„Najvažnije je da su građani, u ovim pandemijskim godinama, postali svesniji rizika kojima su izloženi i da sve više u osiguravajućim društvima vide svog partnera. Iako su im se potrebe izmenile, kao i svakodnevni život, osiguvači su to na vreme shvatili i brzom adaptacijom pokazali fleksibilnost. Time je učvršćeno poverenje kod građana, što utisak o uspešnoj godini, dodatno pojačava“, kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije u intervjuu za časopis „Svet osiguranja“.
Na izmaku smo još jedne pandemijske godine. Kako biste ocenili iz ugla sektora osiguranja ovu, nimalo laku, 2021. godinu?
Mora se priznati da se sa ovakvom krizom, kakvu je donela pandemija izazvana koronavirusom, nismo sreli u prethodnih 100 godina. Iako je pandemija gotovo svima donele probleme i minuse, sektor osiguranja je stabilan i beleži rast. Ukupna premija je na kraju drugog kvartala ove godine iznosila nešto više od 60 milijardi dinara, što je rast od 8,2% u odnosu na isti prošlogodišnji period. Podsetiću da je na kraju 2020. godine, premija dostigla nivo od oko 110 milijardi dinara i da je to bio rast od 2,3% u odnosu na godinu dana ranije, iako je to bila prva „pandemijska“ godina. U prvoj polovini ove godine beležimo i poboljšanje strukture premije zbog blagog rasta učešća životnih osiguranja. Tehničke rezerve, koje pokazuju sposobnost društava da isplaćuje štete, na nivou su od oko 220 milijardi dinara. Ono što našim klijentima, građanima, treba da bude najvažnije je da su sredstva investirana u skladu sa zakonom i ne moraju da brinu da li će osiguravajuća društva biti sposobna da ispunjavaju sve svoje obaveze.
Možemo li da poredimo i kako rezultate društava pre i tokom pandemije?
Postoji više faktora koji onemogućavaju poređenje ostvarenih rezultata pre i tokom pandemije, ali nesumnjivo je da je sektor nastavio trend stabilnog rasta. Među faktorima koji otežavaju poređenje je restrikcija kretanja u pandemijskim godinama, što je primera radi dovelo do pomeranja skadenci ugovora osiguranja i premije iz prvog i drugog kvartala u drugu polovinu 2020. godine, zatim zaključenje višegodišnjih imovinskih ugovora osiguranja za krupne infrastrukturne projekte koji su doveli do jednokratnog rasta premije u 2020. godini, odnosno produžen period u kome su se štete prijavljivale usled ugrožene zdravstvene situacije i bezbednosti kretanja, pa su tako u 2021. godini prijavljene i rešene značajne štete nastale u 2020. godini. Dalje, usled razvoja svesti podstaknutog pandemijom i otežanog pristupa državnom zdravstvenom sistemu koji se gotovo isključivo posvetio lečenju virusa COVID-19, došlo je do rasta premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja od oko 18%, a povećana briga za život i zdravlje, dovode do rasta premije. Već tradicionalno i nezavisno od pandemije raste portfelj obaveznog osiguranja autoodgovornosti, kao i imovinskih osiguranja. Sa druge strane, kao direktna posledica pandemije i ograničenog kretanja i transporta, pada premija putnog zdravstvenog osiguranja, osiguranja pomoći na putu, kao i osiguranja povezanih sa aviosaobraćajem (avioodgovornost i avio kasko). Nezavisno od pandemije, a moram i to da naglasim, društva za osiguranje su nastavila sa prilagođavanjem poslovanja regulativi EU. Nastavljene su pripreme za implementaciju direktive Solvency II, za sada se kroz smernice primenjuje direktiva o distribuciji osiguranja. Sve ovo uz dobre rezultate i finansijske pokazatelje predstavlja snažan garant zaštite i sigurnosti svih učesnika na tržištu osiguranja i pre svega ispunjenje osnovne funkcije osiguranja – zaštite od rizika.
Šta su bile glavne aktivnosti Udruženja osiguravača Srbije tokom ove godine? Na čemu ste najviše radili?
Apostrofirao bih nekoliko stvari. Prvo, tu je nastavak naših napora da potpuno digitalizujemo poslovanje, posebno u radu sa MUP-om, što je najvažnije za naše građane. Nedavno smo obezbedili nekoliko stotina hiljada evra za nabavku najkvalitetnije IT opreme za srpsku policiju, koja će policiji omogućiti bržu i kvalitetniju izradu i čuvanje Zapisnika o uviđaju saobraćajnih nezgoda. Korist od toga imaće građani, jer više ne moraju sami da nabavljaju Zapisnike niti da plaćaju za taj dokument, jer policija sada radi sa najkvalitetnijom opremom i, svakako, osiguravajuća društva. Po istom osnovu i sa istim ciljem, a to je digitalizacija uviđajne dokumentacije, uspostavili smo saradnju sa osnovnim javnim tužilaštvima u Beogradu. Dalje, tu je naš rad na novom Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Udruženje je član radne grupe koju je formiralo Ministarstvo finansija i aktivno se radi na formulisanju predloga industrije osiguranja za izmenu tog zakona. Moram da pomenem i da smo sa Udruženjem društava za osiguranje Privredne komore Republike Srpske potpisali Protokol o saradnji, koji predviđa organizovanje edukativnih skupova, u cilju usavršavanja i razvijanja poslova osiguranja.
Približavamo se održavanju petih Srpskih dana osiguranja. Prošle godine su organizovani u onlajn formatu. Šta možemo da očekujemo ove godine i da li će, kao i ranijih godina, biti uključeni stručnjaci iz inostranstva?
Naša je iskrena želja i nada da će ovi Srpski dani osiguranja biti održani u klasičnom formatu, u hotelu „Izvor“ u Aranđelovcu, sa 20-ak predavača i oko 200 učesnika. Tako ih i pripremamo u ovom trenutku. Nadamo se da ćemo biti u mogućnosti da uživo organizujemo Konferenciju, ali se pripremamo i za ostale varijante. Svakako, ispratićemo sve preporuke Kriznog štaba i Vlade Srbije. Što se tiče naših prijatelja iz regiona i inostranstva, svi su radi da ponovo dođu i budu učesnici Srpskih dana osiguranja i još nam niko nije rekao suprotno. Imamo potvrdu učešća predstavnika Svetske banke i drugih relevantnih institucija iz oblasti finansija i osiguranja.
Ove godine je trebalo da bude održana i Skupština Zelene karte u Beogradu koja je trebalo da okupi nekoliko stotina delegata. Da li je poznat novi datum održavanja Skupštine?
Ovde moram prvo da podsetim da je Udruženje osiguravača, na sednici Generalne skupštine Sistema zelene karte, u oktobru prošle godine primljeno za člana Nadzornog odbora Sistema i da je predstavnik UOS imenovan za predsednika Odbora za prijem novih članova Sistema. Tada je, na sednici Nadzornog odbora, odlučeno i da se Udruženju osiguravača dodeli organizacija najvećeg događaja iz delokruga rada Sistema, IMIC (International Motor Insurance Convention) – Međunarodna konvencija autoosiguranja. Rukovodeće telo Sistema je u svojoj odluci otišlo i korak dalje, navodeći da će Udruženje osiguravača Srbije biti organizator ovog prestižnog događaja ili u 2021. godini ili u prvoj narednoj kada se za to steknu uslovi, imajući u vidu situaciju izazvanu pandemijom virusa COVID-19. Na taj način, organizacija dodeljena Udruženju je fiksirana. Skup će biti održan od 1 – 3. juna sledeće godine. Biće to najveći međunarodni događaj iz oblasti osiguranja u Evropi, kojem će prisustvovati više od dve stotine delegata iz 48 država. Time je Udruženju učinjena velika čast i odato značajno priznanje, ali i pružena prilika da na najbolji način predstavi Srbiju, industriju osiguranja i naš rad.
Na osnovu do sada raspoloživih ekonomskih podataka i svih promena koje se dešavaju u svetu i Srbiji, kakva nas 2022. godina očekuje, u pogledu rizika?
Suština je da i dalje treba očekivati ponudu novih ili izmenu postojećih polisa koje treba prilagoditi novonastaloj situaciji. Primera radi, povećana je tražnja ljudi za dodatnom finansijskom sigurnošću u slučaju gubitka posla, već su zbog korone promenjene ili će pretrpeti promene polise životnog osiguranja. Ono što takođe očekujem, a za rešenjima se još traga i na svetskom tržištu, jeste stav da li osiguranje od prekida poslovanja treba da bude obavezno, koje gubitke treba pokriti, da li treba obuhvatiti samo mala i srednja preduzeća. Svakako, jedna od najvećih nepoznanica u naučnim krugovima je da li je i koliko rizik zaraznih bolesti moguće osigurati. U tom pravcu će se osiguranje razvijati u bližoj budućnosti, a naša društva će to pratiti. Takođe, sa otvaranjem prekograničnog saobraćaja, očekuje se snažan oporavak proizvoda osiguranja kod kojih je pandemija uticala na pad prodaje, pre svega putnih osiguranja, osiguranja transporta i pojedinih vidova osiguranja saobraćaja. Uz, naravno, razmatranje mogućnosti uvođenja parametarskog osiguranja od pandemije, koje je svoje začeće imalo u Africi sa bolešću ebole.
_____________________
Glavne teme petih Srpskih dana osiguranja
Šta će biti glavne teme Srpskih dana osiguranja? Ko su najznačajniji domaći predavači?
Pandemiju ne možemo niti želimo da preskočimo. Razgovaraćemo o tome da li smo i šta naučili iz ove pandemije, da li smo i koliko spremni za neku novu ovakvu krizu, kako upravljati tom krizom i kakva je budućnost osiguranja, pre svega životnog. Od ostalih tema bih izdvojio sajber rizike, koji su sve uticajniji, kao i predavanje ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina o prevenciji šteta. Drugog dana Konferencije, organizovaćemo okrugli sto o zdravstvenom osiguranju, njegovoj snazi i mogućnosti da privatna praksa postane partner države. Konferenciju će otvoriti guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, a učešće su, pored predstavnika osiguravača, potvrdili i direktor Pošta Srbije Zoran Đorđević, zaštitnik građana Zoran Pašalić i generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić. Pripremamo i goste iznenađenja, ali neka to za sada ostane tajna.
