternativnog goriva, do sad bi sa deponije Duboko bilo zbrinuto bar pola miliona tona otpada.
„Kad dobijemo dozvolu biće potrebno dve do tri godine da počne upotreba alternativnog goriva. Tek treba da se napravi postrojenje za doziranje pripremljenog alternativnog goriva, da se obezbede izvori snabdevanja. Verovatno ćemo tražiti partnerstvo sa nekom od regionalnih deponija odakle bi preuzimali materijal, pre sortiranja, pripreme i deponovanja. Mi možemo da potrošimo, u okviru projekta koji razmatramo, oko 30.000 tona alternativnog goriva iz otpada godišnje. To može da pomogne nekoj deponiji u okolini da se reši dela smeća“, rekao je Gligorijević.
Procene pokazuju da oko 600.000 tona otpada godišnje završi na divljim deponijama, jer oko 13% teritorije Srbije nema organizovano prikupljanje otpada.
Titanova cementara u Solunu, u gusto naseljenom području, na nekoliko kilometara od centra grada i obale, blizu zaleđa grada koje ima razvijenu poljoprivredu, u proizvodnji već koristi oko 40 odsto alternativnog goriva koje se sprema na obližnjim deponijama, bez posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Decenijski primeri korišćenja alternativnog goriva su Holcimove cementare u Austriji i Češkoj koje u proizvodnji koriste do 95 odsto, odnosno i do 100 odsto tog goriva.
„Investicije u zaštitu životne sredine se nastavljaju. Prethodna velika investicija, ugradnja filtera, značajno unapredila zaštitu vazduha, a na kraju ove ili početkom naredne godine završićemo novo postrojenje za smanjenje emisije azotovih oksida. Naše emisije su višestruko niže od propisanih graničnih vrednosti, što su potvrdile i kontrole Agencije za zaštitu životne sredine, na meračima koji se naleze u neposrednoj blizini cementare“, istakao je Gligorijević.
Merenja Agencije za zaštitu životne sredine zapravo pokazala da cementara nije uzrok povećanog zagađenja vazduha tokom zime, već da je razlog verovatno grejna sezona tokom koje se koriste drvo, ugalj i druge vrste goriva, jer je nivo zagađenja bio isti i kada je cementara radila i kada je zimi po četiri do šest nedelja van pogona.
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
Gligorijević je dodao da je cementara izgradila i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, jedno od prvih te vrste u Zlatiborskom okrugu.
„Postrojenje ima mogućnost za tretman i atmosferskih voda, ali i tretman sanitarnih voda. Voda koji prođe tretman u tom postrojenju je čistija od vode koja se uzima iz reke Skrapež za hlađenje u proizvodnji. Zbog toga smo odlučili da vodu više ne vraćamo u Skrapež, već se vraća u rezervoar i kruži u sistemu i koristi za industrijsko hlađenje, a samo se manje od pet odsto potreba za vodom se zahvata iz reke“, objasnio je on.
Cementara je finansijski pomogla i gašenju dve kotlarnice na ugalj i jedne na mazut u osnovnoj i srednjoj školi i Domu zdravlja u Kosjeriću koji su priključeni na gradsku toplanu.
Nova investicija je i solarna elektrana, od dva megavata, koja će se graditi za sopstvene potrebe. Počela je priprema projektne dokumentacije, za investiciju vrednu dva miliona evra. Za početak bi trebalo da zadovolji oko 10 odsto potrošnje energije potrebne cementari.
Sporazum o korišćenju pepela iz termoelektrana
Cementara sa Elektroprivredom Srbije (EPS) ima sporazum o korišćenju pepela iz termoelektrana, ali za realizaciju potrebno je da se najpre organizuje logistika, tojest povećaju kapaciteti utovara i prevoza. EPS sa cementarom u Kosjeriću ima i potpisan memorandum o istraživanju istorijskih naslaga pepela.
„Titan Grupa poseduje tehnologiju za preradu pepele sa deponija, koju je kupio pre više od 10 godina, a koja omogućava razdvaja nesagorelog i sagorelog dela pepela koristi za građevinski materijal. Tehnologija je dosta skupa i u ovom momentu to nije rešenje za Srbiju, ako takse za CO2 i dalje budu nastavile da rastu i kad se po Evropi potroše izvori pepela otvoriće se mogućnost da se i iz Srbije prerađije pepeo sa deponija“, reko je Gligorijević.
Titan već ima takva postrojenja u Poljskoj i Velikoj Britaniji koja tretiraju pepeo sa deponija zatvorenih termoeletrana.
- Redefinisanje snage
- Maskov Neuralink procenjen na 42 milijarde dolara
- Antisocijalni vek je počeo: Ljudi se sve manje druže, sve se manje viđaju
- Tramp sprema novi talas carina: Na udaru više od 60 zemalja
- Katastar ubrzava upis: Do kraja godine planirano od 600.000 do 800.000 novih rešenja
Cementara u Kosjeriću trenutno ima oko 200 zaposlenih, da godišnje proizvodi od 630.000 do 700.000 tona cementa. Ova godina je u znaku jubileja – 50 godina uspešnog poslovanja.
„Naš promet sa dobavljačima iz Kosjerića je 14 miliona evra godišnje, a donacije lokalnoj samoupravi godišnje budu između 300.000 i 500.000 evra i to za podršku projektima u obrazovanju, zdravstvu, sportu i kulturi. Skoro pola miliona evra je godišnji doprinos budžetu opštine. Svaki treći dinar lokalnih prihoda opštinskog budžeta dolazi iz fabrike“, istakao je Miroslav Gligorijević.
Cementara u Kosjeriću deo je Titan Grupe koja proizvodi cement u 10 zemalja, posluje u 25 država i zapošljava više od 6.000 radnika. Godišnje proizvode oko 27 miliona tona cementa i srodnih građavinskih materijala.
