Građani Srbije malo toga znaju o detaljima, pre svega finansijskim, kada je u pitanju EXPO2027. Ono što uspeva da sazna je da su u pitanju milijarde evra investicija i “veliki profit i međunarodni ugled”.
Kada je u pitanju međunarodni ugled, može se dovesti u pitanje koliko jedna izložba tome može da doprinese, ali kada se očekuje profit tu stvar postaje malo egzaktnija.
Sudeći po detaljima studije u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) imala uvid, profita dugo neće biti.
Povrat za 27,4 godine
Kako piše RSE, rok za povrat investicije u EXPO2027 je najmanje 27,4 godina.
Ovo se navodi u „Prethodnoj studiji opravdanosti za EXPO i novi sajamski prostor“ u koju je RSE imao uvid a koja do sada nije bila dostupna ni javnosti pa ni nezavisnim institucijama koje u nadležnosti imaju kontrolu trošenja državnog novca.
Studiju, odnosno dokument koji utvrđuje da li postoji društvena i finansijska opravdanost izgradnje nekog projekta je naručilo Ministarstvo građevine, a studija je izrađena 20. juna 2022.
Istog dana delagacija Srbije je Međunarodnom birou za izložbe u Parizu predstavila kandidaturu Beograda za organizaciju specijalizovane svetske izložbe EXPO 2027.
Bugari radili studiju
Prethodnu studiju opravdanosti za EXPO je izradila konsultanstka firma Bates iz Bugarske, odnosno ogranak ove kompanije registrovan u Beogradu.
Bates je konsultantska kompanija koja je aktivna u Jugoistočnoj Evropi poslednjih 20 godina. Kompanija je specijalizovana za projektovanje, upravljanje troškovima i konsultantske usluge u okviru građevinskog sektora.
Ova firma je angažovana kao konsultant na projekatima u Srbiji od 2001. – između ostalog za procenu troškova na projektima u okviru naselja Beograd na vodi, projektima izgradnje poslovnih zgrada više svetskih kompanija u Srbiji. Među njima su zgrade kompanije Phillip Morris, HP, Cisco, kao i više desetina različitih građevinskih projekata koji su finansirali brojni privatni investitori, ali i javne institucije.
U podacima registra javnih nabavki u Srbiji se ne vidi da je za posao izrade studije bio raspisan tender.
Na pitanje na koji način su ušli u ovaj posao, iz kompanije Bates nisu odgovorili. U kratkom razgovoru samo su naveli da ih ugovor obavezuje na čuvanje tajnosti podataka.
Troškovi (te 2022.) su iznosili pola milijarde evra
Prilikom analize troškova i potencijalnih prihoda od izgradnje kompleksa za EXPO 2027 Bates je koristio niz izvora – od podataka Vlade Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, preko finansijskih izveštaja firme „Beogradski sajam“, do analiza međunarodnih sajamskih organizacija, navodi se u studiji.
Zaključci iz studije do danas nisu predstavljeni javnosti.
Ovu studiju novinari RSE pronašli su u arhivi Urbanističkog zavoda Beograda a naknadno im je po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, dostavljena i iz Ministarstva građevinarstva.
U Prethodnoj studiji opravdanosti projekta EXPO se navodi da će troškovi izgradnje samo izložbenog kompleksa na toj lokaciji iznositi 500 miliona evra.
Prema podacima iz studije, u to su uračunati troškovi izgradnje sajamskih paviljona, ali i stambenih objekata, restorana, prodavnica, izgradnja šetališta, parkinga, pristupnih puteva.
Kako je predviđeno troškovi za sajamski deo treba da iznose 241 milion evra, dok bi izgradnja dodatnih sadržaja trebalo da košta 259 miliona evra.
Da bi gradnja imala ekonomsku opravdanost, studija računa na to da će se nakon izložbe u novoizgrađene objekte u Surčinu preseliti sajam, koji će uz sve dosadašnje sajamske manifestacije, morati da organizuje više događaja, koncerata, konferencija.
Ukoliko se svi ti planovi ostvare, povrat investicije u iznosu od 241 milion evra, koliko je predviđeno samo za izložbene hale, očekuje se za skoro 30 godina, navodi se u studiji.
Ceo tekst o “dugo čuvanoj tajni” zvanoj EXPO2027 pročitajte na portalu RSE.
