Najnovije ostvarenje Kristofera Nolana, film Odiseja (The Odyssey), započeo je svoj bioskopski život sa procenjenih 124,5 miliona dolara od prodaje karata na američkom tržištu i dodatnih 139,6 miliona dolara širom sveta. Ovaj rezultat ne samo da je nadmašio premijerni vikend hit filma Openhajmer, već predstavlja i najbolje Nolanovo otvaranje još od 2012. godine i Uspona mračnog viteza.
Holivudom vladaju franšize i to se ne postavlja u pitanje, pa je i Kristofer Nolan uspeo da jedno od najstarijih dela svetske književnosti pretoči u blokbaster sezone. Produkcijska kuća Universal preuzela je ogroman finansijski rizik sa budžetom od 250 miliona dolara, ali se ime režisera još jednom pokazalo kao najjači magnet za publiku.
Ime Kristofera Nolana iza kamere danas privlači publiku više od bilo koje holivudske glumačke zvezde, a pomama za njegovim najnovijim filmom išla je dotle da su karte za specifični IMAX 70 mm format puštene u prodaju čak godinu dana unapred. Kako bi odgovorili na nezapamćene zahteve publike, bioskopi širom sveta bili su primorani da uvode vanredne projekcije u ponoć i tri sata ujutru.
Glavne uloge tumače Met Dejmon kao Odisej, Tom Holand kao Telemah, En Hatavej kao Penelopa i Zendaja u ulozi Atine. Iako je podela uloga, kao što je Lupita Njongo kao Jelena Trojanska i Eliota Pejdža, naišla na poprilično oštre kritike pojedinih konzervativnijih komentatora (oglasio se čak i ilon Mask), to nije imalo nikakav uticaj na komercijalni uspeh filma.
Visokih 95 procenata pozitivnih ocena osvanulo je na sajtu Rotten Tomatoes što je samo dodatna podrška Nolanu i njegovoj trenutnoj vladarskoj poziciji u holivudskoj kinematografskoj ponudi.
Tehnološki premijum format
Pošto je ovo prvi Nolanov film u potpunosti snimljen IMAX kamerama, ovaj format je doprineo zaradi tako što je inkasirao 29,6 miliona dolara u Sjedinjenim Američkim Državama i 51,8 miliona dolara na globalnom nivou. Iako samo 41 bioskop na svetu ima tehničke mogućnosti da prikaže film u originalnom IMAX 70 mm formatu na traci, te dvorane su same ostvarile fascinantnih 6,3 miliona dolara prihoda. Rič Gelfond, glavni izvršni direktor kompanije IMAX, potvrdio je da je „ovaj format uspeo da transformiše običnu filmsku premijeru u globalni kulturni događaj i da su karte za pojedine bioskope uveliko rasprodate čak i za petu nedelju prikazivanja unapred“.
Ovaj fenomen se direktno odrazio na celu industriju, pa bioskopi u SAD ove godine beleže rast prodaje od 10,4 odsto u odnosu na prethodnu, a čitav sektor sa pravom očekuje prvu godinu sa zaradom od 10 milijardi dolara na domaćem terenu još od perioda pre pandemije.
Atlantski raskorak i ekonomska realnost bioskopa
Dok američko bioskopsko tržište ove godine slavi povratak masovnim blokbasterima i prijavljuje dvocifreni rast, evropske bioskopske dvorane funkcionišu po znatno drugačijem, složenijem ekonomskom modelu koji se ne može osloniti isključivo na holivudske spektakle.
Glavni pokretač zarade sa druge strane Atlantika su globalni blokbasteri i tehnološki premijum formati, dok se u Evropi profit ostvaruje balansom između holivudskih naslova i većih nacionalnih, lokalnih produkcija. Struktura publike u SAD pokazuje visoku zavisnost od mlađih gledalaca i velikih franšiznih naslova, dok evropsko tržište privlači tradicionalniju, stariju publiku sa izraženim afinitetom prema autorskom filmu. Shodno tome, stabilnost prihoda u Americi direktno zavisi od skupe cene karata i ekstremne potrošnje hrane i pića po gledaocu, dok se u Evropi ta stabilnost osigurava kroz postepenu amortizaciju cena ulaznica i stabilan udeo domaćeg filma koji redovno drži preko 30 procenata tržišta.
Zato je američki model poslovanja, koji drže centralizovani lanci bioskopa poput kompanije AMC, izrazito usmeren na masovni uvodni vikend i brzu eksploataciju hita, dok je evropsko tržište, prema podacima Međunarodne unije bioskopa (UNIC), fragmentisano na 39 različitih teritorija sa specifičnim navikama. Dok američko tržište rasta na krilima naslova kao što je „Odisej“, evropske zemlje poput Nemačke, Italije i Danske beleže stabilnost i rast zahvaljujući sopstvenoj privredi i lokalnim komedijama koje neretko na domaćem terenu nadmaše najskuplje američke spektakle. Tako to radi Evropa.
Šta za sada kažu cenjene recenzije?
Paralelno sa komercijalnim trijumfom na blagajnama, film je podigao popriličnu prašinu i među najuticajnijim filmskim kritičarima. Prve recenzije složne su u oceni da je reč o jednom od najambicioznijih i tehnički najsavršenijih ostvarenja u modernoj kinematografiji.
- The Guardian (Piter Bredšo): Istaknuti kritičar ocenio je film najvišom ocenom i istakao da Nolan ovim delom prelazi na „bogovski nivo“ filmskog stvaralaštva, „reinterpretirajući helensku legendu kao kolosalni mit o posleratnom razočaranju i generacijskom bolu od PTSP-ja“.
- The New York Times: List opisuje „Odiseja“ kao anomaliju u svetu savremenih visokobudžetnih projekata, usmerenu na pametno i promišljeno ostvarenje koje nosi privlačnost i šarm klasičnog, starog Holivuda.
- The Telegraph i The Times: Britanski kritičari proglasili su „Odiseja“ za apsolutni „film godine“ i „remek-delo u svakom mogućem smislu“, hvaleći hrabrost da se antički ep obradi bez podilaženja modernim blokbaster klišeima.
- The Hollywood Reporter i LA Times: Ipak, nisu svi prikazi prošli bez rezervi. Uputili su zamerke na račun donekle „neravnog“ ritma u središnjem delu i prevelikog slobodnog krojenja Homerovog i Vergilijevog originalnog teksta kako bi se priča prilagodila Nolanovim standardnim temama sećanja i prolaznosti vremena.
Reč publike
Kada je reč o konkretnim brojkama i zvaničnim rejtinzima na referentnim platformama, „Odisej“ je postao jedno od najbolje ocenjenih filmskih ostvarenja u novijoj istoriji:
- Rotten Tomatoes: Zvanični kritički skor (Tomatometer) drži izuzetno visokih 96% pozitivnih ocena, što ovaj film postavlja na sam vrh Nolanove filmografije, odmah iznad hitova The Dark Knight (94%) i Oppenheimer (93%).
- CinemaScore: Publika u bioskopima je nakon premijernih gledanja filmu dodelila najvišu ocenu „A“, što garantuje odličan odziv i stabilnu posetu na blagajnama tokom ostatka leta.
- Empire: Čuveni filmski magazin dodelio je ostvarenju maksimalnih pet zvezdica, uz zaključak da je ovaj film „sama definicija epike“.
„Uprkos pojedinim javnim polemikama oko izbora glumačke ekipe, kritičari i publika se slažu da poslednjih 30 minuta filma, gde se akcija, muzika Ludviga Goransona i emotivni rasplet spajaju sa neverovatnom preciznošću, predstavlja jedan od najupečatljivijih završetaka u istoriji moderne kinematografije“ kaže holivudska reč kritike.
Ali, pored stvaralačkog, autorskog i filmskog, posebno zanimljiv spekt ovog filma je ceo talas komentara i analize koje se tiču one „poslovne“, „liderske“ ili „psihološke“ poruke filma. Veliki straogrčki ep Odiseja nije bio samo Nolanu inspiracija da se osmeli i Odisejevo putovanje kući postavi na filmsko platno, već je pokrenuo lavinu zaključaka o dobrom liderstvu, timovima, istrajnosti, poverenju, lojalnosti, ambiciji, moći, veri u poredak. Već se nižu redovi psiholoških analiza posttraumtskih sindroma, ratnih na prvom mestu, pa i struktura ličnosti koje su spremne da se nose sa „vanzemaljskim“ izazovima. Ipak je to Holivud, pa makar iz pera Homera koga je svetu danas prilagodio Kristofer Nolan lično.
