Međunarodni kreditori, uključujući Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetsku banku, podržavaju plan vredan 4 milijarde evra za odvikavanje Severne Makedonije od električne energije na ugalj, rekao je šef EBRD za Reuters.
Dogovor, za koji se očekuje da će biti objavljen na COP28 pregovorima o klimi u Dubaiju koji počinju 30. novembra, uključuje plan za zatvaranje dve elektrane na ugalj u zemlji i njihovu zamenu sa 1,7 gigavata obnovljive energije.
„Ugalj u Severnoj Makedoniji predstavlja 40 odsto izvora energije, tako da je veoma važan u ovoj zemlji“, rekla je predsednica EBRD Odil Reno Baso za Reuters.
Nazvan „Investicioni program za energetsku tranziciju“, plan prati slične napore za brže penzionisanje elektrana na ugalj u Južnoj Africi, Indoneziji, Vijetnamu i Senegalu, uz podršku vlada, javnih zajmodavaca i privatnih investitora.
Njegova cena – što je ekvivalentno 2.000 evra za svakog od 2 miliona stanovnika balkanske zemlje – naglašava poteškoće sa kojima se suočavaju mnoge male zemlje ili zemlje sa niskim prihodima u finansiranju tranzicije na čistiju energiju.
Skoplje najzagađeniji grad u Evropi
Ujedinjene nacije su 2018. proglasile glavni grad Severne Makedonije, Skoplje, najzagađenijim u Evropi, a zemlja je godinama radila na tome da se odvoji od uglja. Ali 2021. ponovo je otvorio neaktivnu termoelektranu REK Oslomej na ugalj kako bi smanjio uvoz električne energije. Obe njegove elektrane na ugalj su stare, zastarele i rade na lignit, tip uglja koji najviše zagađuje.
Reno-Baso je rekla da će, pored oko 300-400 miliona evra koncesionog finansiranja, finansiranje doći od multilateralnih zajmodavaca poput Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i privatnog sektora.
Severna Makedonija se pridružila savezu Powering Past Coal Alliance, grupi zemalja posvećenih postepenom ukidanju električne energije na ugalj, 2021. godine. Nakon što je prvobitno cilj bio završetak do 2027. godine, pomerila je datum na 2030. u januaru prošle godine.
Odlaganje i planovi za otvaranje dva nova rudnika uglja zbog zabrinutosti za energetsku bezbednost izazvanu ratom u Ukrajini odražavaju akcije drugih država Evropske unije, ali su izazvale kritike aktivista za zaštitu životne sredine.