Uvodi se ‘zapadnobalkansko pravilo’: Posao u Nemačkoj kroz ‘kartu šansi’

Nemačke vlasti nameravaju da udvostručiti kvotu za useljavanje nekvalifikovanih radnika iz regiona Zapadnog Balkana, stoji u predlogu zakona u koji nemačka novinska agencija dpa ima uvid. Ubuduće bi posao u Nemačkoj trebalo da dobije do pedeset hiljada iz regiona.

U pitanju je takozvano ‘zapadnobalkansko pravilo’, koje predviđa povlašćeni pristup nemačkom tržištu rada za državljane Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova.

Posao u Nemačkoj i bez stručne spreme

Prema važećim zakonima, naime, iz celog sveta se može doseljavati ‘stručna’ radna snaga. Jedino s Balkana ljudi mogu dobiti posao i radnu vizu čak i kad rade izvan struke ili bez stručne spreme.

To pravilo osmišljeno je nakon prvog talasa izbegličke krize 2015. i 2016. godine, pošto su među tražiteljima azila, uz Sirijce, bili i brojni državljani Srbije, BiH i Kosova. Ideja Berlina bila je da se ljudima iz regiona, umesto da bezizgledno traže azil, omogući lakše pronalaženje posla u Nemačkoj.

To nije jedina izmena zakona koja se sprema. Novim pravilima bi se trebalo ‘suprotstaviti dramatičnom manjku radne snage u brojnim branšama’, ocenjuje dpa. U te promene spada i takozvana ‘karta šansi’, odnosno mogućnost da se ljudi naprosto dosele u Nemačku te da tek tu, na licu mesta, traže posao. Za to vreme imaju pravo da rade pola radnog vremena izvan struke kako bi zaradili za život, piše Deutsche Welle.

Bodovanje

Karta šansi bi se, prenosi dpa, trebala dodeljivati po novom sistemu bodovanja svakom ko skupi šest bodova. Četiri boda donosi određena stručna kvalifikacija, tri boda dobro poznavanje nemačkog ili tri godine radnog iskustva, dva boda ukoliko je osoba mlađa od 35 godina, a jedan bod ako je ranije legalno barem šest meseci boravila u Nemačkoj.

Nemačku muče demografske promene i veliki broj upražnjenih radnih mesta. Računa se da je neophodno doseljavanje oko 400.000 ljudi godišnje kako bi ekonomija, zdravstvo i njega starih funkcionisali.

Pri tom se uvek jednim okom gleda na Zapadni Balkan, kao i dalje zavidan rezervoar radne snage. To produbljuje ogromne demografske probleme Balkana, koje su otkrili i poslednji popisi stanovništva.