Više
    - Reklama -

    Petina zaposlenih želi da nastavi da radi na daljinu

    Još članaka iz ove rubrike

    U mnogim evropskim zemljama, u Severnoj Americi, Aziji i Australiji, od 30 do 40 odsto različitih vrsta poslova mogu redovno da se obavljaju na daljinu. Ipak, ovakva vrsta rada neće trajno zameniti klasičan, jer takvo poslovanje neće biti moguće ukoliko se kompanija bavi proizvodnjom ili pruža direktne usluge, smatraju istraživači iz Međunarodne organizacije rada.

    Na sličan način razmišljaju i zaposleni, pa je tako najnovije istraživanje agencije „Jugov”, sprovedeno oko godinu dana posle prvih lokdauna, u kojem je učestvovalo 2.027 radnika na daljinu, pokazalo da gotovo polovina (45 odsto) anketiranih želi balans između rada od kuće i onog u kancelariji, piše Politika.

    „Rezultati ukazuju na to da je 42 odsto onih koji obavljaju posao od kuće „umorno od zuma”, ali samo 14 procenata njih hoće da se vrati na rad u punom vremenu kad pandemija završi. Svaki peti ispitanik odgovorio je da ne želi nikad da se vrati,“ navodi se u ovom istraživanju.

    Gotovo polovina anketiranih priželjkuje balans između odlazaka na posao, između jednog i tri dana u nedelji. Kao najčešći razlog za to (51 procenat) naveli su izbegavanje putovanja na posao.

    U 34 odsto slučajeva radnici preferiraju fleksibilnije radne sate. Petina zaposlenih želi da nastavi da radi na daljinu, jer tako mogu duže da spavaju, a 15 odsto jer ne moraju da nose formalnu odeću. Čavrljanje s kolegama je ono što im najviše nedostaje iz kancelarijskog života (43 odsto).

    U načelu, istraživanje pokazuje da rad nikad više neće biti isti kao pre pandemije. Zaposleni traže fleksibilnije poslovno okruženje koje zadovoljava novu ravnotežu rada i života.

    Andrea Glorioso, glavni izvršilac za stručne poslove i javne politike Evropske komisije, nedavno je podsetio da, ako se radom na daljinu upravlja na pravilan način, on može imati više prednosti za radnike.

    „Zaposleni tada ima mogućnost da se bolje usredsredi na rad, da štedi na vremenu jer se ne prevozi do posla“, priznao je on, dok u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) podsećaju da rad od kuće nema samo dobre, nego i loše strane.

    „Radnicima se stvara osećaj otuđenosti, jer više ne mogu direktno među sobom da razgovaraju. Istraživanja pokazuju da to dovodi do pada produktivnosti rada, pa radnik gubi emotivnu i sociološku povezanost sa kompanijom u kojoj je zaposlen“,  naglašava Ranka Savić, predsednica ASNS-a.

    I dok su gotovo sve zapadnoevropske zemlje detaljno precizirale rad od kuće, naši poslodavci su u najvećem broju slučajeva svoje zaposlene tamo gde je to bilo moguće poslali da obavljaju posao od kuće, ali bez prethodno pravno regulisanog statusa, što je dodatni problem u Srbiji, piše Politika.

    Odgovori

    Molimo unesite svoj komentar!
    Ovde unesite svoje ime

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo