Riječki fast food lanac Surf n’Fries otvorio je prvu radnju u SAD i to preko ugovora sa čuvenim Walmart-om.
To je na Facebook-u saopštio Andrija Čolak, vlasnik ovog hrvatskog startapa i najavio još preko 300 radnji koje će ova franšiza otvoriti u SAD.
Kako podsećaju hrvatski mediji, Surf’n’Fries je već ranije potpisao ugovor o franšiziranju svog pomfrita na stadionima u Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj, a njihovi kiosci već su dostupni i u Australiji i mnogim drugim državama (u Srbiji, tj Beogradu od 2019.godine).
Čolak u svom postu naglašava da do sada ni jednom evropskom brandu nije pošlo za rukom da dobije ugovor sa Walmart-om, ali i da su zbog specifičnosti tržišta morali da promene ime “jer „Surf“ u Americi podrazumeva riblje proizvode, a naše pozicioniranje je u „chicken“ segmentu, tako je nastala SURFIN’ CHICKEN”.
“Sve ovo smo uradili sopstvenim snagama, bez spoljnog finansiranja, u doba kada su nam sve radnje bile pozatvarane zbog pandemije te su nam prihodi bili ravni nuli”, kaže Čolak.
Surf’n’Fries, su 2009. osnovali Andrija Čolak i Denis Polić, a spada u pionire hrvatske startap scene. Svoj prvi objekat otvorili su u Rijeci u kojem su pokrenuli prodaju prženih krompirića u originalnoj i inovativnoj ambalaži. Od malog biznisa uspeli su da naprave svetsku priču i još su uvek pionir u franšiziranju hrvatskih brendova hrane.
“Možda je u počecima poslovanja ključ našeg uspeha bio upravo u jednostavnosti. U prvoj smo godini prodavali hiljadu porcija pomfrita na dan, što je bilo enormno za tako malen biznis”, ispričao je nedavno Čolak za Jutarnji list.
“Verujem da je upravo naša originalna ambalaža od samih početaka doprinela popularnosti našeg brenda. Kupci koji su tad kupili Surf ’n’ Fries pomfrit, prošetali bi riječkim Korzom, drugi bi prolaznici primetili atraktivnu ambalažu i vrlo brzo bi i oni stigli po svoju porciju. Tako je naš koncept u vrlo kratkom roku postao vrlo uspešan”, rekao je Čolak i dodao da su inspiraciju za inovativan koncept dobili zahvaljujući riječkom fast foodu koji je poslovao sedamdesetih godina prošlog veka. “Imali su klasičan, belgijski način posluživanja pomfrita, koji su stavili u fišek”, priča on i dodaje da se ljudima svidelo da nose celi obrok u samo jednoj ruci.
