Ukoliko ste i vi bili među onima koji su, željni društvene interakcije i zabave, pohrlili u bioskope, odmah po njihovom ponovnom otvaranju posle lockdown-a, na jesen 2020. sigurno ste bili obeshrabreni prizorom. Tek poneko popunjeno sedište i sablasno nepostojeći red za kokice i naćose. Činilo se da je vreme bioskopske zabave prošlo i da su ljubitelji filmova prešli na striming platforme. Logično, jer po ceni jedne ulaznice nude ozbiljne filmske kataloge ali i premijere holivudskih hitova. A onda je došao Tom Kruz.
Kao što naćosi iz prodavnice nemaju istu draž kao oni preskupi bioskopski, tako ni filmski spektakli prosto ne izgledaju isto na, uglavnom skromnim, dijagonalama kućnih televizora. Ako ste prošlog leta gledali Top Gun: Maverick, idealno onako kako Bog i Tom Kruz zapovedaju – na IMAX platnu, onda znate o čemu govorimo. Nastavak Top Gun-a je oživeo trend gledanja filmova na velikom platnu nakon pandemije. Skoro kao nekadašnje zlatno doba blokbastera. Mnogi su dovodili u pitanje Kruzov otpor ideji da film odmah pošalje na striming, pripisujući to ludosti njegovog ega. Ali zaradivši preko milijardu dolara na svetskim blagajnama, Kruz se izborio za filmove koji ne traže poznavanje univerzuma od tridesetak povezanih filmova (Marvel, who?).
Barbi
A gde je Maverik stao, Barbi je produžila. Sve i da ste među onima koji ne gledaju televiziju i nemaju naloge na mrežama, nije mogla da vas zaobiđe kampanja za najiščekivaniji letnji film. Sto miliona dolara uloženih samo u marketing budžet, pametno je raspoređeno u najrazličitije segmente i saradnje. Od tematske X Box konzole, kolekcije cipela brenda ALDO, rolere čuvenog proizvođača Impala ali i Barbie Dreamhouse, imanje u Malibuu koje možete iznajmiti preko AirBnb-a i to direktno od Kena.
Očekuje se da film, samo u prvom vikendu prikazivanja, zaradi 80 miliona dolara, dok oni optimističnije tvrde da će brojka biti šestocifrena.
Openhajmer
S druge strane, tu je potpuni antipod, ali jednako iščekivan – „Openhajmer“, o fizičaru Robertu Openhajmeru, tvorcu atomske bombe. Njegova premijera biće istog dana a predviđa se da će, istog vikenda, zaraditi 40 miliona dolara. Suprotstavljanje velikih filmova jedno drugom je američka tradicija, bilo da se radi o „Alienu“ i „Predatoru“ ili „Mothri“ i „Godzili“.
Kontraprogramiranje, objavljivanje dva filma, koji se međusobno veoma razlikuju, u istom danu, predstavlja način da se publika prevuče iz jednog projekta u drugi. Bitka na blagajnama između planetarno popularne lutke i čoveka koji je za sebe rekao da je „Smrt, uništitelj svetova“ je objektivno zabavna. Ali postoji dublje značenje iza filmskog sukoba reditelja Grete Gervig i Kristofera Nolana.
Šta više pogađa ljude?
Naime, on je i svojevrsna metoda da se proceni gde se trenutno nalazi „duša bioskopa“ ali i američke kulture. Oba filma imaju veoma različite filozofije filmskog stvaralaštva. Pristup Gervigove je da se napravi zabavan, pristupačan film za sve, bez obzira da li vole Barbike ili ne. Ali, koji ima i da kaže nešto u vezi sa prirodom perfekcionizma i egzistencijalizma.
S druge strane, Kristofer Nolan, poznat po svojim strogim kinematografskim principima, pomalo je „stereotipni“ autor. On ima tendenciju da snima veoma mračne ali zapanjujuće filmove. Direktno poređenje njih dvoje stvara zanimljiv sukob filmskih teorija i razumevanja onoga što je privlačnije američkoj publici. Posebno u periodu kada su podele i dijametralna suprotnost u porastu svuda u svetu.
Oba filma, svaki na svoj način, govore o tome šta je zapravo smisao života, bilo da to znači uzimanje u obzir nečije smrtnost ili ispitivanje destruktivnih mogućnosti koje menjaju svet. Zato će popularnost filmova Barbi ili Openhajmer pokazati koja od ovih socijalnih strepnji više pogađa ljude. Takoreći, biće to jedan filmski Roršahov test.
Sa strane filmske industrije, koja se još uvek oporavlja od kovida i striminga, ishod Barbi vs. Openhajmer premijere može biti samo pozitivan. Da parafraziramo kultnu rečenicu iz Alien Vs Predator, „ko god pobedi… mi gubimo“ – ko god trijumfuje, bioskop ipak vlada.
