Američki tehnološki gigant Meta planira da prikupi čak 95 milijardi dolara na tržištu kapitala. Novac je namenjen razvoju infrastrukture za veštačku inteligenciju. Ambiciozan plan pokazuje koliko je trka za AI postala skupa, ali otvara i pitanje koliko dugo investitori mogu da finansiraju ovakav tempo ulaganja.
Kompanija Meta Platforms, vlasnik Fejsbuka, Instagrama i WhatsAppa, priprema jedan od svojih najambicioznijih finansijskih poduhvata. Cilj je prikupljanje 95 milijardi dolara za izgradnju infrastrukture koja bi trebalo da podrži narednu fazu razvoja veštačke inteligencije.
Prema informacijama koje prenosi CNBC, plan predviđa prikupljanje 35 milijardi dolara kroz javne ponude akcija uz posredovanje investicionih banaka. Dodatnih 60 milijardi dolara trebalo bi da bude obezbeđeno kroz program postepene prodaje akcija na tržištu.
Ovakav model finansiranja omogućio bi kompaniji da obezbedi značajan kapital, a da pritom rasporedi prikupljanje novca tokom dužeg perioda.
Međutim, emisija novih akcija može da smanji procentualno vlasništvo postojećih akcionara. Zato će investitori pažljivo pratiti ne samo veličinu ulaganja već i njihovu buduću isplativost.
Nvidia, AMD i Broadcom zainteresovani za ulaganje
Posebnu pažnju privukla je informacija da su kompanije Nvidia, AMD i Broadcom pokazale interesovanje za kupovinu Metinih akcija u vrednosti do pet milijardi dolara.
Reč je o kompanijama koje imaju ključnu ulogu u razvoju čipova i drugih komponenti potrebnih za rad naprednih AI sistema.
Njihovo potencijalno ulaganje moglo bi da bude značajno iz dva razloga. Meta bi dobila dodatnu finansijsku podršku, dok bi proizvođači čipova dodatno učvrstili poslovne veze sa jednim od najvećih kupaca računarske infrastrukture.
Ipak, iskazano interesovanje ne znači da su ulaganja već ugovorena.
Četiri superklastera i ogromna potrošnja energije
Meta namerava da prikupljeni kapital usmeri u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, razvoj aplikacija i nove poslovne mogućnosti. Među prioritetima su AI agenti, napredni računarski sistemi i poslovanje povezano sa centrima podataka.
Kompanija trenutno razvija četiri velika računarska kompleksa, poznata kao superklasteri. Svaki bi trebalo da ima kapacitet veći od jednog gigavata.
To pokazuje da razvoj veštačke inteligencije više nije samo pitanje softvera i algoritama. Sve važniji postaju pristup električnoj energiji, izgradnja data centara, nabavka čipova i dugoročna infrastruktura.
Meta očekuje da će tokom 2026. gotovo udvostručiti ukupne infrastrukturne kapacitete u odnosu na prethodnu godinu.
Prihodi rastu, ali investitori imaju razlog za zabrinutost
Najnoviji poslovni rezultati pokazuju da Meta i dalje ostvaruje snažan rast prihoda.
U trećem tromesečju prihodi su povećani za 26 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, na 64,6 milijardi dolara. Time su premašena očekivanja analitičara od 63,37 milijardi dolara.
Ipak, dobri prihodi nisu bili dovoljni da otklone zabrinutost investitora.
Problem predstavljaju negativan slobodan novčani tok i sve veći troškovi razvoja infrastrukture.
Meta sada očekuje kapitalne izdatke između 135 i 145 milijardi dolara tokom 2026. godine. Donja granica prognoze povećana je sa prethodnih 130 milijardi dolara.
To znači da kompanija sve veći deo svojih finansijskih resursa usmerava u projekte čiji puni komercijalni efekti tek treba da se pokažu.
Veštačka inteligencija pokreće investicioni ciklus vredan bilione dolara
Metini planovi deo su mnogo šireg trenda u globalnoj tehnološkoj industriji.
Microsoft, Alphabet, Amazon i drugi tehnološki giganti ulažu ogromna sredstva u računarsku infrastrukturu. Njihov cilj je da obezbede kapacitete za razvoj i korišćenje sve naprednijih AI modela.
Prema proceni Goldman Saksa navedenoj u izvornoj informaciji, globalna kapitalna ulaganja povezana sa veštačkom inteligencijom mogla bi da dostignu 7,6 biliona dolara između 2026. i 2031. godine.
Takav investicioni ciklus mogao bi da promeni čitave industrije. Korist neće imati samo proizvođači čipova već i kompanije iz energetike, građevinarstva, telekomunikacija i industrijske automatizacije.
Istovremeno, raste rizik da očekivani prihodi od AI tehnologija neće dovoljno brzo opravdati izuzetno visoke troškove.
Ključno pitanje: Kada će se ulaganja isplatiti?
Meta ima snažan oglašivački biznis koji joj omogućava finansiranje velikih projekata. Ipak, planirano prikupljanje kapitala pokazuje da čak i najveće tehnološke kompanije traže dodatne izvore novca za AI ekspanziju.
Kompanija namerava da koristi kombinaciju operativnog novčanog toka, zaduživanja sa investicionim kreditnim rejtingom, strateških partnerstava i kapitala prikupljenog prodajom akcija.
Za investitore će presudno biti koliko brzo nova infrastruktura može da donese dodatne prihode, veću produktivnost i održiv rast profitabilnosti.
- Savet mladima: Čovek neće biti najinteligentnije biće i ljudskom geniju je kraj
- Tehnomanija i Banka Poštanska štedionica: kupovina do 24 rate bez kamate
- Meta planira da prikupi 95 milijardi dolara: Trka za dominaciju u veštačkoj inteligenciji sve skuplja
- Zašto oni koji najbolje poznaju tehnologiju počinju da se isključuju sa interneta?
- Mask obezbedio 40 milijardi dolara za SpaceX: Da li AI industriji preti dužnička kriza?
Upravo tu leži najveća neizvesnost aktuelnog AI investicionog talasa.
Tehnološke kompanije više se ne takmiče samo u tome ko će razviti najnapredniju veštačku inteligenciju. Sve više se takmiče i u tome ko može da obezbedi dovoljno kapitala, energije i infrastrukture da tu tehnologiju pretvori u profitabilan posao.
